Bojić: Ulažemo ogromne napore da stradanje Srba prepoznaju u svetu
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Direktor Memorijalnog centra Republike Srpske i reditelj Denis Bojić rekao je da je osnivanjem tog centra srpski narod prvi put dobio instituciju u kojoj su sabrana i prikupljena svedočanstva o njegovom ratnom stradanju.
Bojić je rekao za Tanjug da već postoje različite ustanove u RS i Srbiji koje su dokumentovale ratne zločine i sve vezano za neposrednu srpsku istoriju, ali da je prikupljanje svedočanstava specifičnost pre godinu i nešto osnovanog Memorijalnog centra i njegove baze podataka.
Prema njegovim rečima, to znači da svi članovi porodica koji su nekoga izgubili tokom ratnih dešavanja ili su njihovi svedoci imaju priliku da ostave svoje svedočanstvo, da kažu svoju istoriju i iskustvo, i da sva ta svedočanstva budu objedinjena u jednu bazu.
"Ako stanete pred majku koja je izgubila dva sina i zamolite je da 30 godina kasnije sa vama podeli svoj bol i najdublje osećanje, morate znati šta radite. Vi primate tu bol na sebe, njeno iskustvo upijate u sebe i arhivirate i prezentujete celokupnom srpskom narodu i čovečanstvu", naglasio je Bojić.
Podsetivši da je Republika Srpska tokom ratnih devedesetih godina izgubila više od 35.000 civila i vojnika, Bojić je dodao da se u centru bave i žrtvama NATO bombardovanja i sudbinama otetih Srba sa Kosova i Metohije.
"Suština svega je da smo prvi put pružili priliku pojedincu da sam gradi nacionalnu istoriju, da više ne mora da čeka istraživača, novinara, instituciju koja će biti selektivna, već ima priliku da kroz svoje svedočanstvo ostavi svoj testament, a da sva ta svedočanstva zbirno budu celokupan testament srpskog naroda", istakao je Bojić.
Prema njegovim rečima, Memorijalni centar ima kao prvu obavezu da edukuje decu o tome ko su im bili preci i na koji način su stradali, dok je druga rad na međunarodnim aktivnostima i prezentaciji svega onog što je bilo.
Povezane vesti
Bojić je ocenio i da se kroz individualnu priču može ispričati tragedija jedne porodice, jednog mesta, jednog prostora i jednog naroda.
Muzej kao ideja filma "Šindlerova lista"
Podsetivši na film "Šindlerova lista" (1993) reditelja Stivena Spilberga, koji govori o holokaustu, Bojić je naveo da su za potrebe njegovog snimanja prikupljana svedočanstva, što je potom nastavljeno i urađeno je preko 55.000 svedočanstava o stradanju Jevreja.
"Radimo isto to, ali podrazumevajući srpski narod. Vremena nemamo puno jer je ogroman broj svedoka, nažalost, preminuo. I svaki dan je trka s vremenom", rekao je Bojić.
Memorijalni centar ima u planu izgradnju multimedijalnog muzeja, koji će biti otvoren za posete, a primarni im je cilj da svedočanstva budu integrisana u obrazovni sistem ili budu podrška obrazovnom sistemu RS i Srbije.
Govoreći o stradanju Srba u dva svetska rata i ratovima devedesetih godina prošlog veka, Bojić je naveo kao glavni razlog pravoslavlje, dodavši da je to "okidač i motiv za sve što se dešavalo, odnosno da pravoslavlje kao činjenica bude izbrisano".
"Razgovarali smo sa hiljadama ljudi. Nismo osetili ili videli revanšizam. Nismo čuli majku koja je izgubila sina, koja je želela da nečija druga majka zaplače. Naprotiv. Iz dimenzije stradanja čitavog naroda i iz pravoslavnog duha, ustvari, izvire hrišćanska dimenzija kod nas", ocenio je Bojić.
