Dvodnevni samit lidera EU u Briselu: U fokusu cene energije, trgovinski deficit sa Kinom i novi budžet Unije
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Lideri Evropske unije sastali su se u Briselu na dvodnevnom samitu na kojem su glavne teme visoke cene energije, trgovinski odnosi sa Kinom i naredni dugoročni budžet Unije. U fokusu razgovora je i rastući trgovinski deficit sa Pekingom, koji, prema procenama, preti da dodatno oslabi evropsku industriju i dovede do gubitka radnih mesta.
Nakon rasprave o cenama energije, lideri 27 država članica razgovarali su tokom radnog ručka o trgovinskim neravnotežama sa Kinom. Evropski trgovinski deficit sa tom zemljom dostigao je oko 360 milijardi evra, dok se očekuje da bi ove godine mogao da poraste na približno 400 milijardi evra, prenosi Euronews.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen upozorila je na posledice koje kineska konkurencija ima po evropsku privredu, a taj fenomen opisala je kao „kineski šok 2.0“. Među glavnim problemima navode se zatvaranje fabrika, gubitak radnih mesta i slabljenje industrijske proizvodnje.
Tanjug AP/Geert Vanden Wijngaert
Evropski lideri zato razmatraju nove trgovinske mehanizme kojima bi Unija mogla brže da reaguje na poremećaje na tržištu i zaštiti svoje proizvođače. Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta pozvao je na intenziviranje pregovora sa Kinom, uz istovremeno jačanje instrumenata trgovinske zaštite.
„Moramo da intenziviramo dijalog usmeren na konkretne rezultate sa međunarodnim partnerima, istovremeno unapređujući naš skup trgovinskih instrumenata“, poručio je Košta.
Brisel je prošle nedelje postigao preliminarni dogovor sa Pekingom o trgovini automobilima, koji predviđa ograničenja za uvoz kineskih hibridnih vozila na tržište EU. Dogovor obuhvata i određene ustupke u vezi sa izvozom retkih zemnih elemenata i pristupom evropskih kompanija kineskom tržištu.
Tanjug AP/Geert Vanden Wijngaert
Ipak, evropski zvaničnici smatraju da je to tek prvi korak i da su potrebne dodatne mere kako bi se smanjila neravnoteža u trgovinskim odnosima. Francuska i Nemačka zatražile su od Evropske komisije da pripremi novi instrument koji bi omogućio brzu reakciju na poremećaje na tržištu izazvane kineskom trgovinskom politikom.
"Moramo značajno da smanjimo zajednički budžet u odnosu na ovo što je predložila Komisija. Nijedna članica ne može sebi da priušti da doprinosi Evropskoj uniji u toliko meri", rekao je nemački kancelar Fridrih Merc.
Na samitu se razgovara i o narednom dugoročnom budžetu EU, uključujući mogućnost uvođenja novih izvora prihoda na nivou Unije. Među predlozima su prihodi od mehanizma za prilagođavanje ugljenika na granicama, sistema trgovine emisijama, akciza na duvan, elektronskog otpada i carina na robu uvezenu iz zemalja izvan EU.
Pojedini predlozi nailaze na otpor država članica, koje strahuju da bi nove dažbine mogle da umanje konkurentnost evropskih kompanija ili da im smanje nacionalne budžetske prihode.
Tanjug AP/Geert Vanden Wijngaert
Iako Ukrajina nije bila zvanično na dnevnom redu prvog dana samita, rat i budućnost evropske podrške Kijevu ostaju važna tema razgovora.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski doputovao je u Brisel, gde se sastao sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom i trebalo bi da razgovara sa više evropskih lidera pre nego što u petak učestvuje na samitu EU.
Rute je naveo da je sa Zelenskim razgovarao o značaju energetskog primirja i nastavka podrške Ukrajini, uključujući mehanizam PURL, preko kojeg saveznici finansiraju nabavku američkog naoružanja za Kijev.
Tanjug AP/Geert Vanden Wijngaert
Sastanci se održavaju u trenutku rastućih tenzija između Zelenskog i američkog predsednika Donalda Trampa, nakon što je Vašington postigao dogovor o uvozu ruskog dizela i pojačao pritisak na Ukrajinu da obustavi napade na rusku naftnu infrastrukturu.
U međuvremenu, ukrajinski parlament usvojio je zakone neophodne za oslobađanje naredne tranše evropske finansijske pomoći vredne 3,7 milijardi evra. Isplata je bila odložena zbog neuspešnih pokušaja usvajanja zakona o ukidanju carinskih izuzeća za međunarodne pošiljke.
Ukrajinski ministar finansija Serhij Marčenko ocenio je da su reforme važne za održivost javnih finansija, smanjenje sive ekonomije i napredak zemlje na putu evropskih integracija. Evropska komisija trebalo bi da potvrdi isplatu u narednim danima.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)