Evropa u "dve brzine" kao odgovor na krizu: Kako EU planira brži napredak
Komentari
15/02/2026
-10:13
Industrijski pad, disruptivne tehnologije, troma investicija, regulatorne barijere, kaznene tarife, nelojalna konkurencija, klimatske promene i demografska kriza. Ogromni izazovi sa kojima se suočava Evropska unija pokrenuli su hitnu potragu za smelim i domišljatim rešenjima koja mogu doneti toliko potreban veliki iskorak. Ali koliko su lideri zapravo spremni da idu daleko?
"Naša ambicija uvek bi trebalo da bude postizanje dogovora među svih 27 država članica. Međutim, tamo gde nedostatak napretka ili ambicije ugrožava evropsku konkurentnost ili sposobnost delovanja, ne bi trebalo da se libimo da iskoristimo mogućnosti predviđene Ugovorima o povećanoj saradnji", izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u pismu liderima pred neformalni samit u četvrtak.
Ova sugestija je bila iznenađujuća za predsednicu Evropske komisije, čiji posao podrazumeva postavljanje pravca politike za čitav blok i osiguravanje jedinstvene primene pravila EU među svim državama članicama.
Međutim, ovo nije došlo niotkuda.
Dve nedelje ranije, ministri finansija Nemačke, Francuske, Italije, Holandije, Poljske i Španije formirali su novu koaliciju, nazvanu E6, sa ciljem da se pokrene "odlučna akcija i brzi napredak" u četiri strateške oblasti, uključujući odbranu i lance snabdevanja.
"Mi dajemo impuls, a druge zemlje su dobrodošle da nam se pridruže", rekao je nemački ministar finansija Lars Klingbil, pružajući otvoreni poziv.
Još u decembru, lideri EU su se dogovorili da izdaju 90 milijardi evra zajedničkog duga kako bi zadovoljili finansijske i vojne potrebe Ukrajine za 2026. i 2027. godinu. Odluka doneta na samitu visokog rizika u Briselu slavila se kao uspeh evropskog jedinstva – osim što su Mađarska, Slovačka i Češka potpuno odbile da učestvuju u ovom planu.
Povezane vesti
Taj plan da se Kijevu pruži važna pomoć bio je moguć jedino zahvaljujući povećanoj saradnji, pravnom mehanizmu na koji je Fon der Lajen aludirala u svom pismu. To je bio prvi put da je ovaj relativno nepoznati instrument iskorišćen da postigne spoljnopolitički cilj ovakvog obima i sa tolikim troškovima.
Tanjug/AP/Omar Havana
Sada, dok se lideri EU okreću unutrašnjim pitanjima kako bi osmislili hitne mere za oživljavanje stagnirajuće ekonomije i sprečili da Sjedinjene Američke Države i Kina unište njihove domaće industrije, ideja o dvobrzinskoj Evropi postaje sve prisutnija.
"Prvi pokušaj uvek mora da uključi svih 27 država članica, ali nećemo sebi vezivati ruke. Ako vidimo da postoji kritična masa zemalja spremnih da ide napred, bez ugrožavanja Unije, mislim da to treba posmatrati na isti pragmatičan način" rekao je visoki zvaničnik EU, navodeći primer kredita za Ukrajinu.
Ići razdvojenim putevima
U praktičnom smislu, dvobrzinska Evropa već postoji.
Najvidljiviji i najopipljiviji primer je evrozona, gde je grupa država članica odlučila da usvoji ambicioznu politiku – u ovom slučaju jedinstvenu valutu – dok su se druge odlučile da se isključe. Slično tome, finansijske inicijative poput Evropskog mehanizma stabilnosti i Jedinstvenog fonda za rešavanje problema banaka uspostavljene su po istoj logici.
Zona Šengen bez pasoša započela je na međuvladinoj osnovi, kada je pet zemalja (Francuska, Zapadna Nemačka, Belgija, Holandija i Luksemburg) potpisalo sporazum 1985. godine, odvojeno od institucija EU. Vremenom se članstvo u Šengenu širilo i ovaj sistem je uklopljen u formalni okvir EU - danas obuhvata sve države članice osim Kipra i Irske.
U međuvremenu, povećana saradnja korišćena je za osnivanje Evropskog javnog tužilaštva (EPPO), uvođenje jedinstvenog patenta i harmonizaciju zakona o razvodu.
