Politički potres u Zagrebu: Plenkovićeva vlada pred padom zbog veličanja Pavelića – ultimatum liberala ističe za 30 dana

Vlada hrvatskog premijera Andreja Plenkovića nalazi se pred jednim od najozbiljnijih izazova do sada, nakon što je stabilnost vladajuće većine ozbiljno narušena novim incidentom koalicionog partnera. U središtu skandala ponovo se našao Josip Dabro, istaknuti član Domovinskog pokreta, koji je dospeo u žižu javnosti nakon što je snimljen kako peva pesmu posvećenu ustaškom poglavniku Anti Paveliću, nazivajući ga "vođom svih Hrvata".

Ovaj čin izazvao je oštru reakciju liberalnog dela koalicije. Dario Hrebak, predsednik HSLS-a (Hrvatska socijalno-liberalna stranka), postavio je premijeru jasan ultimatum: ili će u roku od 30 dana doći do temeljne rekonstrukcije vlade i jasnog otklona od ekstremizma i Dabre, ili sledi pad vlade.

Dilema Andreja Plenkovića: Rekonstrukcija ili izbori?

Novinar i analitičar Jurica Kerbler u razgovoru za Euronews Srbija ocenjuje da je situacija u Zagrebu krajnje neizvesna. Prema njegovim rečima, poslednji u nizu ispada Josipa Dabre prelio je čašu ne samo u hrvatskoj javnosti, već i u diplomatskim krugovima.

"Andrej Plenković je u situaciji kad mora odlučiti hoće li nastaviti sa Domovinskim pokretom u ovom sastavu, sa Dabrom, što znači izlazak liberala iz vlade, ili će jednostavno ići na nove izbore, pa kako god prođu", navodi Kerbler.

Analitičar veruje da će HDZ u narednim danima pokušati da postigne dogovor sa Domovinskim pokretom da se Dabro povuče iz Sabora, ali izražava sumnju u uspeh takve misije.

Umesto smirivanja tenzija, Dabro je dodatno zaoštrio retoriku. Na konferenciji za medije održanoj neposredno pre ovog razgovora, nastupio je arogantno, uslovljavajući svoje povlačenje donošenjem zakona koji bi zabranio sve simbole iz vremena komunizma, uključujući crvenu zvezdu, tvrdeći da su pod tim simbolom počinjeni zločini nad Hrvatima.

"On nastavlja svoju ustašku retoriku. Reč je o čoveku koji je detetu dao 'kalašnjikov' u ruke da puca po slavonskim selima. Nije problem Dabro, on je neobrazovan čovek, nego je problem da je jedan takav čovek uopšte mogao doći za ministra u vladi, a sad i za poslanika u parlamentu", ističe Kerbler.

FOTO HINA/ Lana Slivar Dominić

Na pitanje zašto Plenković ranije nije napravio otklon od ovakvih kadrova, odgovor leži u matematici – HDZ-u je neophodna 76. ruka za većinu u Saboru. Ova zavisnost omogućava manjim, radikalnim partnerima da ucenjuju ne samo premijera, već i celu državu.

"Hrvatskoj je dobrim delom već dosta tog ustašluka. To je prešlo svaku meru i postalo je neukusno. Ali, fotelje su fotelje, vlast je vlast. Plenković bi se sutra rešio i Dabre i Domovinskog pokreta da ima alternativu, a nema je", objašnjava Kerbler, dodajući da stranke centra odbijaju bilo kakvu saradnju sa HDZ-om, ostavljajući premijera u zagrljaju ekstremista.

Iako postoji teorijska mogućnost da vladu podrže takozvani "žetončići" – poslanici spremni da promene stranu zarad interesa, takva većina bi bila izuzetno krhka i nestabilna. Kerbler upozorava da Plenković ne može previše rizikovati, jer bi povlačenje HSLS-a moglo za sobom povući i druge manje stranke centra, što bi sigurno dovelo do pada vlade.

Brisel gubi strpljenje

Poseban aspekt krize je međunarodna reputacija Hrvatske. Iako Brisel zvanično još uvek ne reaguje burno na unutrašnja previranja, signali nezadovoljstva postoje. Nedavni koncert Marka Perkovića Tompsona u Širokom Brijegu i prateća ikonografija izazvali su osudu međunarodne zajednice, koja je jasno poručila da je takvo ponašanje nedopustivo.

"Evidentno je sve veće buđenje ustašluka. Njima je u Evropi apsolutno dosta toga", kaže Kerbler.

On podseća i na upozorenja iskusnog političara Milorada Pupovca da se ovakvi ekscesi više ne mogu gurati pod tepih pred međunarodnom zajednicom.

"Taj primitivizam, ta mržnja prema Srbima u Domovinskom pokretu je nešto neviđeno. I to Evropa ne može tolerisati na dugi rok", zaključuje Kerbler za Euronews.

Rok od 30 dana teče, a Plenković će uskoro morati da bira između opstanka vlade uz pomoć radikala ili rizika novih izbora kako bi sačuvao ugled države koja je sve češće na stubu srama zbog revizionizma.