Republika Srpska pokreće proces pred arbitražnim sudom u Hagu: Postoji li šansa da se kriza u BiH reši na taj način?
Komentari02/05/2025
-19:11
Republika Srpska namerava da pokrene postupak pred Stalnim arbitražnim sudom u Hagu kako bi se definisalo ko stoji iza najveće krize u Bosni i Hercegovini od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma. Zahtev za arbitražu poslat je u martu, a namera vlasti Republike Srpske je da dokažu da je generator ustavne krize, po njima, visoki predstavnik Kristijan Šmit.
Rok za izjašnjenje strana je istekao krajem prošle sedmice, te je tako otvorena mogućnost da se o gorućim pitanjima u BiH izjasni stalni arbitražni sud u Hagu.
Na rukovodstvu Republike Srpske je da odluči u kojem će tačno trenutku aktivirati ovu vrstu mehanizma, a treba iskoristiti sve pravne mogućnosti, kaže predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.
"Iskustvo je da su ti dosadašnji međunarodni i svaki drugi subjekti uvek to odlučivali protiv Republike Srpske. Gospodin Stevandić i stručnjaci iz Republike Srpske su našli neke mogućnosti, da postoji mogućnost gde je to nemoguće, on će to objasniti, ali u svakom slučaju svaki oblik borbe Republike Srpske za svoja prava za nas je dobrodošao", rekao je Dodik.
Nije reč o političkoj, već o sudskoj arbitraži, pojašnjava predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić.
"Namera arbitraže je upravo da se dokaže da Kristijan Šmit nije zakonodavac, a ukoliko on nije zakonodavac, onda naravno i sve ovo što je proizvelo i sva ove kriza suštinski ne postoji", rekao je Stevandić.
Euronews/Slaven Dimitrić
Dragan Dakić, savetnik za međunarodno pravo, kaže da stalni arbitražni sud u Hagu prepoznaje ovakvu vrstu sporova. Postavlja se pitanje šta bi Republika Srpska dobila ovim potezom.
Povezane vesti
"Do sada se u našoj javnosti uglavnom postavlja pitanje šta će se desiti ako Republika Srpska izgubi, što uopšte nije pravno pitanje jer se neće desiti ništa što se već ne događa ili što se već nije desilo. Šta bi Republika Srpska mogla da dobije sa ovim sporom, to je pre svega očuvanje Dejtonskog mirovnog sporazuma i očuvanje stabilnosti mira u BiH i ja bih rekao ono što je najvažnije u svakom mirovnom ugovoru, očuvanje dogovorene podele vlasti u Dejtonskom mirovnom sporazumu", kaže Dakić.
Stalni arbitražni sud na zahtev strana bi primjenjivao međunarodno ugovorno pravo, kaže Dakić.
U toj konstalaciji, dodaje, svi moraju biti zadovoljni i prihvatiti autoritativno sudsko rešenje.
S druge strane, pravni ekspert Kasim Trnka smatra da pitanje sporova između državnih institucija Bosne i Hercegovine i entiteta rešava Ustavni sud BiH.
"Ja mislim da ova arbitraža verovatno ne bi prihvatila takav spor, jer taj stalni arbitražni sud je uglavnom namenjen za provođenje Haške konvencije o međunarodnom ratnom pravu, o problemima granica na moru i tako dalje, i uglavnom su subjekti države koje imaju određeni spor. Entitet, naravno, pošto nije država, nema šansu da se pojavi kao strana u sporu", kaže Trnka.
Arbitražni sporovi uglavnom su do sada bili privrednog karaktera, poput poslednjeg slučaja "Viaduct".
Republika Srpska po prvi put namerava da uđe u političku arbitražu protiv BiH i Kristijana Šmita.
Povezane vesti
"Ne postoji sporazum Srpske i FBiH da se otvorena pitanja rešavaju arbitražom"
Profesor ustavnog prava i bivši sudija iz Banjaluke Milan Blagojević kaže da takav postupak nije moguć, jer između dve strane ne postoji sporazum da se sporovi rešavaju na takav način, niti to predviđa Dejtonski mirovni sporazum. On je objasnio da Srbija kao potpisnica Dejtonskog sporazuma u ovom slučaju ima dve mogućnosti koje do sada nije preduzimala: da zatraži od Međunarodnog suda pravde mišljenje da li se u BiH može upravljati preko međunarodnih staratelja, kao i da tuži one države koje su Visokom predstavniku dodelile Bonska ovlašćenja.
