Milioni, bazen i brod: Otkriveno šta tačno Zagreb traži da bi pustio Crnu Goru u EU

Na evropskom putu Crne Gore isprečile su se prepreke koje bi mogle znatno da uspore njene integracije, a dolaze direktno od susedne Hrvatske. Da bi otklonila blokadu iz Zagreba, zvanična Podgorica moraće da reši niz otvorenih bilateralnih pitanja, među kojima su preimenovanje gradskog bazena u Kotoru, vlasništvo nad istorijskim brodom "Jadran" i nova višemilionska odšteta za logoraše.

Hrvatska je već demonstrirala svoju poziciju na nedavnom Samitu Evropske unije, kada je na njeno insistiranje iz zaključka izbačen rok za završetak pristupnih pregovora sa Crnom Gorom, ranije predviđen za kraj godine.

Profesor bezbednosti Mehmedin Tahirović ističe za Euronews Srbija da ovo uslovljavanje nije novina u regionalnoj politici. "Kada je neko u mogućnosti, na sto se stavljaju ona pitanja koja su od interesa države članice", naglašava Tahirović, podsećajući na sličan oštar pristup koji je Slovenija nekada imala prema integracijama Hrvatske.

Bazen u Kotoru i zakon na državnom nivou

Jedan od glavnih aktuelnih uslova Zagreba je preimenovanje plivališta u Kotoru, koje trenutno nosi ime po proslavljenom vaterpolisti Zoranu Gopčeviću. Hrvatska strana tvrdi da je Gopčević bio stražar u logoru Morinj tokom devedesetih, gde su bili zatočeni hrvatski državljani, te smatraju neprihvatljivim da sportski objekat nosi njegovo ime.

Tahirović otkriva da će Crna Gora udovoljiti ovom zahtevu, ali ne kroz lokalne institucije.

"Lokalni parlament u Kotoru nije želeo o tome da raspravlja, nije bilo kvoruma. To ide sada jednim pristupom koji će najverovatnije Crna Gora usvojiti, da se donese zakon po državnom nivou i udovoljiće se Hrvatima", objašnjava profesor, dodajući da se uskoro očekuje objava u službenom listu.

Trilateralni spor oko broda "Jadran"

Euronews

Pored bazena, veliki kamen spoticanja je i jedrenjak "Jadran", sagrađen pre skoro jednog veka. Hrvatska godinama uporno potražuje ovaj školski brod smatrajući ga svojom imovinom. Ipak, Tahirović napominje da se ti zahtevi iznose bez čvrstih međunarodno-pravnih argumenata ili sudskih odluka.

"Sporazum o sukcesiji imovine bivše SFRJ, preciziran 2001. godine, predviđa da se zatečena nepokretna imovina tretira kao imovina država nastalih raspadom, dok se specifična imovina, u ovom slučaju brod 'Jadran', rešava međusobnim sporazumom", podseća profesor.

Ovaj problem ima i širu istorijsku dimenziju jer je jedrenjak porinut 1933. godine u Tivtu, za vreme Kraljevine Jugoslavije. Prema rečima sagovornika, zbog toga i Srbija traži pravo da raspolaže brodom.

"Ja sam uveren da je Jadran vlasništvo Crne Gore, ali se mora naći model koji bi zadovoljio sve tri strane", smatra profesor.

Dve nove komisije, u Zagrebu i Podgorici, tek su sada formirane kako bi rešavale ova pitanja, nakon što se prethodna tela nisu sastajala punih osam godina.

Novi finansijski zahtevi za logor Morinj

Iako advokati bivših logoraša tvrde da su predmeti pravosnažno završeni i odštete isplaćene na osnovu crnogorskih sudskih odluka, Zagreb pred Podgoricu stavlja potpuno nove zahteve.

"Sada se koristi taj trenutak da se traži još više. Hrvatska sada traži odštetu od 18 miliona evra za njih. Drugo, traži se da se imovina koja je oduzeta hrvatskim građanima vrati u njihovo vlasništvo", precizira Tahirović, opisujući jasnu eskalaciju bilateralnih uslovljavanja.

Politički pritisci i jasan stav Nemačke

ALEXANDROS MICHAILIDIS / Alamy / Profimedia

Hrvatski premijer Andrej Plenković otvoreno je priznao da su na inicijativu Zagreba izmenjeni zaključci EU, kako bi se Podgorici poslala poruka da mora rešiti pitanja sa susedima. Ipak, Crna Gora se nada ublažavanju pritiska uz pomoć međunarodnih partnera.

Tahirović ukazuje na važnu poruku iz Nemačke, čiji su zvaničnici jasno stavili do znanja da Hrvatska ova manja bilateralna pitanja treba da reši u hodu, ali da se njima nikako ne sme uslovljavati sam ulazak Crne Gore u Evropsku uniju. Ostaje da se vidi da li će kompromis oko bazena biti dovoljan da Zagreb konačno ukloni blokadu.