Prema njegovim rečima, porodice žrtava traže priznanje društva "da znamo kakva je žrtva podnesena", a "njihova bol je istorijsko-politička obaveza srpskog naroda da izgradi bolje i pravednije društvo za generacije koje dolaze".
Povezane vesti
Kao autor dokumentarnog filma "Svjedok" koji govori o patologu Zoranu Stankoviću (1954-2021), Bojić je ocenio da je on "jedna od najvažnijih figura naše novije historije".
"To je čovek koji je obdukovao više od 7.500 srpskih žrtava na više od 50 lokacija masovnih grobnica širom bivše Jugoslavije. Njegov istorijski doprinos našem narodu je toliki da ga je teško i sagledati", naglasio je reditelj.
Iako je Stanković preminuo nekoliko dana pre početka snimanja, nastavili su sa realizacijom u kojoj je učestvovalo skoro 10.000 ljudi, a Bojić je ocenio da smo dobili film "koji je jedan od važnijih kamena temeljaca kada pričamo o kulturi pamćenja".
Povezane vesti
Bojić je istakao da je naša primarna obaveza da ne smemo dozvoliti da se ostavi prazan prostor za interpretacije kod nas samih ili da dođemo u situaciju da neko drugi piše našu istoriju, bilo da se radilo o koncentracionom logoru Jasenovac ili drugim stradanjima.
Prema njegovim rečima, "dešavalo se da vas bioskop u jednoj evropskoj zemlji za koju mislite da temelji civilizacijske i društvene vrednosti odbije jer ono što ste radili definiše kao istorijski netačno".
"To je poražavajuća činjenica za tu zemlju i za sve ono što ona predstavlja. Ali vaša upornost da treća vrata budu otvorena će poništiti ono što je bilo pre toga i jednostavno ćete naći svoj put. Situacija u globalnom kontekstu je takva. Morate biti uporni i verovati u ono što radite", rekao je reditelj.
Bojić je ocenio da se međunarodne, geopolitičke okolnosti menjaju i da "ima prostora da srpsko stradanje bude međunarodno prepoznato".
"Svaki narod ima pravo na svoje žrtve, svaki narod ima pravo na svoje suze, da oplakuje svoje mrtve i da bude dostojan njih. Isto tako, i srpski narod ima to pravo. Ono što mi tražimo i želimo jeste da naše žrtve imaju više međunarodnog uvažavanja i poštovanja", rekao je Bojić.
Prema njegovim rečima, dokumentarni film je u stanju da promeni pojedinca, njegov pogled na svet i da utiče na njega u misaono-emotivnom procesu.
"Mi ne znamo na kog pojedinca će nešto da utiče. Na pojedinca koji je u mogućnosti da donosi političke odluke, koji je u mogućnosti da kreira deo istorijskih procesa ili se bavi nečim drugim? Uvek je pojedinac bitan", naglasio je Bojić.
Njegov dokumentarni film "Neki novi Brodvej" o osobama sa Daunovim sindromom je nagrađen prošle godine na Daun sindrom film festivalu u Kaliforniji, a Bojić je rekao da je motivacija da ga snimi to što ga od početka karijere zanimaju duboko ljudske teme.
"Zanimaju me ljudi koji su doživeli svoju krajnost u bilo kojem obliku. Osećam na određen način ljudsku sudbinu u tom smislu. Iako postoji filmski preduslov da ta životna priča ima u sebi i dramaturšku komponentu, onda se film radi sam po sebi", naveo je reditelj.
Bojić je pozvao sve pojedince koji su svojom sudbinom svedočili o srpskom stradanju, koji je član porodice i nekoga je izgubio, da ostavi svoje svedočanstvo, odnosno da ode na stranicu Memorijalnog centra i ostavi svoje podatke.
"Mi ćemo ga kontaktirati da snimimo njegovu izjavu. Ta njegova izjava je sad neprocenjiva, ali za dogledno vreme će biti i istorijski argument koji neće moći biti ponovljen. I to je suština", naglasio je Bojić.
Komentari (0)