Cicović: Posle Šmita potrebno zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika u BiH
Komentari
01/06/2026
-10:56
Šef Predstavništva Republike Srpske u Srbiji Mlađen Cicović smatra da nakon odlaska nelegalnog i nelegitimnog Kristijana Šmita ne sme doći novi "Šmit" niti se sme nastaviti praksa bonskih ovlašćenja kao instrumenta političkog upravljanja BiH.
Cicović je istakao da je suštinsko pitanje da li će BiH nastaviti da živi u sistemu trajnog međunarodnog protektorata ili će konačno preuzeti punu odgovornost za sopstvenu budućnost, u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom.
"Ukoliko postoji procena takozvane međunarodne zajednice, a pre svega SAD, Rusije i Kine, da institucija visokog predstavnika u prelaznom periodu još treba da postoji, njena uloga mora da bude svedena isključivo na okvire definisane Aneksom 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma", naveo je Cicović.
To, prema njegovim rečima, znači da visoki predstavnik u tom slučaju može da služi samo kao pomoć u koordinaciji i praćenju sprovođenja civilnog dela mirovnog ugovora, bez nametanja zakona, menjanja ustavnog poretka i političkog odlučivanja u ime demokratski izabranih institucija.
"Takav prelazni period treba da ima jasan cilj - potpuno zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika i prenošenje pune političke odgovornosti na institucije BiH, njene entitete i konstitutivne narode", naveo je Cicović, prenosi Srna.
On smatra da je istovremeno neophodno pokrenuti sveobuhvatan proces ustavne i pravne revizije kako bi se utvrdilo koja su rešenja nastala političkim dogovorom domaćih aktera, a koja su rezultat nametnutih intervencija tokom prethodnih decenija okupacione uprave.
"Sva nametnuta rešenja koja nemaju održiv demokratski i ustavni legitimitet potrebno je ukinuti ili preispitati kroz institucionalni dijalog i, gde je to potrebno, zameniti novim rešenjima koja će biti rezultat dogovora dva entiteta i tri konstitutivna naroda", kaže Cicović.
Euronews Srbija
Povezane vesti
On je istakao da Republika Srpska ne može da prihvati bilo kakvo nametanje zakona o "državnoj imovini" koje ne proizilazi iz Ustava BiH i dogovora domaćih političkih predstavnika.
"Za Republiku Srpsku pitanje imovine nije samo pravno ili ekonomsko, već i pitanje stvarnog sadržaja ustavnih nadležnosti i položaja entiteta unutar dejtonske strukture BiH", naveo je Cicović.
On je ukazao da bi oduzimanje ili prenošenje imovinskih prava putem nametnutih odluka značilo suštinsku promenu ustavne ravnoteže uspostavljene Dejtonskim mirovnim sporazumom.
"Republika Srpska, koja bi bila lišena prava da upravlja svojom imovinom, prirodnim resursima, poljoprivrednim zemljištem, šumama i drugim razvojnim potencijalima, bila bi lišena i značajnog dela svojih ustavnih kapaciteta. Kao što naš narod jednostavno kaže: 'Niko ne može da očekuje da mirno pristanemo da ostanemo bez svoje kuće i okućnice'", ukazao je Cicović.
Prema njegovim rečima, cilj tog sveobuhvatnog procesa ustavne i pravne revizije nakon Šmita nije pravna revanšizacija niti poništavanje bilo čijih prava, već uspostavljanje trajno održivog ustavnog poretka zasnovanog na legitimitetu, saglasnosti i vladavini prava.
"BiH ukoliko želi da se sačuva, potreban je novi ustavni konsenzus zasnovan na izvornim dejtonskim principima. Potrebna je zajednica u kojoj će Ustav BiH biti najviši pravni akt i u kojoj će institucije funkcionisati na osnovu jasno definisanih nadležnosti, a ne na osnovu privremenih političkih intervencija i vanrednih mehanizama", naveo je Cicović.
On je naglasio da samo takva BiH može biti stabilna, demokratska i odgovorna za svoju budućnost, te istinska zajednica dva entiteta i tri ravnopravna konstitutivna naroda.
Povezane vesti
"I samo takva BiH može zatvoriti dejtonsko poglavlje međunarodnog nadzora i otvoriti poglavlje pune ustavnosti, legitimiteta i političke odgovornosti domaćih institucija", ocenio je Cicović.
Komentari (0)