"Pravno nije moguće i to uzimajući u obzir prvo suštinu svake arbitraže, arbitražnog odlučivanja, a posebno imajući u vidu pravila postupka stalnog arbitražnog suda u Hagu. Svakoj arbitraži je svojstveno da bi ona počela da funkcioniše sporazum strana koje su u sporu da im arbitraža ili arbitražnim putem bude rešen njihov pravni spor", kaže on i nastavlja:
"To opšte pravilo arbitražnog odlučivanja postoji propisano imperativnim putem i u članu 1 pravila postupka stalnog arbitražnog suda u Hagu, u kojem je već na početku tih pravila propisano kada se jedna država ili državni entitet sporazume sa nekom drugom državom ili entitetom unutar države da neko njihovo pravno pitanje, odnosno spor povodom nekog pravnog pitanja, bude rešen pred stalnim arbitražnim sudom, onda će taj sud da postupa i odlučuje".
Povezane vesti
Blagojević primećuje i to da ne postoji sporazum Srpske i FBiH, odnosno BiH, o tome da se arbitražna pitanja rešavaju na taj način.
"Kao što vidimo, osnovni uslov da strane koje su u sporu, a to bi u našem slučaju bile Republika Srpska s jedne strane i Federacija Bosne i Hercegovine, odnosno Bosna i Hercegovina s druge strane, mora postojati sporazum između njih o tome da im njihov spor o bilo kojem pravnom pitanju reši stalni arbitražni sud u Hagu", kaže on i dodaje:
"Takvog sporazuma nema, on prvo nije uopšte predviđen u Dejtonskom mirovnom sporazumu, ni u jednom od njegovih delova, niti je naknadno ikada potpisan sporazum između Republike Srpske i Federacije BiH, odnosno Bosne i Hercegovine, da se na takav način rešavaju njihovi sporovi".
Euronews Srbija
Blagojević ističe i da FBiH i BiH gotovo sigurno ne bi dale svoju saglasnost da se unutrašnja pitanja rešavaju na ovaj način.
"Ako stalni arbitražni sud u Hagu poštuje ovo osnovno pravilo iz prvog člana njegovih pravila postupka, ne može se rešavati arbitražnim putem bilo kakav spor u Bosni i Hercegovini pred tim sudom. Tog sporazuma, arbitražne klauzule, nema u Dejtonskom mirovnom sporazumu, niti je ikada do danas, naknadno, posle Dejtonskog sporazuma zaključivan sporazum između Republike Srpske i Federacije BiH, da se obrate stalnom arbitražnom sudu u Hagu", kaže on.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, govoreći o ovoj temi, kaže da su međunarodni subjekti uvek do sada, kako on kaže, bili protiv Republike Srpske, pa se postavlja pitanje gde je uporište da će ovaj put biti drugačije.
"Ako se ima u vidu ovo što sam rekao, a što nisam rekao ja, već to piše u pravilima postupka stalnog arbitražnog suda u Hagu, onda ne može doći do arbitražnog načina odlučivanja o bilo kojem pitanju vezanom za Bosnu i Hercegovinu. Međutim, ima nešto drugo što je problem, a to je povelja Ujedinjenih nacija, koja je Ustav međunarodnog prava, koja izričito propisuje u članu 78 da je zabranjeno da se nad bilo kojom državom članicom Ujedinjenih nacija uspostavi starateljstvo", kaže on i nastavlja:
"Ovo što radi tzv. Savet za primenu mira u BiH, neformalno telo, zajedno sa visokim predstavnicima i kancelarijom OHR-a je tipičan vid starateljstva nad državom članicom Ujedinjenih nacija i kršenja povelje Ujedinjenih nacija".
"Da li povelja UN dozvoljava da se BiH kao državom upravlja na način kako rade PIK i visoki predstavnik?"