Povezane vesti
Ovaj mehanizam, utvrđen članom 20 Lisabonskog ugovora, zahteva najmanje devet država članica, uz mogućnost da se druge pridruže ako žele. Na primer, Holandija, Malta, Švedska i Poljska priključile su se EPPO-u u kasnijoj fazi.
Pored ovih struktura, koje počivaju na pravnim osnovama, evropske zemlje se redovno udružuju u neformalnim grupama kako bi branile zajedničke interese, poput "Štedljive četvorke" i "Prijatelja kohezije" tokom pregovora o budžetu. Drugi primeri uključuju Vajmarski trougao, MED9, Višegradsku grupu i Nordijsko-baltsku osmicu.
Najnovije takvo udruženje je E6, predvođeno Berlinom i Parizom.
Povezane vesti
Međutim, ove ad hoc formacije predstavljaju problem za Brisel, jer izbegavaju njegov nadzor, komplikuju unutrašnju koordinaciju i pojačavaju političku kakofoniju.
Zbog toga Fon der Lajen preferira povećanu saradnju, koja je ukorenjena u ugovorima i omogućava institucijama da imaju ulogu u procesu, kaže Nicolaj von Ondarza, viši istraživač u Nemačkom institutu za međunarodne i bezbednosne poslove (SWP).
"S jedne strane, aktuelni EU postupci se kreću presporo u uslovima visokog geopolitičkog i ekonomskog pritiska, pa manje koalicije voljnih zemalja mogu brže delovati. S druge strane, postoji bojazan unutar institucija EU da bi države članice mogle jednostavno da formiraju fleksibilne koalicije van okvira Unije", rekao je Von Ondarza za Euronews.
Savezački snovi
Iza svih ovih formacija leži želja da se prevaziđe notorno složeno donošenje odluka u EU – često vezano "okovima jednoglasnosti", kako je Fon der Lajen jednom rekla – i da se krene napred sa većom brzinom, ambicijom i obimom delovanja.
Ova ideja je posebno primamljiva u trenutnom tmurnom okruženju, punom rastućih izazova, kada su inovativna rešenja u velikoj potražnji. Ali što je ideja smelija, teže je njeno ostvarenje.
Tanjug/AP/Virginia Mayo
Intenzivno fokusiranje bloka na postizanje konsenzusa kroz duge i iscrpljujuće pregovore kritikovali su zbog toga što često rezultira najnižim zajedničkim sadržajem, ili čak ne dovodi do nikakvog rešenja. Mario Dragi, bivši predsednik Evropske centralne banke, koji je autor uticajnog izveštaja o konkurentnosti, nedavno je predstavio koncept "pragmatičnog federalizma" kako bi unapredio integraciju među državama članicama koje žele i mogu da učestvuju.
"Ovaj pristup razbija pat-poziciju u kojoj se danas nalazimo, i to bez subordinacije bilo koga. Države članice se dobrovoljno priključuju. Vrata ostaju otvorena za druge, ali ne za one koji bi potkopali zajednički cilj. Ne moramo da žrtvujemo naše vrednosti da bismo ostvarili moć", rekao je Dragi u govoru.
Fon der Lajen, čije politike su, kako od strane pristalica, tako i kritičara, priznavane za produbljivanje integracije i jačanje moći u Briselu, izgleda da je zaključila da je sada pravo vreme da se povećana saradnja testira u širem obimu.
Ipak, dvobrzinska Evropa može biti skupa i rizična. EU je, ipak, projekat zamišljen da ujedini nacionalne države pod istim zakonima i principima; ako neke prestonice krenu napred dok druge ostanu iza, jaz bi mogao da se poveća do te mere da osnovni cilj projekta postane besmislen.
"Ako vam je potrebno da svi budu uključeni, više ne možete postići brzinu, obim i razmere potrebnog odgovora politike Ali ovo će morati da se pristupi drugačije, u zavisnosti od oblasti politike o kojoj je reč. Treba da jasno definišemo ciljeve koje moramo da postignemo, a zatim da pronađemo pravi način da ih ostvarimo, umesto da počinjemo od metoda i procedura", rekao je Fabian Zuleg, izvršni direktor European Policy Centre.
Komentari (0)