Reforma elektroenergetske mreže EU: Brisel predlaže automatske dozvole, Nemačka i Francuska protiv

Pojedine članice Evropske unije podržale su predlog Evropske komisije da se uvede prećutno odobravanje projekata za modernizaciju zastarele elektroenergetske mreže EU, dok druge traže da takvo rešenje ne bude obavezno za sve države članice.

Kako prenosi Euronews, pitanje automatskog odobravanja dozvola za energetske projekte postalo je jedno od politički najspornijih tema u pregovorima o obnovi evropske elektroenergetske infrastrukture.

Prema predlogu iz novog evropskog paketa za elektroenergetske mreže, određene faze izdavanja dozvola za projekte koji imaju za cilj unapređenje električne mreže mogle bi automatski da budu odobrene ukoliko nacionalne vlasti ne odgovore u predviđenim rokovima.

Ideja takozvanog „ćutanja administracije“ izazvala je zabrinutost među državama članicama, koje strahuju da Brisel na taj način pokušava da prenese deo nadležnosti sa nacionalnih institucija na nivo EU.

U dokumentu u koji je Euronews imao uvid navodi se da zakonodavni tekstovi uvode sistem prećutnog odobravanja za međufaze postupka izdavanja dozvola i administrativne odluke, ali da su članice izrazile zabrinutost i zatražile veću fleksibilnost.

Evropska komisija tvrdi da su nova pravila osmišljena kako bi se ubrzali projekti elektroenergetske mreže i obnovljivih izvora energije, uz očuvanje zaštite životne sredine i ostvarivanje klimatskih ciljeva.

Graham Hunt / Alamy / Profimedia

Komisija je još u decembru predložila da projekti elektroenergetske mreže dobiju status „pretežnog javnog interesa“, što znači da se podrazumeva da donose važnu javnu korist, osim ako se ne dokaže suprotno.

Cilj ovih mera je rešavanje jednog od najvećih problema EU na putu ka klimatskoj neutralnosti do 2050. godine — višegodišnjeg zastoja infrastrukturnih projekata u administrativnim procedurama.

Prema proceni Evropske komisije, realizacija projekata distributivnih mreža trenutno traje između tri i po i sedam i po godina, dok su za prenosne mreže potrebne između sedam i deset godina. Više od polovine kašnjenja povezano je upravo sa sporim izdavanjem dozvola.

Predlog predviđa da, ukoliko nacionalne vlasti ne reaguju u roku od dve ili tri godine, u zavisnosti od složenosti projekta, pojedine međufaze postupka budu automatski smatrane odobrenim.

Evropski lideri poslednjih godina insistiraju na modernizaciji elektroenergetske mreže kao ključnom uslovu za ostvarenje klimatskih ciljeva, ističući da EU neće moći da elektrifikuje ekonomiju, postepeno ukine fosilna goriva niti da ostane industrijski konkurentna bez ubrzane izgradnje i modernizacije mreže.

Problemi pogađaju i sektor obnovljive energije, pošto vetroparkovi godinama čekaju priključenje na mrežu, dok prekogranični energetski projekti često ostaju zaglavljeni u komplikovanim administrativnim procedurama.

Međutim, brojne evropske prestonice smatraju da predlog predstavlja tiho prenošenje ovlašćenja sa država članica na Brisel.

Tokom pregovora iza zatvorenih vrata, države EU upozorile su da bi automatska proceduralna odobrenja mogla da izazovu pravnu nesigurnost, oslabe zaštitu životne sredine i potkopaju domaće administrativne sisteme.

Nekoliko država zatražilo je veću fleksibilnost u primeni pravila o prećutnom odobrenju, uključujući mogućnost da ono ne bude obavezno.

Dok su Danska, Holandija, Poljska i Slovenija ocenile predlog Komisije kao razuman, Francuska i Nemačka usprotivile su se obaveznoj primeni automatskog odobravanja energetskih projekata.

Pojedine članice traže da svaka država sama odluči da li će prećutno odobravanje biti obavezno ili opciono, a očekuje se da će kiparsko predsedavanje EU podržati takav kompromis.

Baltičke zemlje su, sa druge strane, tražile dodatne zaštitne mehanizme kako bi se izbeglo ugrožavanje nacionalne bezbednosti.

Spor oko ovog pitanja postao je jedna od glavnih političkih linija podele u pregovorima o evropskom paketu za elektroenergetske mreže, pošto se izdavanje dozvola često tiče osetljivih pitanja poput prava na zemljište, lokalnog protivljenja projektima, ekoloških sporova i regionalnog planiranja.

Vlade država članica strahuju da bi mogle da budu politički odgovorne za projekte koji bi delovali kao da su „progurani“ pod pritiskom Evropske unije.

Posebno su osetljive zemlje poput Austrije i Nemačke, gde se prostorno planiranje smatra isključivom nacionalnom nadležnošću.

Istovremeno, EU pokušava da pronađe balans između hitnosti energetske tranzicije i očuvanja nacionalnog suvereniteta.

Kiparsko predsedavanje EU nastoji da na sastanku ministara energetike u Briselu 26. juna obezbedi opšti dogovor država članica, čime bi bio definisan pregovarački stav Saveta EU pred nastavak pregovora sa Evropskim parlamentom kasnije tokom godine.