Knežević o Botunu, srpskom jeziku, državljanstvima i zastavi: "Nisu ultimatumi, premijer zna naše stavove"

Lider Demokratske narodne partije u Crnoj Gori Milan Knežević ocenio je da aktuelna vlast premijera Milojka Spajića odbija dijalog sa građanima Zete i Botuna oko izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, da je policijska intervencija krajem decembra bila protivzakonita i da je ugovor o projektu visoko koruptivan, sa "zatamnjenim stranicama i nepoznatim konsultantima". Knežević je istakao da podržava Vladu, ali se protivi njenim metodama prema građanima i da će DNP na prvoj fizičkoj sjednici Vlade kojom predsedava Spajić pokrenuti inicijative za normiranje srpskog jezika kao službenog, uvođenje trobojke iz 1905. kao narodne zastave i dvojno državljanstvo bez prava glasa. Ako inicijative budu odbijene, DNP će izaći iz Vlade i otkazati podršku, a Knežević je odbacio optužbe da koči evropski put Crne Gore, ističući da ga koče korupcija i organizovani kriminal, a ne osnovna građanska i identitetska prava.

Knežević je oštro osudio policijsku akciju krajem decembra, kada je 680 policajaca intervenisalo protiv građana koji su blokirali radove.

"Način na koji je pokušano da se instalira postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, odnosno da započnu radovi na toj lokaciji, iz jedne opštine u drugu, protivno referendumskoj volji građana Zete, uz asistenciju 680 policajaca, je jedan slikovit primjer nekih južnoameričkih hunti iz 70-ih i 80-ih godina prošloga veka", rekao je Knežević i dodao:

"Neko sam ko još uvek podržava vladu Milojka Spajića ali se protivi ovakvim metodama obračuna s građanima, ne samo Zete, nego građanima bilo gde u Crnoj Gori, posebno ako se ima u vidu da mi tvrdimo da se radi o jednom visoko koruptivnom ugovoru za koji još uvek ne znamo ni koji su stvarni iznosi, ni koliko je grantova, ni koliko je novca utrošeno za konsultantske usluge".

Euronews/Marko Stojanović

On je dodao da će Opština Zeta i pojedinci podneti krivične prijave protiv direktora policije, direktora Vodovoda i drugih odgovornih.

"To je ugovor koji je potpisao bivši gradonačelnik Ivan Vuković, a koji sad bukvalno životom brani gradonačelnik Saša Mujović uz asistenciju policije. Smatramo da se radilo o protivzakonitoj akciji policije. Opština Zeta i pojedinci će podneti krivične prijave i protiv direktora policije i protiv direktora Vodovoda i protiv svih ljudi koji su bili ključni donosioci ovakvih odluka jer one scene od 30. i 31. decembra podsećaju na neki period koji bi mi želeli da zaboravimo, a to je period pre 2020. godine", objasnio je Knežević.

Knežević je istakao da je dijalog izostao uprkos apelima građana i da je premijer Spajić nakon razgovora sa predsednikom Skupština Crne Gore Andrijom Mandićem saopštio da kompromis nije moguć.

"Mi smo početkom januara ove godine imali neke najave da postoji neka mogućnost za razgovor. Međutim, gospodin Spajić je nakon razgovora sa gospodinom Mandićem saopštio da teško može doći do kompromisa koji se tiče zahteva građana Botuna, i ne samo zahteva građana Botuna nego i jasno iskazane referendumske volje građana Zete na referendumu od 14. decembra", rekao je Knežević.

On je naglasio da će protesti i blokade biti nastavljeni, ali da je razgovor uvek bolji od sukoba.

"Uvek je razgovor bolji model pokušaja rešavanja onoga što je jedan višedecenijski problem nego da se sukobljavamo na barikadama i da šaljemo otrovne strelice jedni prema drugima i na taj način doprinosimo stvaranju tenzija“, dodao je Knežević.

Korupcija u ugovoru i zatamnjene stranice

Knežević je ponovio da ugovor o projektu ostaje nedostupan javnosti, sa skoro 90 odsto zatamnjenih stranica.

"Nisam dobio ugovor, niko nije dobio ugovor, iako je gospodin Spajić saopštio da će taj ugovor da prosledi Specijalnom državnom tužilaštvu. To do dana današnjeg nije ni urađeno. Čitava crnogorska javnost imala je priliku da vidi da je skoro 90 posto stranica tog ugovora od nekoliko hiljada strana zatamnjeno", rekao je Knežević.

Euronews/Marko Stojanović

On je naveo nepoznate iznose kredita, grantova i konsultantskih usluga, kao i sumnjive podizvođače.

