Dodik: Zločin o kojem se ćutalo 66 godina; Stari Brod je naše svetilište

Predsednik SNSD Milorad Dodik izjavio je da se o zločinu nad srpskim civilima u Starom Brodu i Miloševićima ćutalo 66 godina, te da se predugo čekalo da istina o ovom, jednom od tada najvećih zločina na sarajevsko-romanijskoj regiji ispliva na površinu iz hladnih dubina Drine, koja je postala najveća srpska grobnica na pravoslavni praznik Mladenci 1942. godine.

Dodik je naglasio da su proganjani i zatvarani svi oni koji su posle Drugog svetskog rata tražili istinu i kaznu za počinioce ovog monstruoznog, kukavičkog pokolja, koji su nad oko 6.000 srpskih civila, žena, dece i staraca počinile ustaše Јure Francetića.

"Odlukom tadašnje komunističke vlasti na čelu sa Јosipom Brozom sve one koji su želeli da se obelodani istina o srpskom stradanju u Starom Brodu i Miloševićima slali su na prinudni rad u Vojvodinu i to samo zato što su tražili istinu i pravičnu kaznu", rekao je Dodik za Srnu povodom 84 godine od zločina u Starom Brodu i Miloševićima kada su ustaše mučki ubile oko 6.000 srpskih žena, dece i staraca.

​On je naveo da je decenijama ova strašna istina bila potisnuta, prekrivena velom prinudnog zaborava i sramne tišine, dok je Drina nosila krike srpskih mučenika.

"To je bilo to navodno bratstvo i jedinstvo u koje smo naivno verovali, i zbog čega su nam se ponovili i 1992. godina i zločini koje su nad srpskim narodom činile naše dojučerašnje komšije. Ali, krv mučenika ne ćuti zauvek. Danas, kada slobodno stojimo na svojoj zemlji, kada imamo svoju domovinu Republiku Srpsku i jake institucije, istina je izašla na videlo. O tome svedoči i poruka svima nama i našim pokolenjima urezana na spomeniku na obali reke u Starom Brodu: 'Oprostite nam vi koji ste ovde stradali, a 66 godina smo ćutali o vama. Ipak, nismo vas zaboravili jer ovakve rane na srcu nikad ne zarastaju. Zločincima smo oprostili, nek im je lice crno pred Božijom svetlošću!", naveo je Dodik.

Dodik je podsetio da je stradanje srpskog naroda u Starom Brodu i Miloševićima u proleće 1942. godine jedna od najpotresnijih, najtežih i najsvetijih tačaka naše celokupne istorije.

"To nije samo mesto nepojmljive tragedije, već svetilište na obali hladne Drine, koja je te krvave godine postala grobnica za više od šest hiljada nevinih srpskih duša, mahom žena, staraca i nejake dece iz Sarajeva, Olova, Kladnja, Pala, Mokrog, Sokoca, Han Pijeska, Rogatice, Višegrada", rekao je Dodik.

On je podsetio da je u proleće 1942. iz Sarajeva krenulo deset hiljada ustaša sa namerom da proteraju i pobiju srpsko stanovništvo koje je u zbegovima krenulo niz Drinu da bi spas potražili u Srbiji.

" U Višegradu, italijanska vojska nije dozvolila narodu da pređe preko ćuprije i zbeg je krenuo pored Drine ka selima Miloševići i Stari Brod gde se nalazila skela. Ustaše su stigle zbeg i mučki ubile oko 6.000 Srba", naveo je Dodik.

Bežeći pred zverskom oštricom "Crne legije" Јure francetića, tražeći spas u Srbiji gde su mislili da ih čeka bratska ruka i sloboda, dodao je Dodik, našli su se u obruču smrti sabijeni uz nabujalu, nemilosrdnu reku koja im je, kako se ispostavilo, preostala kao jedini izlaz, ali ne u život već u smrt.

"I upravo u tim stravičnim momentima, birajući između ustaške kame ili Drine, naš narod je izabrao skok u Drinu i pokazao najuzvišenije srpske vrline - ponos i mučeničko junaštvo", istakao je Dodik.

On je podsetio da su se, prema kazivanjima preživelih svedoka, 362 srpske devojke i mlade majke, gledajući u oči dželatima i odbijajući da padnu u ruke krvnika koji bi im oskrnavili čast i dostojanstvo, uhvatile za ruke i svesno, dostojanstveno skočile u ledenu, duboku Drinu.

"Majke su bacale svoju decu u reku i skokom za njima spasavale i njih i sebe od ustaške kame. Izabrale su smrt u talasima reke pre nego ropsko poniženje, mučenje i silovanje, upisavši se tako u večnu knjigu srpskih besmrtnika. Taj čin nije bio samo očajnički krik, već vrhunska žrtva za obraz, veru i srpski rod. To je ujedno i istorijska lekcija svima nama, a pogotovo našim dželatima o tome koliko je srpska duša nepokoriva čak i u trenucima beznađa i stradanja",rekao je Dodik.

On je ocenio da ​Stari Brod i Miloševići nisu samo mesta tugovanja, već svetilište, večna opomena srpskom narodu i njegov neuništivi koren.

"Dok god teče Drina i dok god kuca ijedno srpsko srce, mi ćemo čuvati sećanje na njihovu nevinu žrtvu, ponosni na njihovu čistotu, čestitost i hrabrost, i zakleti da nikada više nećemo dozvoliti da naš narod bude vođen na klanicu. Neka im je večna slava i hvala što su nam svojom mučeničkom krvlju i čašću osvetlili ponosni put kroz istoriju! I što rekao naš veliki Matija Bećković: 'Stari Brod je 'Titanik' za koji niko ne zna, iako je u Drini podavljeno više ljudi, nego na tom brodu u Atlantskom okeanu za koji zna celi svet!' Ta rečenica nam jasno govori da moramo pričati, pisati i pamtiti. Ako prestanemo da pričamo, pišemo i pamtimo nećemo biti ništa bolji od onih koji su počinili zločine. Zaboravom ponovo ubijamo žrtve iz svog naroda, što je još veći zločin. I zato - pamtimo i ne zaboravljajmo", poručio je Dodik.