Dan: Holandija blokira Crnoj Gori zatvaranje poglavlja 2?

Holandija trenutno smatra da nisu ispunjeni svi neophodni uslovi da Crna Gora privremeno zatvori poglavlje 2 u pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji, saznaje "Dan" nezvanično iz dobro obaveštenih diplomatskih izvora u Briselu.  

Iako je zvanična Podgorica, vođena optimističnim najavama iz Vlade, čvrsto računala na brzi i gotovo rutinski prolaz u ovom poglavlju, rigorozan stav Haga uneo je novu dozu neizvesnosti u kompletan pregovarački proces koji u ovom trenutku vodi crnogorska administracija.  

Suština pregovaračkog poglavlja 2 zasniva se na obezbeđivanju jedne od četiri osnovne ekonomske slobode na kojima počiva zajedničko evropsko tržište.

Ova pravna tekovina garantuje da građani bilo koje države članice imaju pravo da se zapošljavaju, rade i borave na teritoriji čitave Unije pod potpuno istim uslovima kao i domaći državljani, uz apsolutnu zabranu bilo kakvog oblika diskriminacije po osnovu nacionalnosti u pogledu plata, uslova rada ili zaštite na radu.  

Da bi Crna Gora mogla privremeno da zatvori ovo poglavlje, njen sistem mora biti sposoban da u potpunosti primeni složene evropske uredbe koje regulišu pravo na spajanje porodice, jednaka poreska i socijalna prava radnika, kao i ukidanje svih nacionalnih administrativnih barijera, kvota za strance ili radnih dozvola za građane koji dolaze iz bilo kojeg dela EU.  

Glavni razlog za ovakvu oštru reakciju Holandije jeste suštinski različito gledanje na tržište rada Evropske unije i dinamiku njegovog potpunog otvaranja za crnogorske državljane nakon zvaničnog pristupanja.

Prema pouzdanim međunarodnim informacijama do kojih je došao "Dan", Crna Gora je u svom završnom pregovaračkom dokumentu o zatvaranju ovog poglavlja, koji je upućen Evropskoj komisiji, predložila veoma ambiciozan model zaštite i pristupa.  

Podgorica traži da se crnogorskim državljanima na prostoru Evropske unije, i obrnuto državljanima članica EU unutar Crne Gore, obezbedi potpuno nesmetan pristup zapošljavanju već nakon dve godine od dana zvaničnog ulaska zemlje u zajednicu evropskih naroda.  

Od čega Holandija strahuje?

S druge strane, ekonomski stručnjaci i diplomate iz Holandije izričiti su u stavu da taj tranzicioni period ne može biti kraći od pet do sedam godina, što je maksimalna granica predviđena evropskim pravilima.  

Za ovo pregovaračko poglavlje u crnogorskom sistemu primarno je zaduženo Ministarstvo rada i socijalnog staranja, čiji predstavnici vode pregovaračku radnu grupu i pokrivaju mesto šefa ovog operativnog tela.

Ovaj resor, u tesnoj saradnji sa Zavodom za zapošljavanje, Fondom PIO, Fondom za zdravstveno osiguranje i Kancelarijom za evropske poslove, mesecima unazad intenzivno radi na ispunjavanju ključnih segmenata EU pravne tekovine.  

Dan, između ostalog, piše da Holandija već godinama strahuje da bi naglo otvaranje granica za radnu snagu iz novih, ekonomski slabijih država članica moglo izazvati preveliki pritisak na njihove izdašne socijalne fondove, ali i destabilizovati pojedine ranjive sektore na domaćem tržištu rada, poput građevinarstva, ugostiteljstva i poljoprivrede, gde najčešće dolazi do priliva radnika sa Balkana.  

Trenutna blokada iz Haga jasno dovodi u pitanje vladine najave i pokazuje da tehničko ispunjavanje normi nije dovoljno ukoliko se ne postigne puni i apsolutni politički konsenzus svih 27 država članica.

Diplomatski izvori iz Brisela navode da će u narednim danima upravo ovo pitanje trajanja zaštitnih mjera biti predmet teških i napornih bilateralnih pregovora, političke trgovine i kompromisa.  

"Dan" piše da će crnogorska administracija morati da uloži dodatne napore kako bi uverila Hag da tržište sa svega 600 hiljada stanovnika nema tu demografsku niti ekonomsku snagu da napravi bilo kakav poremećaj u razvijenim državama evrozone, te da su strogi rokovi potpuno neopravdani u slučaju Crne Gore.  

Ako ovaj kompromis izostane, poglavlje 2 bi lako moglo postati kamen spoticanja koji će ugroziti ambiciozan plan Vlade da do kraja tekuće godine tehnički zatvori sva preostala poglavlja u pregovorima, piše, između ostalog, Dan.