"Uglavnom imamo samo neke obračune koji su se pojavljivali u medijima. To je da smo dobili od KfW banke 35 miliona evra, 3 miliona evra granta, garancije je dala Ministarstvo finansija i Ministarstvo ekologije. Znamo da će Evropska unija da nam da 33 miliona evra granta, da je od tih 33 miliona evra granta potrošeno ili će biti potrošeno oko 14 miliona evra za konsultantske usluge, ali u ovom trenutku niti znamo ko su konsultanti, niti ko su podizvođači", kaže on i dodaje:

"Odnosno znamo da ova nemačka Fichter grupa ima nekog svog podizvođača ovde u Podgorici koji nema adresu. Znamo da nisu prijavljeni u Centralnom registru privrednih subjekata i to otvara mnogobrojne dileme", objasnio je Knežević.

On je zaključio da odsustvo transparentnosti ukazuje na korupciju.

"Kad nemate ugovor onda je jasno da sumnjate na korupciju i samo je pitanje ko je sve iz aktuelne vlasti umešan u ovaj stepen korupcije o kojem sve vreme govorimo a o čemu je imala priliku da se uveri i crnogorska javnost", rekao je Knežević.

Identitetske inicijative i uslov za ostanak u Vladi

Knežević je potvrdio da će članovi DNP-a na prvoj fizičkoj sednici Vlade pokrenuti inicijative za srpski jezik kao službeni, trobojku iz 1905. kao narodnu zastavu i dvojno državljanstvo bez prava glasa.

"Naši članovi vlade će predložiti prvi put kad premijer Spajić bude predsedavao vladom, jer ovde sad postoje neke dileme, ako bi predsedavao potpredsednik vlade - da li ćete vi pokrenuti te inicijative ili nećete na vladi, dakle da bih potpuno demistifikovao sve te spekulacije i eventualne spinove - Naši članovi Vlade će na prvoj redovnoj, takozvanoj fizičkoj sednici, ne telefonskoj sednici, kojom bude predsedavao premijer Milojko Spajić izaći sa ovim inicijativama i u zavisnosti od tih inicijativa se odrediti da li ostajemo u Vladi ili ne", rekao je Knežević.

Daniil Afrin / Sputnik / Profimedia

On je odbacio optužbe da su to novi zahtevi ili ultimatumi.

"To su zahtevi koje smo mi saopštili premijeru Spajiću u trenutku kada smo ušli u njegovu Vladu u julu mesecu 2024. godine. A tiče se normiranja srpskog jezika kao službenog u Ustavu, zakon o državljanstvu, uvođenja trobojke iz 1905. kao narodne zastave i svega onoga što smatramo da je identitetski ideološki kod crnogorskog i srpskog naroda, naravno i stranke koju predvodim. To nije nikakvo iznenađenje, a da je premijer Spajić i tada obećao da će razgovarati sa nama na te teme", objasnio je Knežević.

Knežević je naglasio da je spreman za radne grupe sa jasnim rokovima i da su inicijative realne, jer većina može da ih izglasa sa 41 poslanikom.

"Možemo da radimo na Zakonu o državljanstvu dva meseca ili dva i po meseca. Mi ne tražimo da oni koji dobiju pravo na dvojno državljanstvo imaju i pravo glasa. Želimo samo da imaju sva prava i obaveze kao crnogorski državljani izuzev prava glasa. Mislim na desetine hiljada naših prijatelja, rodbine kumova u Srbiji", rekao je Knežević.

Evropski put, odnosi sa Srbijom i spoljna politika Crne Gore

Knežević je odbacio optužbe da koči evropski put Crne Gore.

"To su notorne gluposti. Ja sam dokazan i evrofanatik i evroentuzijasta, to smo pokazali glasajući sve evropske zakone u parlamentu. Put Crne Gore u Evropsku uniju koči organizovani kriminal i korupcija", rekao je Knežević.

On je istakao dobre i korektne odnose sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

"Imamo korektne odnose, prijateljske odnose, nikad se nije mešao ni u jednu našu odluku. Potreba dela crnogorske javnosti da u svemu vidi neku zaveru Srbije i da traži spoljne i unutrašnje neprijatelje nikada neće prestati. I ja nemam nameru da lečim te komplekse", navodi Knežević i dodaje:

Tanjug/Dragan Kujundžić

"Moja je dužnost da imam dobre odnose sa predsednikom Republike Srbije i učiniću sve da doprinesem poboljšanju odnosa između Srbije i Crne Gore koliko je to u mojoj moći", objasnio je Knežević.

Knežević je kritikovao spoljnu politiku prema Hrvatskoj i ocenio da Crna Gora nema jasnu spoljnu politiku.

"Crna Gora nema spoljnu politiku, odnosno to je spoljna politika koju vodi Ranko Krivokapić. Spoljna politika koja se naslanja na politiku Mila Đukanovića", rekao je Knežević.

Intervju dana sa Milanom Kneževićem pogledajte u celosti u video prilogu