BiH pred 30 godina Dejtona: Ustavne promene, OHR i geopolitičke napetosti

Dok Evropa pokušava da pronađe izlaz iz rata u Ukrajini i da očuva jedinstvo, odluke administracije američkog predsednika Donalda Trampa izazvale su uzbunu i u Bosni i Hercegovini. Promene ustava, odlazak OHR, treća izborna jedinica - teme su uoči tridesete godišnjice sporazuma koji je označio kraj rata devedesetih.

“Tramp nanosi udarac BiH, Dodik bi mogao pomoći Hrvatima u stvaranju trećeg entiteta”, piše  Foreign Policy u analizi o gepolitičkom stanju u BIH i regiji. Potezi američkog predsednika, posebno ukidanje sankcija lideru SNSD-a, idu direktno u korist Moskve, zaključak je magazina. 

Lobiranje u Americi, ispravilo je nešto što Banjaluka naziva nepravdom prema Srbima. Dodik sa više snage, a manje tereta priznaje, da je bivši predsednik, ali s budućim pretenzijama. 

"Razgovarao sam sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom nekoliko puta o tome, zadnji put u Sočiju, gde sam mu rekao da Republika Srpska ima problem sa Amerikancima oko pitanja sankcija, a Putin mi je rekao - učinite sve i popravite te odnose", rekao je Dodik. 

Kaže da čim bude u prilici otputovaće u Sjedinjene Države, i dodaje da 23 od 33 godine postojanja, vodi Republiku Srpsku. Evropi Dodik poručuje da se vrati na 14 principa za pridruživanje, u kojima je i pitanje Ustavnog suda. 

Neka druga pitanja, sa Amerikancima razmatra državni šef diplomatije. Južna interkonekcija pitanje je svih geopolitičkih pitanja. Šef diplomatije BiH Elemdin Konaković kaže da ovo pitanje i dalje ostaje otvoreno. 

“Nema, čini mi se, nikakvih nesporazuma na relaciji Hrvatska - BiH - SAD. Ne možemo se složiti da se formira neka nova etnička kompanija. To je prevažna priča za BiH, ona je važna i da budemo tranzitna priča”, rekao je. 

Trideset godina nakon Dejtona njegova suština ostaje ista, kaže predsendik Akademije nauka i umjetnosti BIH Mirko Pejanović: integracije Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju i u NATO savez. Sazreli su uslovi za  promenu Ustava, ali to treba da uradi Parlamentarna skupština. Ipak, OHR, po Pejanoviću treba da ostane. 

“OHR treba da nastavi svoje delovanje, jer je to važna institiucija za održavanje ukupne stabilnosti”, rekao je. 

Upravo OHR za polovinu dejtonske države kamen je spoticanja ka stabilnosti i jačanju institucija.