Petrič za Euronews o budućnosti BiH: Put u EU moguć sa entitetima, ali bez OHR-a
Komentari
01/06/2026
-18:06
Bivši visoki predstavnik u BiH Volfgang Petrič u intervjuu za Euronews poručio je da Bosna i Hercegovina mora preuzeti punu odgovornost za vlastitu budućnost i ubrzati reformski put ka Evropskoj uniji, uz postepeno zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika. Istakao je da međunarodni nadzor traje predugo i da je jedan od ključnih problema to što domaći političari izbegavaju kompromis oslanjajući se na intervencije OHR-a, dok BiH može napredovati samo kao funkcionalna i suverena država.
EN: Da li ste vi i na koji način uključeni u razmatranja o novom visokom predstavniku u BiH?
Nisam ni na koji način uključen. Dan od glavnih fokusa, a to je Zapadni Balkan, i naše ministarstvo je dosta tu angažovano. Vi ste naši susedi, u suštini pripadamo toj regiji, da tako kažemo, i naravno da bismo hteli videti BiH, kao i druge zemlje koje su tu, da se pridruže Evropskoj uniji, da budu deo te porodice koja treba biti Evropa, a Zapadni Balkan je integralni deo EU.
EN: Na kojoj ste strani? Nezvanično, Amerikanci, Italijani, Japanci i Turska su na jednoj strani, a Brisel, Berlin i Pariz su na drugoj strani. Čije mišljenje o OHR-u je bliže vama?
Moram vam reći da sam na strani BiH i na strani zemlje koja do sada nije napravila mnogo neophodnog napretka, a to ne zavisi toliko od ljudi, to je zaista problem sa politikom. Mislim da se treba naći jedan zajednički način za pridruživanje EU i da to može biti taj zajednički put i za Srbe i Bošnjake i Hrvate i za sve ostale. Svi vi morate biti neko ko će voditi vašu budućnost i samo država može da se pridruži EU, a ne jedan entitet ili drugi. To je veoma važno da se shvati i to je jasno.
Dakle, sledeći visoki predstavnik treba da radi kao što je Šmit radio, da radi za zajedničku Bosnu i Hercegovinu. Ja nisam na strani Amerikanaca, ja sam na strani Evropljana, jer Evropa jeste ta koja će odlučiti o budućnosti BiH.
EN: Da li je Antonio Zanardi Landi potvrđen kao kandidat ispred Italije i SAD-a i koliko dobro znate da li će Francuska nominovati svog Renea Trokaza?
Povezane vesti
Zaista ne znam. Sećam se kada sam ja bio nominovan kao visoki predstavnik, bilo je i drugih. To je dobar znak ako imate više od jednog kandidata. To takođe izražava zabrinutost, interes, obnovljeni interes za BiH, ali moram vam reći da se to sve mora uraditi prema pravilima EU. To je važno i mora se naći zajednički teren za ovo. Evropljani moraju udružiti svoje snage i biti ta snaga za dobro BiH. To je jasna poruka koju šaljem i, naravno, već nekoliko godina govorim o tome da treba zatvoriti OHR, Kancelariju visokog predstavnika, i predati probleme koji su već godinama nerešeni Evropskoj uniji, jer vi se želite pridružiti Evropskoj uniji, ne želite se pridružiti OHR-u, i to je ta jasna poruka s moje strane.
EN: Da li je OHR predugo već u BiH, da li ga sada treba zatvoriti ili je možda situacija takva da OHR postaje problem? Da li se vi slažete s tim, da li je OHR postao problem?
Problem je u tome što se geopolitička situacija i svet u zadnjih 30 godina promenio, nije više isti. Rusija, koja je u moje vreme bila konstruktivan partner u BiH, sada više nije konstruktivan partner. Rusija je u ratu sa Evropom u Ukrajini i zato nije zainteresovana za snažnu BiH. Sada, kada je Trampova administracija na vlasti u Vašingtonu, interes za BiH se promenio. Postavljeno je pitanje i jačanja BiH i Evrope, a cilj se sada promenio prema poslovnim interesima.
EN: Ali da li je onda OHR problem u BiH ovih dana?
Ne, ne bih rekao da je problem. Problem za BiH je to što još uvek niste u potpunosti angažovani na pregovorima za pristupanje EU i sve dok je OHR tu, mnogo zemalja članica EU ne želi da BiH bude u EU pod tim režimom sa OHR-om i nije moguće da se pridruži. U EU morate biti u potpunosti suverena zemlja, potpuno odgovorna za svoju budućnost. Naravno, EU će nastaviti da finansira stvari u BiH, da gura reforme.
Povezane vesti
Vi morate postati funkcionalna zemlja, visoko decentralizirana, gde entiteti imaju veoma važne odgovornosti, ali morate imati državu. Kao i EU, morate imati svoj Brisel koji obavlja posao. Taj Brisel je Sarajevo za BiH, dakle državna vlada mora biti pravi, puni akter u pridruživanju EU.
