Džejms i Dragana su napustili užurbani život Evrope: Sreću pronašli na proplancima Kozare (VIDEO)

Na Kozarskim proplancima, na oko 400 metara nadmorske visine, gde pogled seže kilometrima daleko, a tišinu prekida tek vetar kroz šumu, novi dom pronašao je Britanac Džulijan Džejms Traskot. Nakon godina provedenih u Italiji i Nemačkoj, danas živi između Nemačke i sela Kozara kod Gradiške, zajedno sa suprugom Draganom Malešević Traskot, poreklom iz ovih krajeva. 

Kozara je jedno od brojnih sela koje je nakon Drugog svetskog rata i velikih iseljavanja 60-ih godina gotovo ostalo bez stanovništva. Mladi su odlazili za poslom, infrastruktura je izostajala, a mnoga imanja ostala su pusta. Džejms i Dragana uradili su suprotno - u Kozari su videli šansu za novi život ili odmor van urbanih sredina.

"Ovo mesto je jedinstveno. Čisto je. Tiho. Prirodno je. Mislim da sa današnjim brzim životom, posebno ako se živi u gradu, morate pobeći od stvari koje vas okružuju, morate se opustiti, morate disati punim plućima i vratiti se na neke osnove, osnovne stvari. Uzeti knjigu, ostaviti telefon, pogledati ovaj prelep pogled ovde i samo disati", kaže Džejms. 

Džejms je neko ko je mnogo proputovao. Živeo u velikim gradovima, radio ubrzanim tempom, navikao na svakodnevnu gužvu i stres. No, dok šeta Kozarskim proplancima, Džejms kaže da ovde ljudi ponovo uče ono što su zaboravili - kako da usporе. 

"Ja ovde volim mir i tišinu. Putovao sam svuda po svetu, bio sam veoma zauzet. Dosta dugih sedmica, a dolazak ovde me je usporio", kaže. 

Džejms i Dragana danas žele da ovo mesto stave na, kako kažu, svetsku mapu. Međutim, to nije bio početni plan.

"Mi smo tražili lokaciju za neki budući život. Trenutno živimo u Nemačkoj, mada dosta puno vremena provodimo i ovde. I pre četiri godine je bila ideja da nađemo negde nekakvu lokaciju. I uzeli smo zemlju, počeli sa izgradnjom kuće i onda se desila kupovina koja nije bila nešto ni planirana, ovog dela ovde gde mi sada sedimo. Onda smo jednostavno razmišljali šta da uradimo. Moramo uzeti u obzir istoriju samog sela ovde, koje je zaboravljeno posle Drugog svetskog rata, bez infrastrukture, bez ičega. I na neki način hteli smo da napravimo nešto, hteli smo da pokažemo svetu zapravo šta mi imamo. Da se iznad ličnih interesa da se pokaže nešto, da se uradi nešto više. Da se uradi nešto više za naš kraj, za našu zemlju", priča Dragana.

Život u selu Kozara, ipak, nije bez izazova. Vode i dalje nema, a asfalt tek očekuju, jer do sela i dalje delom vodi makadamski put. No, to im, kažu, nije problem. Prirodno bogatstvo koje su zatekli nema cenu. 

"Zaista je potrebno da se očuva priroda, ovo bogatstvo koje mi imamo. Verovatno da 95 odsto ljudi u Banjaluci ne zna za ovakvo mesto, da postoji uopšte u Kozari. Svi znaju Kozaru, znaju Mrakovicu", navodi Dragana. 

Iako dolazi iz potpuno drugačijeg okruženja, Džejms kaže da se na Kozari vrlo brzo osećao kao kod kuće. Ljudi, način života i neposrednost podsetili su ga na ono što, kako kaže, i Britanci posebno cene - bliskost i gostoprimstvo. Baš to nude turistima iz zemlje i inostranstva. Evropljani su već otkrili čari njihovog seoskog imanja te često svraćaju. Zajedničke osobine spajaju ljude i narode. 

Na imanju koje se prostire na nekoliko hektara nikli su drveni objekti, vidikovci i mesta za odmor. Podigli su i zasade organskih borovnica, želeći da budućim gostima ponude ono što se danas, kako kažu, sve teže pronalazi - potpuno prirodno okruženje i zdravu hranu.