Tragedija u Tuzli razotkrila propuste: Kako je sistem izneverio najranjiviju populaciju?

Tragedija u Tuzli pokazala je slabost sistema socijalne zaštite, ali i nebrigu sistema i države o najranjivijoj kategoriji društva.

U FBiH nema inspektora za socijalnu zaštitu koji bi vršio kontrolu i ukazivao na eventualne nepravilnosti. Zakonska regulativa na čekanju. Iz ministartsva poručuju da je osnivač dužan da propiše minimalne uslove života, rada, ali i da vrši kontrolu.

“Stanje u oblasti socijalne zaštite je nezadovoljavajuće. Socijalna zaštita je u potpunosti devastirana stavljena na margine i mislim da niko ne želi da se bavi ozbiljno, sistemski i dugoročno traženjem najboljih rešenja”, rekao je Adnan Delić, ministar rada i socijalne politike BiH.

Gerontološki centar u Sarajevu, jedan je od brojnih u državi u kojima život nastavljaju stanovnici treće dobi.

Većini korisnika, kojih je oko 250, potrebna je neka vrsta pomoći jer su polupokretni, nepokretni ili dementni. Centar se pridržava svih uslova i stadnarda u poslovanju, a korisnici su zaštićeni i sigurni, naglašavaju za Euronews.

"Zavod za javno zdravlje redovno kod nas vrši kontrolu jednom sedmično. Vanredni nadzor bude u slučaju da se nešto pronađe. Mi nismo imali nikada taj vanredni nadzor. Hrana se ovde redovno kuva, imamo službu ishrane - sve mora biti skuvano taj dan, proveretno jer tu su dijabetičari koji moraju primati užinu", kaže Sanela Đešević, viša saradnica za poslove socijalnog rada za Euronews BiH.

Prinskrin/Euronews/RTVTK

Brigita je korisnica gerontološkog centra u Sarajevu čiji je osnivač Kanton. Kaže već godinu dana boravi u ovom centru i prezadovoljna je uslovima, hranom i osobljem, za razliku od privatnog doma u kojem osim smeštaja više ničim nije bila zadovovoljna.

“Na isti broj bolesnika bilo je šest sestara. Kuvarice nisu znale ništa da skuvaju. Jedna sestra je pomagala da se dovrši ručak da se iole može staviti nešto u usta, a plaćali smo 2.000”, kaže Brigita.

AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

U Sarajevu posotoji ukupno devet ustanova za smeštaj starije populacije, jedan je u vlasništvu i kantona, a ostali u privatnom. Nešto sređenija situacija sa socijalnom zaštitom je u Republici Srpskoj. Ovaj entiet za razliku od Federacije ima inspekciju.

U mnogim domovima za starije u Bosni i Hercegovini uslovi su minimalni. Fali osoblja, u domovima starim po pola veka i više, a cene smeštaja rastu.