On navodi i da Srbija kao garant Dejtona ima pravne mehanizme za izmenu unutrašnjeg stanja u BiH i odnosa Srpske i FBiH.
"Zbog toga Srbija, kao pravna naslednica Jugoslavije, kao potpisnica Dejtonskog sporazuma, ima međunarodnu ugovornu obavezu iz Dejtonskog sporazuma da ne samo poštuje suverenitet Bosne i Hercegovine, nego i da ga promoviše u svetu. Promovisati znači i da ga štiti ako je napadnut. Srbija ima dve mogućnosti koje ona uporno neće da preduzme", kaže on i dodaje:
"Prva mogućnost je da se obrati Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija i da generalna skupština usvoji rezoluciju kojom traži od Međunarodnog suda pravde, pravno mišljenje o pravnom pitanju: 'Da li povelja Ujedinjenih nacija dozvoljava da se Bosnom i Hercegovinom kao državom članicom UN upravlja na ovakav način na koji to rade PIK, Savet za primenu mira, i visoki predstavnici?', i naravno da Međunarodni sud pravde u tom slučaju kad mu se takvo pitanje postavi, ne može reći da dozvoljava to povelja kad povelja Ujedinjenih nacija u članu 78, kao što sam rekao, izričito zabranjuje da se nad državom članicom uspostavi starateljstvo u bilo kom obliku, pa i u ovom na koji to radi OHR".
Euronews Srbija
Blagojević ističe i da postoje mehanizmi prema kojima je zabranjeno mešanje u unutrašnja pitanja suverene države po međunarodnom pravu.
"Osim što Međunarodni sud ne bi mogao reći da to dozvoljava povelja UN, jer povelja to zabranjuje, Međunarodni sud bi morao da kaže da to ne dozvoljava zbog njegove četiri odluke. Prvi put 1949. u jednom sporu, zatim 1971. u drugom sporu, 1986. i 2019. godine. U sve četiri ove odluke Međunarodnog suda pravde, od kojih su dve savetodavna mišljenja, a dve presude, Međunarodni sud pravde u suštini je rekao da teritorijalni suverenitet država članica Ujedinjenih nacija čini osnovu međunarodno-pravnih odnosa i da je zabranjeno čak i Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, kad vrši svoju funkciju zaštite svetskog mira, da se na bilo koji način meša u unutrašnja pitanja države članice", kaže on i nastavlja:
U to spada zabrana intervencije u unutrašnje odnose države članice Ujedinjenih nacija i da čak i narodi koji su bili pod sistemom starateljstva stiču punu suverenost i zabranu mešanja u njihove poslove onog trenutka kad te teritorije i narodi postanu države članice Ujedinjenih nacija".
On kaže i da zaštitinici Dejtonskog sporazuma, u ovom slučaju naša zemlja, treba da pokrene pitanje validnosti uloge OHR u BiH.
"Srbija to treba da radi, a ima i drugu mogućnost da tuži tužbom kao država članica Ujedinjenih nacija, sve one države članice Saveta za primenu mira, zbog Bonskih zaključaka kojima je neformalna grupa država intervenisale u unutrašnja pitanja Bosne i Hercegovine i rekle visokom predstavniku: 'Evo ti možeš da namećeš svoju volju kao zakon u Bosni i Hercegovini'. I tu Srbija ima mogućnost da se onda tužbom obrati Međunarodnom sudu", kaže on i završava:
"Da zaključim, ovo što se pokušava bezuspešno pravno sa ovim arbitražnim postupkom koji nema pravnog utemeljenja u međunarodnom pravu je ustvari samo odvlačenje pažnje od ove suštinske mogućnosti koja stoji Srbiji da zaštiti i suverenitet Bosne i Hercegovine prema povelji Ujedinjenih nacija, a i Republiku Srpsku od njene dalje degradacije i propadanja. Nažalost, Srbija to već decenijama neće uporno da radi, pa ja u tom smislu i gledam i ove aktivnosti pred arbitražnim sudom u Hagu kao odvraćanje pažnje od ove mogućnosti", rekao je Blagojević.
Gostovanje Milana Blagojevića i prilog o najnovijim dešavanjima u BiH i Srpskoj pogledajte u video prilozima.
Komentari (0)