Transformacija duvanske industrije, Andolina: Saradnja biznisa i institucija je ključ uspeha

Duvanska industrija godinama pokušava da odgovori izazovima u smanjenju štetnosti sopstvenih proizvoda. Radeći na eliminaciji duvanskog dima, kao glavnog uzročnika bolesti povezanih sa pušenjem, veliki broj kompanija iz ove industrije uvodi nove alternativne proizvode poput elektronskih cigareta ili uređaja koji zagrevaju, a ne sagorevaju duvan. Euronews Srbija razgovarao je o promenama u ovom sektoru i pozitivnim primerima na Starom kontinentu sa predsednikom za region Evrope kompanije "Philip Morris International", Masimom Andolinom.

Kroz koje vrste promena je prošla kompanija "Philip Morris International" u poslednjih 15 godina, u kom pravcu će se kretati promene u narednih pet godina i koji su ciljevi?

"To je jedinstvena transformacija, u kojoj jedna kompanija pokreće promenu kojom uvodi revoluciju u duvansku industriju. Transformacija u kojoj kanibalizujemo sopstveni posao da bismo cigarete zamenili boljim proizvodima. Kako ste ispravno rekli, to je promena koja je pokrenuta pre petnaest godina, kada smo počeli dosta da ulažemo u istraživanje, u nauku i tehnologiju da bismo mogli da razvijemo proizvode koji smanjuju rizike koje izazivaju cigarete. Tada, 2006. godine, jedan direktor je svetu obećao da ćemo cigarete zameniti nizom boljih alternativnih proizvoda; da ćemo pušačima omogućiti bolji izbor. I taj smer je jasan: dali smo obećanje svetu, rekli smo da ćemo do 2025. godine biti kompanija koja će većinu prihoda dobijati od proizvoda koji ne stvaraju dim. Od boljih proizvoda za potrošače. U ovom trenutku, preko 25 miliona ljudi širom sveta koristi ove bolje proizvode. U Evropi, regionu koji predvodim, više od deset miliona ljudi je donelo takvu odluku. To je transformacija koja traje. Posvećeni smo tom cilju i brojevi govore o ciljevima koje smo ostvarili".

Čini se da je biznis mnogo otvoreniji za promene, u odnosu na institucije. Kako taj sektor može da pomogne promenama u društvu?

"Biznisi mogu da se, na primer, usmere na inovacije; na aktivnosti koje omogućavaju da društvu pruže bolja rešenja. Mislim da, ipak, stvarni uspeh može da se postigne kada postoji saradnja između biznisa i institucija. Vidim to svakog dana u transformaciji koju predvodimo. Razvili smo naučne, tehnološke, proizvodne sposobnosti da priđemo potrošačima, da ih uverimo da ostave cigarete. To je moguće samo kroz partnerstvo sa institucijama koje nam omogućavaju da priđemo potrošačima, da im obezbedimo informacije i podignemo svest da bi izabrali bolje, i samo tako se ubrzava put u tom smeru".

Na koji način bi Srbija mogla da se približi evropskim trendovima u polju smanjenja štete od duvanskog dima, imajući u vidu da su mnoge zemlje regulisale visinu poreza i uvele razlike između bezdimnih proizvoda i klasičnih cigareta?

"Mislim da Evropa predvodi put u smanjenju štetnosti duvana u celom svetu. Evropa nije samo region, jer pojedine zemlje Evrope pokazuju primere na koje se možemo ugledati. Ako pogledamo slučaj Švedske - Švedska je lider u smanjenju štete od duvana u poslednjih više od trideset godina. U Švedskoj vidimo rezultate usvajanja proizvoda koji zamenjuju cigarete. Danas Švedska ima najmanji broj pušača u celoj Evropi. Uspeli su da za poslednjih trideset godina smanje broj pušača s 20 odsto na samo pet odsto populacije Švedske. Prema standardu koji je usvojen u Velikoj Britaniji, društvo sa pet odsto pušača je društvo bez dima. Počinjemo da uviđamo pozitivni uticaj toga kroz smanjenje broja pušača, kroz brzo smanjenje svega što je povezano s pušenjem, najbrže u Evropi. Danas je broj kardiovaskularnih i onkoloških oboljenja i smrti u Švedskoj za 40 odsto niži u odnosu na ostatak Evrope. To je svakako model koji se može slediti. Vidimo i druge primere, recimo donošenje zakona u Grčkoj ili Češkoj, i nedavno u Bugarskoj, kroz odredbe kojima se obezbeđuje smanjenje štetnosti duvana i uvođenje naučno razvijenih proizvoda u lokalne zakone".

"Vidimo da su britanske vlasti izrazile ambiciju da budu nacija bez dima do 2030. godine, uvode politiku kojom će to postići. Kad je reč o Srbiji, samo pogledajte ove odlične primere i pokušajte da ih ovde primenite. Rekao bih, ako mi date još jedan minut, da vlasti Srbije jesu na tom putu. Jer različiti proizvodi, proizvodi poput onih koji zagrevaju duvan  i e-cigarete imaju takav tretman. Oni su drugačiji od cigareta i zbog toga imaju drugačiji tretman, i drugačiji način oporezivanja s namerom da pušači prihvate ove proizvode".

"Philip Morris International" je jedna od kompanija poznatih po striktnoj privrženosti ESG principima, odnosno konceptu održivog razvoja u oblastima životne sredine, društvene odgovornosti i korporativnog upravljanja. Šta je utisak ove godine kad je ta oblast u pitanju?

"Ako mi dozvolite, nije reč samo o poštovanju principa odgovornog korporativnog upravljanja, nego o stvarnom vođstvu na tom polju. Da podelim s Vama vest od pre nekoliko dana: u Forbsovom rangiranju američkih korporacija koje predvode pokret nulte emisije, 'Philip Morris' je dostigao sedmo mesto u konkurenciji od preko četiri hiljade korporacija, i prvo mesto za potrošačke proizvode. Mi u našoj kompaniji vodimo društveno odgovorno poslovanje. Verujemo da održivost nije samo deo poslovne strategije, nego da to jeste poslovna strategija. Zbog toga smo postavili jasne ciljeve koje želimo da postignemo na polju životne sredine, u društvu, u upravljanju, ali najvažnije što smo učinili jeste da smo posvetili pažnju glavnom elementu održivosti - to je proizvod. Vidite to u obećanju koje smo dali, u broju ljudi kojima ćemo pomoći da ostave cigarete do 2025. godine, da s našim proizvodima bez dima dostignemo 40 miliona ljudi. Da više od 50 odsto naših prihoda bude od takvih proizvoda. Ozbiljno smo posvećeni održivosti poizvoda, a potom i zaštiti životne sredine i društveno odgovornom upravljanju".