"Svaka centralizacija BiH ne može da da svoj efekat": Profesor Lukić o 30 godina Dejtona i stanju u BiH

Profesor Pravnog fakulteta u Istočnom Sarajevu i učesnik dejtonskih pregovora Radomir Lukić bio je gost Euronews Srbija povodom 30 godina od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma. Lukić je istakao da je Dejton doneo mir, ali i politički nemir, te da je danas okvir za ustavni aranžman BiH. Razgovor sa profesorom Lukićem je stavio akcenat i na pregovore u Dejtonu, ulogu OHR-a, tj. visokog predstavnika, tzv. bonska ovlašćenja Kristijana Šmita i mogućnost revizije sporazuma.

Lukić je objasnio da je Dejton trebalo da bude ustavni aranžman za stabilan mir i međusobno priznavanje granica.

"Dejton je trebalo da bude pre svega jedan sporazum o ustavnim aranžmanima za Bosnu i Hercegovinu i o rešavanju svih drugih pitanja koje je trebalo rešiti da bi ovde bio uspostavljen jedan stabilan i održiv mir. On je tu svoju ulogu završio, a uz nju je završio još jedan veliki zadatak, jer je on praktično označio međusobno priznavanje Savezne Republike Jugoslavije, Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine u njihovim postojećim granicama", kaže Lukić i dodaje:

"On je danas još uvek isto to. On jeste okvir za Ustavni aranžman Bosne i Hercegovine, on jeste okvir za način njenog funkcionisanja. Nema ni jedne zemlje gde neki papir može da donese politički mir. Politički nemir je uvek prisutan zato što se društvo menja, društvene situacije i okolnosti unutrašnje političke, spoljno političke se menjaju i nikad nigde ne može da bude mirno, pa ni u BiH", rekao je Lukić.

Pregovori u Dejtonu: Pritisci i kompromisi

Lukić je opisao atmosferu pregovora u vazduhoplovnoj bazi Rajt Paterson i nezadovoljstvo srpske delegacije.

"Osećaj koji smo mi stekli kada smo videli nekoliko spornih teritorijalnih institucionalnih aranžmana nije bio ni najmanje prijatan. Naravno, jer smo mi očekivali da nemamo nikakvih problema u oblasti Brčkog i nismo očekivali da će se desiti sa Sarajevom i sa delovima istočnog dela Republike Srpske to što se desilo. Naravno, saznanje neke činjenice može na vas da deluje šokantno, ali kad vremenom o njemu razmislite kako treba, i sve okolnosti koje su uticale, onda vidite da to i nije toliko porazno, nije toliko loše", kaže on i nastavlja:

"Naravno da je bilo nezadovoljstvo zbog rešenja za Sarajevo, jer sva ta rešenja i za Brčko i za Sarajevo koja su bila su plod ucenjivačke pozicije koju je zauzeo gospodin Izetbegović sa delegacijom tzv. Republike Bosne i Hercegovine", rekao je Lukić.

Euronews

On je dodao da su pritisci bili veliki, posebno od SAD.

"Mi smo zapravo bili smešteni, pregovori su se odvijali u vojnoj bazi, vazduhoplovnoj Rajt Paterson... Mi nismo bili zatvoreni. Mi smo mogli hodati po bazi, naravno, u delu koji je bio. Jer nismo došli da šetamo i da se provodimo, došli smo da radimo. Nismo imali mnogo vremena, zaista se radilo, što se kaže, danonoćno na svaki način", naglasio je Lukić.

OHR i tzv. Bonska ovlašćenja: Od medijatora do diktatora

Lukić je kritikovao evoluciju uloge visokog predstavnika od savetnika do zakonodavca.

"Aneks broj 10 je postojao i tad. Naravno, on je formulisan kao molba strana potpisnica da se imenuje jedan itd. I tamo je određena njegova uloga kao neka vrsta medijatora, savetnika... Došli smo tako što je na inicijativu SAD pozvano nekih 40 država i nekih 15 nevladinih ili 16 organizacija da formiraju Savet za implementaciju mira, koji je sebe samo ovlastio da to bude", kaže on i dodaje:

"Oni su rekli praktično da su suverena vlast u BiH, da mogu da suspenduju Ustav i da ovlaste visokog predstavnika da radi sve ono što bi kao trebali da rade vlasti u BiH ili institucije BiH. i uz to da bude i zakonodavac, i ustavotvorac, i sudija, i tužilac, i sve što jeste. I to je uradilo jedno telo koje nema nikakvo pravno utemeljenje, a ni politički legitimitet", rekao je Lukić.

Euronews

Lukić je ocenio da revizija Dejtona nije realna bez dogovora naroda.

"Svaka centralizacija u državno-pravnom smislu Bosne i Hercegovine ne može da da svoj efekat... Mislim da su to dva osnovna elementa neke vrste političke akcije, neke vrste političkog pritiska. To je, pre svega, zahtev bošnjačke strane... Republika Srpska tu treba da ostane po strani. To je problem Federacije Bosne i Hercegovine, to nije problem Bosne i Hercegovine", zaključio je Lukić.

Razgovor sa Radomirom Lukićem u celosti pogledajte u video prilogu.