Da li Evropska unija zaostaje u geopolitičkoj borbi za retkim mineralima?

Evropska unija želi da do kraja decenije smanji zavisnost od sila poput Kine za snabdevanje mineralima, piše Euronews. 

Usred rastućih geopolitičkih tenzija, "EU Decoded" ispituje da li blok može držati korak sa konkurentima. Svetske sile žure da preuzmu vođstvo u trci za mineralima potrebnim za proizvodnju novih tehnologija, poput mikročipova, solarnih panela i električnih automobila.

Američki predsednik Donald Tramp aktivirao je ratna ovlašćenja da bi podstakao domaću proizvodnju i razmatra upotrebu ekonomskih, vojnih i diplomatskih mera za pristup mineralnim bogatstvima Kanade, Grenlanda i Ukrajine.

Kina koristi svoj delimični monopol na tržištu prerade minerala da bi stekla prednost nad geopolitičkim rivalima.

Gde u ovom novom bojnom polju stoji Evropska unija?

Prema izvršnom telu EU, potražnja za pojedinim elementima naglo će porasti u narednoj deceniji. Na primer, potrebe za litijumom, ključnim za baterije električnih vozila, povećaće se dvanaest puta do 2030. godine i dvadeset jedan put do 2050.

Velika zavisnost EU od pojedinih zemalja za određene materijale čini je ranjivom: 100% teških retkih zemnih elemenata (REE) dolazi iz Kine, 99 odsto borona iz Turske, a 71 odsto platine iz Južne Afrike. Kina je već ograničila izvoz nekih minerala u EU, uključujući one ključne za avio-industriju i poluprovodnike.

Šta je Zakon o kritičnim sirovinama?

EU se oslanja na Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA), usvojen u martu prošle godine, kako bi sprečila poremećaje u lancima snabdevanja mineralima.

Zakon ima za cilj smanjenje ranjivosti kroz veću eksploataciju minerala na evropskom tlu i partnerstva s "istovetnim" zemljama bogatim resursima – već je potpisano 14 sporazuma, uključujući sa Srbijom, Australijom, Grenlandom, Čileom i Demokratskom Republikom Kongo.

Zakon navodi 34 materijala kao "kritične", od kojih je 17 označeno kao "strateški", uključujući litijum, grafit, nikal, kobalt, bakar i retke zemne elemente.

profimedia

Postavljeni su ambiciozni ciljevi: EU treba da vadi 10 odsto prerađuje 40 odsto i reciklira 25 odsto svoje godišnje potrošnje strateških sirovina do 2030. godine

"Recikliranje sirovina iznad zemlje, tzv. urbani rudnik, atraktivna je opcija za Evropu,“ objasnio je Edoardo Righetti, istraživač iz think tank-a CEPs, "jer imamo relativno ograničene kapacitete za vađenje.“ Međutim, stope recikliranja su još uvek niske zbog nedovoljno razvijenih tehnologija, visokih troškova i neefikasnih sistema za sakupljanje.

"Međutim, za većinu ovih materijala, stope recikliranja su još uvek relativno niske. Nemamo dovoljno tehnologija koje su dostigle kraj svog životnog ciklusa", dodao je on. "Postoje i drugi strukturni problemi, uključujući troškove recikliranja, nerazvijene ili neefikasne sisteme za sakupljanje.“

EU nastoji da prevaziđe prepreke smanjenjem administrativnih tereta, olakšavanjem pristupa finansijama i skraćivanjem rokova za dozvole – 27 meseci za vađenje i 15 meseci za preradu i reciklažu.

Mogu li lokalne ekološke brige usporiti projekte?

Komisija je izabrala 47 "strateških" projekata u 13 država članica za vađenje, preradu i reciklažu sirovina unutar Evrope, s ciljem obezbeđenja "sigurnog i održivog“ snabdevanja.

Međutim, ruralne zajednice u Evropi mogle bi predstavljati izazov.

Planovi za vađenje litijuma u Portugalu izazvali su snažan otpor stanovnika i ekoloških organizacija zbog potencijalne štete po životnu sredinu i poremećaja u lokalnim zajednicama.

Sličan otpor pojavio se u Srbiji, kandidatu za članstvo u EU, gde su prošlog leta izbili protesti zbog planova za otvaranje najvećeg rudnika litijuma u Evropi u plodnoj dolini Jadar, najavljenih ubrzo nakon sporazuma EU sa srpskom vladom.

Da li EU zaostaje u trci?

Pravila igre se menjaju dok Donald Tramp zauzima sve agresivniji pristup u trci za mineralima.

Američki predsednik zahteva pristup mineralnim bogatstvima Ukrajine u zamenu za vojnu podršku, preti aneksijom Kanade, bogate resursima, i želi da "kupi" Grenland radi kontrole nad njegovim sirovinama.

"EU ima memorandum o sirovinama potpisan s Ukrajinom, ali Trampova administracija vrši pritisak na Ukrajinu da potpiše sporazum u zamenu za nastavak vojne podrške, tražeći gotovo neograničen pristup njenim mineralnim bogatstvima,“ objašnjava Robert Hodžson, viši reporter Euronewsa za energiju i životnu sredinu.

profimedia

Slični moralni problemi pojavljuju se kada EU potpisuje sporazume s područjima pogođenim sukobima, gde prihodi od trgovine mineralima finansiraju oružane grupe, podstičući kršenje ljudskih prava.

"Ruanda je nedavno došla u fokus jer ruandska vojska podržava pobunjeničke grupe u istočnoj Demokratskoj Republici Kongo,“ dodao je Hodžson. "Postoje kredibilni izveštaji UN-a i nevladinih organizacija da se minerali krijumčare preko granice u Ruandu, a zatim izvoze u Evropu – poznati kao konfliktni minerali.“

EU je u februaru saopštila da je njen sporazum o sirovinama s Ruandom "pod revizijom“ nakon što su pobunjenici M23, podržani od Ruande, preuzeli kontrolu nad teritorijom istočnog DRC-a, izazvavši međunarodnu osudu.