Od prvog maja rastu cene električne energije i gasa: Da li bi nova poskupljenja bila opravdana?

Od prvog maja cena električne energije i gasa u Srbiji će biti viša nego sada. Tako da će pre svega za one koji se greju na struju grejanje iduće zime biti nešto skuplje. Struja će poskupeti oko osam odsto dok će gas biti 13,5 odsto skuplji. Iz Vlade navode da će i pored poskupljenja struja biti i dalje najjeftinija u Evropi.

Komentarišući poskupljenje struje najavljeno od prvog maja, stručnjak za energetiku Miodrag Kapor izjavio je za Euronews Srbija da je zbog dosadašnjeg neracionalnog upravljanja resursima i situacije u EPS-u ovo davno bilo neophodno, kao što je potrebna i sama reorganizacija ovog preduzeća.

"Povećanje cena je davno bilo neophodno. To niko ne voli, ali ona je odavno bila socijalna kategorija i još uvek je. Mi i dalje plaćamo najjeftiniju cenu eletkrične energije. Ne zbog toga što smo mi daleko produktivniji u Evropi, već zbog politike ove države. Dakle, tu subvencionisanu cenu plaćaju svi građani. Trošili je više ili manje. Mi nerentabilno i neracionalno upravljamo našim resursima i sada smo došli u situaciju kada nam je MMF rekao da, zbog situacije u EPS-u i gubitaka, mi prosto to moramo to da uradimo, jer će u suprutnom posledice biti mnogo gore za građane", rekao je on.

Upitan da li to znači da je vreme jeftine struje iza nas, Kapor kaže da ne veruje, ali navodi i to da to zapravo nije nikome u interesu i pored toga što neki, u ovom trenutku, nisu svesni toga.

"Ne mora da znači da je vreme jeftine struje iza nas. Ovakva politika može da traje i da traje, i da dođemo u situaciju da budemo priterani uz zid i da dovedemo do toga da inflacija bude velika, da deficit bude veliki. U toj situacji mislim da će građani da se zapitaju šta se to događa. Tako da to nikome nije u interesu", kaže.

Da li bi nova poskupljenja bila opravdana?

Ekonomisti ističu da i u osiromašenom društvu struja mora biti plaćena i da cena struje nije socijalna, već ekonomska kategorija. Profesor ekonomije Ljubodrag Savić smatra da je došlo vreme da se cene koriguju.

"Ne tako davno, Srbija je plaćala, čini mi se, 450 evra za jedan megavat struje, a to smo prodavali građanima po 45, a privredi po 80. To je velika razlika. To naravno iz nekih izvora treba da se pokrije. Mislim da je racionalna odluka da se posle nekog vremena koriguju cene i jednog i drugog", smatra on.

Pa iako je struja, kako kaže Vlada, najjeftinija u Evropi i dalje ima građana koji račune ne mogu da plate. Međutim, Savić dodaje da to ne treba da utiče na korekciju cena.

"To nije razlog da se te cene ne koriguju. To samo znači da država Srbija treba da vodi osim ekonomske i socijalnu politiku. Ova ekonomska znači da morate plaćati troškove, odnosno računati troškove onakvi kakvi jesu realno ili će se pokrivati iz nekih drugih izvora. A opet kad to okrenemo i kad uzmeš kredit, činjenica je da će i to platiti građani Srbije. Naravno, uporedo ovim odlukama mora da postoji i uređena socijalna politika", kaže.

Međutim, kako dodaje upravo socijalna poltika u Srbiji nikada nije razvijena na pravi način. Siromašniji građani mogu u smislu smanjenja računa da se nadaju samo nekim olakšicama pri plaćanju struje, a pre svega, da posle prvomajskih, neće biti novih poskupljenja.

Tako da u sred restrukturiranja EPS-a, energija koju isporučuju građanima će poskupeti. To je između ostalog predviđeno i aranžmanom koji Srbija ima sa MMF- om. Međutim, Jelica Putniković urednica portala "Energija Balkana" smatra da je za pitanja cene struje odgovorna jedino Vlada Srbije.

"Mislim da MMF više služi državi Srbiji kao izgovor zašto je sada odobrila poskupljenje, jer i ranije je bilo moguće da struja poskupi i nije baš EPS dobijao onoliko koliko su oni tržaili i Vlada Srbije je bila ta koja je govorila koliko će ili neće poskupeti", kaže ona i naglašava da novo poskupljenje nije opravdano, kao i da nema potrebe za tim.

"Mislim da ne bi trebalo da bude novih poskupljenja, jer u suštini ovim se već stalo na neku zelenu granu. Ono što je za pohvalu je da je država naredila da EPS, onim građanima koji racionalno troše struju, smanji račune i kako su oni objavljivali tu je zaista bio značajan učinak", rekla je ona.

Tako da se čini da građanima posle poskupljenja struje ostaje jedino da nastave sa štednjom energije ukoliko žele da im računi za struju ne budu veliki.

Kapor: Situacija u EPS-u je sada bolja, ali to nije bilo teško postići

Kapor smatra da razume zabrinutost radnika EPS-a što se tiče njihove budućnosti nakon reogranizacije preduzeća, naročito jer on dugo godina ima epitet stabilne firme.

"Opravdana je zabrinutost bilo kog radnika koji se pribojava da bi možda mogao da izgubi posao. Promena poslova u SAD je osam ili devet tokom životnog veka. U Evropi je ovaj broj niži, a u Srbiji je još niži. Kod nas se često dešava da kada se čovek zaposli u jednom preduzeću, tu ostane celog života. Posebno kada je u pitanju dobro preduzeće kao što je EPS", rekao je on.

Međutim, dodaje, reogranizacija je neophodna jer na taj način mogu da se privuku i novi investitori koji su nam potrebni.

"Reogranizacija EPS-a je neophodna zbog toga da bi se privukle investicije, da bi postao konkurentan drugim preduzećima kod nas i u svetu. EPS-u ne treba oduzeti mogućnost trgovine elektirčnom energijom. Ono što je na kraju važno je da mi treba da budemo povezani sa evropskom energetikom i da učestvujemo u kupovini i prodaji električne energije", dodao je.

Upitan da li se po njemu poslovanje EPS-a stabilizovalo poslednih meseci, kako inače tvrdi V.D. uprava, Kapor ocenjuje da je situacija znantno bolja nego ranije, ali dodaje da ima još dosta toga na čemu treba raditi.

"Da je bolje nego što je bilo, jeste. To nije bilo teško postići i to je činjenica. Sa druge strane imamo kontroverzne odluke kao što je subvencionisanje toplovodoa iz Obrenovca ka Beogradu. To je nedavno potpisani ugovor gde ponovo radimo dekarbonizaciju naše elektrodistibucije, umesto dekarbonizacije. Kredit je došao od one strane koja je spremna da to uradi na netransparentan način a to je Kina. Ni jedna banka iz EU to nije htela da finasira. Ima i dalje problema koji su u EPS- u i Ministarstva svesni. Sa druge starne imamo i poboljšanja", rekao je.

Što se regiona tiče, kaže da se pokazalo da Hrvatska ima dosta dobrih rezultata kada je u pitanju obnovljiva energija.

"Hrvatska nije u divnoj poziciji, ali to je kompleksan sistem. Oni skoro 50 procenata proizvodnje električne energije dobijali iz vetroparkova. Kod nas se taj procenat kreće negde oko pet ili šest odsto. Dakle, oni su daleko više od nas odmakli kada je u pitanju obnovljiva proizvodnja", rekao je on.