Blokada teretnog saobraćaja preti crnogorskoj ekonomiji: Ako protesti potraju, slede nestašice i drastičan skok cena

Drugi dan protesta Udruženja prevoznika Crne Gore doneo je nastavak blokade teretnog saobraćaja na svim ključnim graničnim prelazima. Dok dijaloga sa predstavnicima Vlade još uvek nema, niti ima zvaničnih najava da će do njega uskoro doći, u javnosti iz dana u dan raste zabrinutost zbog mogućih katastrofalnih posledica po snabdevanje tržišta robom široke potrošnje. S obzirom na to da se očekuje da obustava uvoza i izvoza potraje barem do petka u 10 časova, a prevoznici prete i produženjem, postavlja se ozbiljno pitanje koliko crnogorska ekonomija, koja je izrazito zavisna od uvoza, može da izdrži pre nego što građani osete prve snažne udare na sopstveni džep. 

Ekonomski analitičar i predsednik nadzornog odbora Razvojne banke Crne Gore Predrag Drecun, upozorava da rasplet situacije neće biti nimalo prijatan ukoliko se kriza oduži. On u razgovoru za Euronews Montenegro objašnjava da kratkotrajna blokada, koja bi trajala do petka ili subote, neće odmah izazvati dramatične negativne efekte na tržištu, ali bi svaki duži zastoj bio izuzetno opasan.

"Ako to potraje sedam dana uzastopno, osetiće se prave nestašice roba, što će neminovno dovesti do znatno viših cena. Mi smo jako uvozno zavisna ekonomija. Od 100 evra spoljnotrgovinskog prometa, naš izvoz čini samo 15, a uvoz čak 85 evra. Kada ste u tolikoj meri uvozno zavisni, onda vam je kopneni transport apsolutno ključna karika za nabavku i dopremu", ističe Drecun.

Prema njegovim rečima, makroekonomska situacija se slikovito može uporediti sa funkcionisanjem ljudskog organizma. Ukoliko se "krv zgusne", organi počinju da popuštaju jedan po jedan, te je izuzetno teško precizno predvideti sve negativne efekte koje će privreda pretrpeti. Pored trenutnog zastoja koji su, kako navodi, izazvale nepromišljene odluke na nivou Evropske unije, stvarajući veliko nezadovoljstvo među prevoznicima širom Balkana, Drecun smatra da Crna Gora nije naučila bitne lekcije iz prošlosti, a posebno ne iz teškog perioda pandemije koronavirusa.

Zbog potpunog oslanjanja na uvoz i transport, svaka blokada momentalno preti da parališe snabdevanje tržišta, naročito kada su u pitanju sveže namirnice. Pravi izlaz i jedina sigurna alternativa, napominje ovaj analitičar, leži u hitnoj supstituciji uvoza i okretanju sopstvenoj proizvodnji. Država godišnje uveze hranu u astronomskoj vrednosti od minimum 800 miliona evra, od čega bi, uz dobru strategiju, barem polovina mogla i morala da se proizvede na domaćem tlu.

Kada je reč o strateškim rezervama hrane i energenata, koje u Crnoj Gori već veoma dugo ne postoje kao stabilan institut, Drecun naglašava da dugotrajno skladištenje namirnica nosi niz osetljivih tehničkih i bioloških izazova koji zahtevaju ogromna ulaganja.

"Nije poenta nabaviti neku robu na silu da bi vam ona samo stajala u magacinima deset godina, već da imate apsolutnu sigurnost da sopstvenim kapacitetima možete u svakom trenutku obezbediti građanima određeni nivo prehrane. To se isključivo postiže stalnom i kontinuiranom proizvodnjom iz sopstvenih izvora. Zašto mi nemamo na hiljade staklenika širom Crne Gore, kao što ih ima u regionu, gde se jedna kultura može valorizovati po četiri ili pet puta godišnje? Imamo dovoljno kvalitetne zemlje za to, ali prosto ne radimo apsolutno ništa tim povodom", kategoričan je Drecun.

Da li će se nova upozorenja ekonomskih stručnjaka konačno shvatiti ozbiljno, ostaje da se vidi u narednim danima. Za sada, nezadovoljni prevoznici ostaju na svojim početnim pozicijama do petka pre podne, a tek nakon eventualnog podizanja graničnih rampi biće mnogo jasnije koliku je tačnu štetu ova radikalna, ali za njih iznuđena mera, nanela već duboko osetljivom domaćem tržištu i svakodnevnom životu običnih potrošača.