Da vam kažem još jednom nešto, da ponovim: OHR je uradio veoma važan posao u prošlosti. Prvih nekoliko godina bile su jako važne. Sećam se jako dobre saradnje sa gospodinom Dodikom, gospodinom Čovićem, gospodinom Izetbegovićem. Nažalost, to se promenilo.
EN: Zašto?
Zato što je međunarodni nadzor tu predugo i politika u BiH, imam taj osećaj, takva je da političari nisu zainteresovani da nađu kompromis jer znaju da će visoki predstavnik rešiti njihove probleme i reagovati.
EN: Da li verujete da će se Rusija vratiti u Savet za implementaciju mira u ovoj novoj političkoj situaciji?
To ne znam. Da li će se Rusija opet tu pridružiti i zašto bi se trebala pridružiti, to je pitanje. Jedan od razloga zašto verujem da EU mora biti glavni i jedini partner u BiH jeste to što je Rusija daleko, Amerika je daleko, a vi ste usred Evrope i vaš logični partner jeste Evropa, a ne Rusija niti Sjedinjene Države.
Ne govorim protiv Rusije koja bi bila angažovana na pozitivan način, ne govorim protiv Sjedinjenih Država koje bi bile angažovane na pozitivan način, ali glavni akter i glavni partner BiH mora biti EU.
Tanjug/Zoran Mirković
EN: Pred samu sednicu Saveta za implementaciju mira Francuska i Nemačka šalju svoje ministre za evropska pitanja u BiH. Šta će oni pokušati? Da li će sprečiti Amerikance i Italijane u izboru Landija kao visokog predstavnika?
Ne bih govorio o sprečavanju bilo koga. Mislim da ono što Veće za implementaciju mira i ministri koje ste pomenuli trebaju da urade jeste da nađu jasne uslove. Jedan od uslova jeste da visoki predstavnik koji će biti tu bude posljednji. Ko god bude izabran, treba zaista raditi aktivno, biti aktivno angažiran da preda važna reformska pitanja državi BiH kako bi ih ona rešila i da oni budu ti koji će obaviti pregovore.
To je važna stvar. Dakle, jasan program mora biti uspostavljen od strane Veća za implementaciju mira. Danas ili sutra oni moraju uspostaviti jedan finalni program za BiH. To je važan korak evropeizacije BiH.
EN: S druge strane, Francuzi u saradnji sa Briselom i Berlinom žele svog diplomatu na poziciji visokog predstavnika. Njihov cilj je da smanje američki uticaj na Balkanu, kako izveštavaju lokalni mediji u BiH. Imamo tu Renea Troccaza: On je francuski specijalni izaslanik za Zapadni Balkan. Nije to toliko pitanje BiH, nego je pitanje neslaganja između SAD-a i EU, da je to neki hladni diplomatski rat. Da li se slažete s tim?
Mi, kada govorimo o EU i SAD-u, trebalo bi više govoriti o BiH. Šta je dobro za BiH? To je ono što je važno. Vi želite da se pridružite EU, ne želite da se pridružite Sjedinjenim Državama ili Rusiji, i to je jasan program.
EN: Rekli ste da BiH ne može ući u EU sa Kancelarijom visokog predstavnika. Da li bi država BiH mogla da se pridruži EU sa entitetima?
Entiteti će, naravno, nastaviti da budu tu, ali kao entitet se ne možete pridružiti EU. Vidite, i Španija ima na određeni način entitete, ali oni su u EU kao država. Mnoge druge zemlje, kao i Austrija, imaju neku vrstu entiteta, naše provincije, naše Bundesländere, ali se zajedno, u bliskoj saradnji između entiteta i državne vlade, pridružujemo EU.
U državnoj vladi imate predstavnike Srba, Hrvata i Bošnjaka. O čemu onda pričamo? Imate dobro predstavljanje i Republike Srpske i Federacije i svi su zaista tu i donose odluke, odnosno odlučuju u državnoj vladi.
EN: Kako će biti rešeno to pitanje imovine?
Država ne postoji bez imovine, ali opet Republika Srpska i Federacija će imati odlučujući uticaj na odluke koje donosi državna vlada i ne vidim tu problem. Ne kažem da entiteti ili državna vlada, odnosno država, trebaju da imaju dominaciju. Potrebna je jasna politička saradnja. Jasno je odlučeno u Dejtonu da Bosna treba državnu vladu, jednu vrlo efektivnu vladu, a ne disfunkcionalan sistem, i to je problem.
Pogledajte ekonomsku situaciju u BiH koja nije najbolja kada pogledate emigraciju. Previše mladih ljudi odlazi i kada govorimo o istočnom delu Republike Srpske, tamo je sve prazno, imate samo stare ljude. Kada odemo u Trebinje na tržnicu, tamo ima divnih proizvoda, domaćih proizvoda, veoma originalnih proizvoda, ali tamo vidim samo stare ljude, jako malo mladih ljudi i to je znak da je to zemlja koja umire, a to ne želimo. Ne znam zašto se gospodin Dodik ili gospodin Čović, stari ljudi poput mene, svađaju i bore protiv progresa u vlastitoj zemlji. To je domovina svih naroda koji tu žive.
Kompletan intervju pogledajte u video prilogu.
Komentari (0)