Precenjene plate u Srbiji koče novo zapošljavanje: Zarade rastu znatno brže od produktivnosti

Snažan rast zaposlenosti, uz istovremeni značajan pad nezaposlenosti u Srbiji, najverovatnije je okončan 2025. godine, nakon više godina trajanja, upozorili su domaći ekonomisti, nakon što je zvanična statistika očitala blagi pad zaposlenosti, povećanu stopu nezaposlenosti i nastavak relativno brzog rasta zarada, prenosi Bloomberg Adria.

Anketa o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazala je da je ukupan broj zaposlenih prošle godine pao za jedan odsto, dok je stopa nezaposlenosti porasla sa 8,6 u 2024. na 8,7 odsto u 2025. Pad zaposlenosti bio je vođen pomeranjima u oblasti neformalne zaposlenosti, koja je pala za 5,8 odsto, dok je pad formalne zaposlenosti procentualno bio značajno manji - 0,3 odsto.

Ovi anketni pokazatelji koreliraju s izveštajem o registrovanoj zaposlenosti koji takođe objavljuje RZS, a koji se sastavlja na bazi administrativnih izvora. I taj izveštaj pokazuje mali pad registrovane zaposlenosti lane - od 0,2 odsto.

Poslednje tromesečje prošle godine donelo je slabije rezultate i na kvartalnom i na međugodišnjem nivou. Stopa zaposlenosti je bila 50,5 odsto (za oko jedan procentni poen manje, i kvartalno i međugodišnje), a stopa nezaposlenosti 8,9 odsto (veća za 0,7 procentnih poena u odnosu na prethodni kvartal i za 0,3 poena u odnosu na isti kvartal 2024).

Slično kretanjima na nivou cele godine, i četvrti kvartal 2025. je imao smanjenje neformalno zaposlenih koje je procenutalno bilo dosta veće od smanjenja formalno zaposlenih. Uz to, zabeleženo je manje zaposlenih i u javnom i u privatnom sektoru (tu je takođe pad i kvartalni i međugodišnji). Ali zašto ekonomisti ovo vide pre kao kraj jedne ere na domaćem tržištu rada, a ne samo kao prolaznu tendenciju?

"Kretanja na tržištu rada u 2025. sugerišu da je verovatno završen period solidnog rasta zaposlenosti i izraženog smanjenja stope nezaposlenosti koji je obeležio prethodne godine. Naime, visok rast zarada, koji je u poslednjim godinama bio brži od rasta produktivnosti, uz dodatno snažno administrativno povećanje minimalne zarade - počinju da deluje kao ograničavajući faktor za novo zapošljavanje", objašnjavaju autori najnovijeg Kvartalnog monitora, u izdanju Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i njegove Fondacije za razvoj ekonomske nauke. Drugim rečima, oni ukazuju na to da prošlogodišnji rezultat dolazi prvenstveno kao posledica strukturnih faktora, a ne privremenog usporavanja privredne aktivnosti ili sezonskih varijacija.

Ovaj efekat je, kako ističu, naročito izražen u segmentu slabije kvalifikovane radne snage, gde poslodavci imaju manji prostor da apsorbuju rast troškova rada, a što onda može dovesti do smanjenja tražnje za njihovim radom.

Profimedia, Stephan Goerlich / imageBROKER / Profimedia

"Zbog toga je moguće da će stopa nezaposlenosti u Srbiji u narednom periodu imati tendenciju stabilizacije na sadašnjem nivou od oko 8,5 odsto koji je i dalje znatno viši nego u uporedivim zemljama Centralne i istočne Evrope (gde je u 2025. iznosila 4,2 odsto)", navodi se u publikaciji.

Kako je na nedavnoj promociji tog biltena rekao profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić, "tokom 2025. stanje na tržištu rada je blago pogoršano - pogoršanje nije veliko, ali na osnovu većeg broja faktora, čini se da će to da se nastavi i u ovoj i u narednim godinama".

