"Vojni faktor postaje ključan": Kako region i EU reaguju na međunarodne turbulencije

U međunarodnoj zajednici je došlo to značajnih poremećaja, što globalnu bezbednost stavlja u novi kontekst - u tom smislu i države regiona zauzele su svoje pozicije kada je reč o intenzivnom naoružanju, ocenio je za Euronews profesor bezbednosti sa Fakulteta Univerziteta Donja Gorica Mehmedin Tahirović.

On je podsetio da je rat u Ukrajini ubrzao proces usaglašavanja stavova u NATO i EU po pitanju zajedničke odbrane. 

"Najmoćnije države, uključujući SAD, Rusiju, Kinu i članice Evropske unije, aktivno formiraju pozicije u novim okolnostima. Vojni faktor je ponovo među najbitnijim pitanjima na međunarodnoj sceni", ocenio je Tahirović.

Profesor je naveo da je Srbija od 2012. godine u oblasti odbrane povećala izdvajanja za skoro 40 odsto, dok je naoružavanje intenzivirano i u Hrvatskoj. Takođe, u regionu su potpisani odbrambeni sporazumi: Hrvatska sa Albanijom i Kosovom, Srbija sa Mađarskom, a nedavno između Hrvatske i Slovenije. 

"Srbija je neutralna država i razumljivo je da oni najviše izdvajaju za odbranu, ali sa druge strane postavlja se pitanje zašto. Taj odgovor treba tražiti među najvećim zvaničnicima u Republici Srbiji. Iako analitički možemo doći do određenih zaključaka, to jest prekomponovanje ili prekompozicija odnosa na Zapadnom Balkanu, što je izazvalo i poslednjim samitom pre 15 dana Srbije nije prisustvovala samitu Evropska unija i Zapadni Balkan. Sve su to neki pokazatelji da se neke turbulencije dešavaju koje i te kako izazivaju zebnju da može doći do eventualnih vojnih sukoba", rekao je Tahirović.

Euronews Srbija

Kada je reč o Crnoj Gori, Tahirović je istakao da iako je najmanja država u NATO-u, radi na unapređenju naoružanja i tehnoloških kapaciteta.

"Naša aktivna rezerva broji oko 100 pripadnika, dok pasivna rezervna jedinica ima oko 2.800 ljudi. Iako ministar odbrane Dragan Krapović nije najavio uvođenje obaveznog vojnog roka, situacija u regionu može uticati na promenu te odluke", objasnio je.

Profesor je komentarisao i povratak obaveznog vojnog roka u Evropi. 

"Norveška, Švedska, Finska, Danska i druge države imaju obavezni vojni rok. Hrvatska ga uvodi od 1. januara, dok Srbija planira 75 dana – 60 dana u kasarnama i 15 dana na vežbama. Crna Gora trenutno ima dobrovoljni vojni rok od tri meseca", precizirao je Tahirović.

Analitičar je upozorio da trenutne regionalne i globalne turbulencije mogu izazvati bezbednosne rizike, uključujući eventualne vojne sukobe. 

"Države moraju preduzeti sve mere kako bi zaštitile teritoriju i građane od mogućih pretnji", zaključio je Tahirović.

Kako funkcioniše vojna služba u evropskim državama

Reforma oružanih snaga i preispitivanje bezbednosne politike svakodnevna je tema u evropskim zemljama od početka rata u Ukrajini 2022. godine. Na tome insistiraju i lideri poput američkog predsednika Donalda Trampa i generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea, koji tvrde da Evropa mora da poveća ulaganja u sektor odbrane. Na Starom kontinentu vojna služba je obavezna u 16 zemalja.

Koje su razlike u trajanju, načinu i organizaciji služenja vojske u evropskim zemljama, istraživao je novinar Euronwes Srbija Nikola Krunić.

U Evropi ukupno 16 zemalja ima obavezu služenja vojnog roka. Vojna služba se od zemlje do zemlje razlikuje u trajanju, načinu i organizaciji. Neke zemlje uvele su ili vratile obavezan vojni rok nakon prve ukrajinske krize 2014, neke nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022, a neke nikada nisu ni ukidale ovu obavezu. 

profimedia

Najdužu vojnu službu u Evropi imaju Kipar i Grčka. Na Kipru služenje vojske traje 14, a u Grčkoj 12 meseci. Zbog okupacije severnog dela ostrva od strane Turske, vojska je na Kipru obavezna za sve punoletne muškarce. U Grčkoj su vojnog roka oslobođeni samohrani roditelji, otac sa troje ili više dece, monasi na Atosu i žene. Na Egejskim ostrvima vojska se služi devet meseci, a za Grke koji se pozovu na prigovor savesti, civilna služba traje 15 meseci. 

U Švajcarskoj je vojni rok obavezan za sve muškarce od 18 do 30 godina. Traje 18 nedelja za vojnike, dodatnih 18 za rezervne podoficire, odnosno 22 za oficire. Poslodavcima je zakonom zabranjeno da daju otkaz zaposlenima koji su rezervisti na obuci. Svako ko ne služi vojsku, plaća porez od tri odsto od godišnje plate 11 godina za redom.

A zemlje koje su vratile obavezan vojni rok nakon prve ukrajinske krize su Litvanija i Švedska. U Litvaniji služba traje devet meseci, godišnje se regrutuje oko 3,5 hiljade ljudi, a poslodavci, čiji zaposleni budu pozvani u vojsku, dobijaju šestomesečnu subvenciju. U Švedskoj rok traje od četiri do 11 meseci, a na regrutaciju se prijavljuju i žene. Svi su obavezni da se prijave na veb-portal i popune upitnike, nakon kojih vojska vrši selekciju kandidata. 

Estonija i Finska nikada nisu ni ukidale vojni rok 

Sličan hibridni sistem ima i Norveška. Svi mladići i devojke koji napune 18 godina popunjavaju upitnik, nakon čega vojska bira 8,5 hiljada najspremnijih. Vojni rok traje 12 meseci, a rezervisti imaju brojne privilegije prilikom zapošljavanja u javnim službama. 

Nakon izbijanja rata u Ukrajini, Letonija je uvela obavezan vojni rok. Regrutacija obuhvata muškarce od 18 do 27 godina. Služba traje 11 meseci, a svake godine biće pozvano 7,5 hiljada regruta. Druge dve države koje se graniče sa Rusijom, Estonija i Finska, nikada nisu ukinule vojni rok zbog straha od Rusije. U Estoniji vojna služba najčešće traje 8 meseci, dok regruti iz sajber jedinica uniformu nose 11 meseci. U Finskoj obuka traje od 165 do 347 dana, zavisno od roda vojske. Godišnje oko 20.000 mladih Finaca odsluži vojsku, a prema kriterijumima oružanih snaga, 23 odsto mladih nije sposobno za vojsku.