Vranješ: Zapadni partneri ne mogu da se dogovore oko visokog predstavnika u BiH
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Ambasador Bosne i Hercegovine u Srbiji Aleksandar Vranješ izjavio je danas da zapadni partneri i dalje ne mogu da se dogovore oko visokog predstavnika u BiH, istakavši da je razdor među međunarodnim akterima nastao usled različitih pogleda na budućnost međunarodne uprave u BiH.
"Luis Krišok je sada dobio gotovo izmišljenu titulu vršilac dužnosti visokog predstavnika kategoriju koja pravno ne postoji i nije definisana. Što se tiče američke pozicije, njima odgovara trenutno stanje jer imaju svog čoveka na toj funkciji, koji bi tako mogao da ostane u nedogled. Istovremeno, Evropljani pokušavaju da ucenjuju Amerikance po pitanju imenovanja novog kandidata", naveo je on za K1 televiziju govoreći o tome što BiH ponovo čeka odluku međunarodne zajednice o novom visokom predstavniku s obzirom na to da dogovora između ključnih zapadnih partnera još nema.
Vranješ je rekao da iako je američki državni sekretar Marko Rubio zvanično u Kongresu potvrdio da je Antonio Zanardi Landi kandidat iza kojeg čvrsto stoje, Evropljani su ga odbili nakon što su ga doveli u Sarajevo, i dodao da s druge strane postoji ideja o imenovanju Francuza Renea Trokaza, koji uživa podršku dela EU, ali ne i Amerikanaca.
Ambasador je istakao da Republika Srpska ima jasan stav o ovom pitanju, a to je da jedino onaj visoki predstavnik koji bude imenovan u Savetu bezbednosti UN ima puni legitimitet za zvaničnu Banjaluku.
"Oni su ušli u nepravilnost samom činjenicom da su Šmita imenovali nelegalnim putem, zaobilazeći Savet bezbednosti. Nakon toga, jedna nepravilnost vodila je ka narednoj, a nekada bliske saveznice su se posvađale upravo zbog toga", istakao je on.
Vranješ je rekao da su Amerikanci promenili stav, približavajući se poziciji Rusije da polako treba zatvarati kancelariju visokog predstavnika i prenositi donošenje odluka isključivo na lokalne lidere, odnosno na tri konstitutivna naroda što, smatra on, predstavlja značajan zaokret Amerike, koja je godinama održavala tu međunarodnu upravu na aparatima, finansirala je i koristila svoju moć kako bi podržala njen uticaj.
Dodao je da Amerikanci sada smatraju da je potrebno izvršiti tranziciju, u okviru koje bi budući visoki predstavnik imao ograničen i oročen mandat, uz jasan cilj zatvaranja te pozicije.
Povezane vesti
Kako je naveo, s druge strane postoji evropski faktor koji smatra da po svaku cenu treba ostaviti visokog predstavnika u punom kapacitetu i sa neograničenim mandatom, zaobilazeći Savet bezbednosti i pitanje ruskog gasa.
Euronews
Prema njegovim rečima, Evropljani trenutno uslovljavaju Amerikance po pitanju podrške budućem imenu visokog predstavnika.
Osvrćući se na trenutnu pravnu nedoumicu u vezi sa rukovođenjem tom institucijom, Vranješ je rekao da trenutno postoji situacija koju nazivaju v. d. visokog predstavnika, što je kategorija koja ne postoji ni u jednom dokumentu.
"Reč je o Amerikancu Luisu Krišoku, kojeg je Šmit imenovao za svog zamenika na predlog Stejt departmenta, još u vreme Bajdenove administracije. U međuvremenu bi trebalo da do 14. jula usaglase ime novog predstavnika, ali po mojim informacijama, dogovor još nije postignut", izjavio je on.
Vranješ je posebno kritikovao ulogu Evropske unije, ocenivši je kao kontraproduktivnu u trenutnom političkom kontekstu BiH jer EU smatra da sve ono što Kristijan Šmit nije uspeo da uradi, treba da završe oni kroz evropske pregovore i klastere, ali primenom bonskih ovlašćenja pod njihovom direktnom palicom.
"BiH je američki projekat, nastala u Dejtonu kao državna zajednica koja je sve vreme pod uticajem SAD. Čitava zajednica je klinički mrtva, a neko je sve vreme održava na aparatima. Do sada su to činile SAD, a sada Brisel smatra da bi oni trebalo da preuzmu tu ulogu, dok bi Amerikanci trebalo da se povuku iz procesa odlučivanja unutar tog kolektivnog Zapada na teritoriji BiH",rekao je Vranješ.
Kako je objasnio, s jedne strane postoji američka perspektiva da BiH treba vratiti suverenitet i sistem odlučivanja zasnovan na političkim predstavnicima tri konstitutivna naroda, dok s druge strane evropski partneri po svaku cenu žele da zadrže ovaj model "kliničke smrti" BiH.
profimedia
Povezane vesti
"Nemačka je jasno iznela stav da BiH vidi kao svoju zonu interesa, a tu ambiciju dele i Britanci, koji pokušavaju da na sličan način definišu svoju sferu uticaja. Kada je američka administracija, sa dolaskom Donalda Trampa, okrenula leđa Šmitu i zauzela stav da on treba da ode, Nemačka je insistirala na tome da on mora ostati. Za njih je on postao ključni predstavnik njihovih interesa koji deluje izvan svih procedura i okvira u kojima bi jedna država trebalo da se kreće", smatra Vranješ.
Kada je reč o primeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Vranješ je rekao da iako članovi 1. i 2. tog sporazuma jasno definišu principe i vladavinu prava kao okvir koji stvara prostor za reforme i napredak ka evropskim integracijama, Brisel i dalje krši te odredbe.
Oni direktno krše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju činjenicom da su sa preko 50 odsto sredstava finansirali sve aktivnosti Kristijana Šmita, koje su u suštini bile usmerene protiv vladavine prava, izjavio je ambasador i dodao da je Brisel time direktno prekršio sopstveni pravni okvir na kojem insistiraju.
Govoreći o problemu funkcionisanja državnih institucija i kreiranja spoljnopolitičkih stavova, Vranješ je objasnio da se zvaničan stav BiH kreira konsenzusom tri člana Predsedništva BiH, kao jedinom procedurom za usvajanje spoljnopolitičkog stava, napomenuvši da bošnjačka strana često uzurpira tu poziciju i iznosi stavove koji su neistiniti.
"Kada je Lagumdžija u UN govorio o rezoluciji o Srebrenici, nije govorio u ime BiH ili Predsedništva, već isključivo u ime političke opcije koja ga je tu postavila i u ime jednog od tri konstitutivna naroda. Ipak, oni to predstavljaju kao zvaničan stav države, iako Predsedništvo o toj rezoluciji nikada nije raspravljalo. S druge strane, kada ja zastupam stav RS koja me je nominovala za ambasadora, to se odmah prikazuje kao kršenje običaja i navodno podrivanje zajedničkog glasa", naveo je on.
Prema njegovoj oceni, BiH može da funkcioniše isključivo ako su sva tri konstitutivna naroda ravnopravna, bez preglasavanja, uzurpacija i diskriminacije.
Komentari (0)