Skrenuo je pažnju na to da je pad zaposlenosti koncentrisan u industriji (pre svega, u tekstilnoj i industriji automobilskih kablova), trgovini (gde nije sasvim jasno da li je to bilo uslovljeno vladinim ograničenjem trgovinskih marži i posledičnim zatvaranjem prodavnica) i drugim uslugama. "Postoji još jedan dugoročni trend, koji je delimično rezultat svetskih trendova, a delimično strukture privrede Srbije - to je uvođenje veštačke inteligencije koje dovodi do zamene ljudskog rada softverom. Ovo se najpre dešava baš u IT sektoru i to u onom delu u kom se obavljaju rutinski poslovi, a veliki deo IT sektora u Srbiji upravo radi to. Tu se često radi o podršci kupcima i slično - takvi poslovi se vrlo lako automatizuju. Taj proces će se verovatno nastaviti i u narednim godinama, širenjem primene veštačke inteligencije na mnoge druge delatnosti."

U oči upada i činjenica da već nekoliko godina rast zaposlenosti u privatnom sektoru usporava, da bi krajem prošle godine počeo da opada. Istovremeno, zaposlenost u javnom sektoru stagnira ili opada.

Uopšteno, usporavanje rasta broja zaposlenih uz relativno visoku stopu nezaposlenosti odražava neusklađenost ponude i tražnje za radnom snagom, kažu autori. "Znam dosta ljudi koji imaju 50 i više godina i koji godinama ne rade. Neki teško da mogu, a neki i ne žele da nađu posao - jednostavno, ono što bi možda mogli da rade ne žele, a ono što bi želeli da rade ne mogu i tu nema podudaranja na tržištu rada", izjavio je Arsić.

Plate ranije bile potcenjene - sad precenjene

Već desetak godina zarade rastu znatno brže od produktivnosti, zbog čega rastu jedinični troškovi rada, kaže se u Kvartalnom monitoru. Ako su plate u Srbiji nekad bile potcenjene, sada su, u odnosu na nivo produktivnosti - verovatno precenjene, rekao je Arsić.

Time se došlo u situaciju da brz rast zarada eliminiše radna mesta na kojima se stvara mala dodatna vrednost, te je održanje zaposlenosti uz rast zarada moguće uz promenu strukture privrede ka sektorima u kojima se stvara velika dodata vrednost. Međutim, za to su potrebne velike privatne investicije i bolji privredni ambijent, napominju stručnjaci.

"Nije sigurno odakle će doći te investicije jer se strane investicije smanjuju, a javne investicije su već velike i ne mogu povećati produktivnost u sektoru razmenjivih dobara, a domaća privreda zavisi od privrednog ambijenta, za koji nema naznaka da će da se promeni u pozitivnom pravcu", smatra profesor.

Prosečna neto zarada u 2025. je porasla za 11,5 nominalno, odnosno za 7,4 odsto realno. U decembru je dostigla rekordnih 124.089 dinara, dok je na nivou cele godine iznosila 109.462 dinara. 

Ekonomisti ističu da je snažni realni rast zarada - koji je ostvaren i pored pogoršanja osnovnih indikatora tržišta rada i manjeg realnog rasta privredne aktivnosti - posledica veće pregovaračke moći radnika usled nepovoljne demografske slike zemlje, što podrazumevanje višegodišnju emigraciju stanovništva, nizak fertilitet i starenje nacije. 

Paralelno s tim, produktivnost rada je u poslednjem kvartalu malo povećana u odnosu na isti kvartal prethodne godine (za 2,7 odsto), usled manjeg realnog rasta privredne aktivnosti i manjeg smanjenja zaposlenosti. Realni jedinični troškovi rada značajnije su porasli zbog većeg realnog rasta zarada od realnog rasta bruto dodate vrednosti i produktivnosti rada.

U prerađivačkoj industriji produktivnost po radniku je naročito niska i u periodu 2015-2024. godine je smanjena za preko 10 odsto. "Značajno smanjenje produktivnosti rada je ostvareno u proizvodnji prehrambenih proizvoda, proizvodnji pića, proizvodnja tekstila, proizvodnja kože, prerada drveta, proizvodnja papira, štampanje, proizvodnja koksa i derivata nafte, proizvodnja gume. Zarade su realno porasle u istom periodu za 65,3 odsto, što dovodi do velikog rasta realnih jediničnih troškova rada", napominje se u biltenu, uz zaključak da je to za posledicu imalo smanjenje broja zaposlenih u prerađivačkoj industriji tokom prošle godine.