Dodik: Dejtonski sporazum je srušen s ciljem unitarizacije Bosne i Hercegovine
Komentari
20/11/2025
-08:19
Predsednik SNSD-a Milorad Dodik ocenio je da je Dejtonski mirovni sporazum, dogovoren pre tačno 30 godina, srušen i da ne postoji jer su neki hteli da od njega uzimaju šta hoće, ali ne i ono što im ne odgovara.
"Za bilo kakve intervencije u Dejtonskom sporazumu bilo je neophodno da se postigne sporazum svih strana. Tamo je definisano da su strane Republike Srpska i FBiH, ali su oni dali visokom predstavniku bonska ovlašćenja da on to sprovodi", rekao je Dodik u dokumentarnom filmu RTS-a "Slovo i duh Dejtona - 30 godina Dejtonskog sporazuma", prenosi agencija Srna.
Dodik je ukazao da bošnjačka strana potencira nezadovoljstvo Dejtonskim sporazumom i da im u suštini smeta priznanje Republike Srpske kao međunarodnog faktora i međunarodnog subjekta.
Dodik je napomenuo da je Venecijanska komisija 2005. godine utvrdila da aneksi Dejtonskog sporazuma imaju međunarodni karakter, što je značilo da Republika Srpska ima međunarodni karakter.
On je podsetio da su Republici Srpskoj od Dejtona pa do sada oduzete brojne nadležnosti - da je ukinuta Vojska Republike Srpske, da su joj oduzeti fiskalna politika i druge poluge i nadležnosti i da su uvedene Oružane snage BiH, Granična policija BiH i druge agencije koje Dejton ne predviđa.
Sve to, kao i stalno nametanja zakona i odluka visokih predstavnika, kako je objasnio, dovelo je do toga da Dejtonski sporazum u izvornom obliku praktično ne postoji i da je srušen takvim potezima u cilju unitarizacije BiH.
U tome su, kako je istakao, prednjačili visoki predstavnici, koji su "postavljeni podvalom".
Povezane vesti
"Visokog predstavnika po Dejtonu postavljaju strane potpisnice Aneksa 10 Dejtonskog sporazuma, a kada ga izaberu, on bude potvrđen u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija", naglasio je Dodik.
On je podsetio da je to bilo poštovano samo u vreme prvog visokog predstavnika Karla Bilta, a onda su strane potpisnice Aneksa 10 izbacivane iz odlučivanja.
Dodik je objasnio da je visoki predstavnik uveden zato da ne bi morale da se saglase dve strane, kako je predviđeno, već da visoki predstavnik donosi odluke, ali ne i zakone iz nadležnosti parlamenta, što se kasnije izvitoperilo i pretvorilo u praksu.
On je ukazao da je nekadašnji visoki predstavnik Karlos Vestendorp još 1997. godine ukazao da to nije po Dejtonu, ali su se na Zapadu oglušili o to.
"Mi taj blef živimo 30 godina", istakao je Dodik, dodajući da je to kulminiralo brojnim nametnutim zakonima, a naročito onim Kristijana Šmita o prebacivanju imovine na nivo BiH.
"Mi smo rekli da ćemo proglasiti nezavisnost, ako to objave. Oni su tada rekli: 'Hajde da se prvo riješimo Dodika, pa ćemo to ponovo uraditi'", objasnio je Dodik.
On je naglasio da je posebna priča Ustavni sud BiH, koji su nametnuli visoki predstavnici Volfgang Petrič i Pedi Ešdaun, a u kojem su dva Srbina i dva Hrvata bili preglasavani voljom tri bošnjačka i dva strana člana.
Povezane vesti
"Kada su to nametnuli, rekli su da to nije po Dejtonu, ali da može da pomogne u razvoju BiH. I ta odluka pokazuje da su išli na to da bezočno sruše Dejtonski sporazum i propagandnom mašinerijom krivili nas i Hrvate da rušimo Ustavni sud", istakao je Dodik.
Opšti okvirni sporazum za mir u BiH, poznatiji kao Dejtonski mirovni sporazum, dogovoren je 21. novembra 1995. godine u vazduhoplovnoj bazi Rajt-Paterson kod Dejtona u američkoj državi Ohajo, a zvanično je potpisan 14. decembra iste godine u Parizu.
U godinama nakon potpisivanja, pod pritiskom OHR-a i Ustavnog suda BiH, Republici Srpskoj oduzet je veliki broj nadležnosti i prenesen na nivo BiH.
Komentari (0)