Razgovori o temeljima mira ili temeljnoj rekonstrukciji sporazuma: O čemu je bilo reči u Dejtonu?

Komentari

Euronews Serbia

Autor: Euronews Srbija

26/05/2025

21:29

veličina teksta

Aa Aa

Na Parlamentarnoj skupštini NATO u Dejtonu počelo je obeležavanje 30. godišnjice istorijskog sporazuma o Bosni i Hercegovini. Prisutni u Ohaju bili su zvaničnici iz celog regiona, zemalja članica NATO i delova američkog establišmenta. Da li je na ovom skupu započeo dijalog o temeljima mira, kako to kažu organizatori, ili o temeljnoj rekonstrukciji Dejtonskog sporazuma? Na kakve bi izmene bili spremni konstitutivni narodi, a na kakve ostali učesnici dogovora iz 1995. godine?

U emisiji Euronews Region na ovu temu govorili su ambasador BiH u Beogradu Aleksandar Vranješ i karijerni diplomata Zoran Milivojević.

O tome šta se tačno govorilo u Dejtonu, Vranješ kaže da se ne može očekivati da je tu bilo tajne diplomatije, već da je sve bilo prilično transparentno. Ističe i da je srpska članica Predsedništva BiH Željka Cvijanović imala, kako kaže, najodgovorniji pristup.

"Videli smo iz perspektive BiH da su tri člana predsedništva bili, da je bio Konaković, bio je i Šmit u kojem god svojstvu su ga tretirali, ali ono što smo čuli, bar je moj utisak, je da je Cvijanović imala najodgovorniju ulogu i najodgovorniji pristup, dala je jednu formulu kako ovakva državna zajednica BiH može da opstane i u budućnosti, po kojim principima i koje su to sve greške bile u prošlosti koje su dovele BiH u krizu i kako je novi kurs američke administracije prilično optimističan. Ostatak ekipe koji je došao iz BiH je tamo došao da kleveće Republiku Srpsku, oni nisu došli da nude rešenje, da pokažu nekakvu svoju dobru volju, kako da oni budu konstruktivni", rekao je on.

Govoreći o reviziji Dejtonskog sporazuma, Milivojević kaže da se o toj temi sluša dugo. Ističe i da ima puno odstupanja od onoga što kaže Dejton.

"Međutim, izdvojio bih dve stvari - jedna je mir, ima jedna logika i u politici i u međunarodnim odnosima, nešto što garantuje mir i što se potvrdi je ipak starije od svega drugog. Mi imamo 30 godina mira u BiH zahvaljujući tom ugovoru kakav god da je. Prema tome, njegovo postojanje i garancija mira je najvažnija činjenica i ja zato pitanje revizije stavljam po strani i kažem trajaće, ali trajaće kao i do sada. To je prva stvar i druga stvar što se promenila politika domaćina ovog puta, tamo je ipak odisao pragmatizam. Amerikanci sada tvrde da ne žele da stvari menjaju po svaku cenu ili po cenu nečega što se ne uklapa u njihove interese. Mislim da su to dve važne stvari i ono što je meni drago, Cvijanović je upravo postupala upravo sa te pozicije. Što se tiče efekata vezano za pitanje revizije mislim da smo samo na terenu ponavljanja ideja o reviziji, ali svako ulaženje direktno u reviziju vodi u sukob", rekao je Milivojević.

Govoreći o tome da je jedna tačka neslaganja naroda i ta da li je Dejtonski sporazum samo mirovni ili je bio i temelj nekakvog uređenja koje danas ne sme da se dira, Milivojević kaže i jedno i drugo.

"Ali činjenica da je 30 godina mir to je ipak najvažnije. Zašto mi insistiramo na slovu, zato što slovo objedinjuje ove dve stvari o kojima govorite, institucije i ustav kada pogledate sve ono, garantuje taj mir, garantuje dve stvari - suživot dva entiteta u uslovima koji su jasno definisani i tri konstitutivna naroda koji samo u takvim okolnostima mogu da funkcionišu", kaže Milivojević.

Govoreći o izjavi visokog predstavnika Kristijana Šmita, koji navodi da se mora menjati struktura Dejtona i to zbog ulaska u Evropsku uniju, Vranješ oštro reaguje govoreći da je to "vređanje inteligencije".

"Evropska komisija je još 2019. dve godine pre njegovog dolaska u Sarajevo u svom izveštaju o napretku BiH prema EU napisala da su Bonska ovlašćenja nespojiva sa pristupom BiH EU, to je bio zvaničan stav EK koji će negde iščeznuti dolaskom Šmita i onda dobijamo sad nakon nekoliko godina kasnije te izveštaje koji ne pominju Šmita nego i sam Šmit kaže pre će BiH kad uđe u EU će se ugasiti OHR. On pokušava sebe da stavi i kao neku ulaznicu ka EU. U poslednjem izveštaju 2024. mi imamo toliki haos koji je proizveo Šmit a oni ga ne pominju, kao da to ne postoji. Šmitovo pojavljivanje tamo je toliko pežorativno", rekao je on.

Inače, Cvijanović je u Dejtonu navela Dejtonski sporazum može da evoluira i da to mora da bude u zakonskim okvirima.

"Zato Republika Srpska poziva da se vratimo osnovama. Spremni smo da učestvujemo u strukturisanom dijalogu sa svim stranama. Ako sporazum treba da evoluira, onda mora da evoluira zakonito - putem amandmana i uz saglasnost svih strana", rekla je Cvijanović i dodala da na kraju želi da naglasi da je "mir bio moguć 1995. godine jer su sve strane bile uvažene i saslušane. Mir 2025. godine zahteva isti pristup".

Kada je reč o govoru Željke Cvijanović u Dejtonu, Vranješ kaže da je ona ponudila jedan modus operandi koji može da funkcioniše.

"Trenutna kriza u kojoj se nalazi BiH je možda i najveća u kojoj se nalazi BiH u poslednjih 30 godina. Cvijanović hoće da kaže da postoji mogućnost rešavanja i ove krize unutrašnjim dogovorom, pa čak ako to podrazumeva i određene ustupke. Stav RS je da je sve što je nametnuo Šmit koji nije imao pravo ni tu da boravi, ako to sve poništimo i RS je spremna da učini ustupke. Znate, ovde priča ne ide u tom pravcu, ovde se ne želi raspravljati o Bonskim ovlašćenjima, oni se prizivaju. Kad Cvijanović ponudi formulu kako može da se opstane, oni to dožive kao slabost, ne vide da je to jedan način da RS nudi dijalog", rekao je Vranješ.