Linta: Srbija da osnuje komisiju koja će na objektivan način utvrditi istinu o Srebrenici

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta izjavio je danas da se zalaže za to da Srbija osnuje Međunarodnu komisiju za istraživanje stradanja Srba i Bošnjaka u srebreničkoj regiji od 1992. do 1995. godine, kao i da bi ta komisija imala za cilj da se na objektivan i nepristrasan način utvrdi istina o Srebrenici.

"Jedno od ključnih pitanja jeste da se konačno utvrde tačne činjenice koliko je Bošnjaka streljano nakon što su zarobljeni, a koliko je njih poginulo u borbi sa Vojskom Republike Srpske i međusobnim sukobima između 11. i 31. jula 1995. godine", rekao je Linta.

U saopštenju Saveza Srba iz regiona navodi se da Linta ukazuje da Haški tribunal nije bio zainteresovan da potpuno i tačno utvrdi činjenično stanje.

"Očigledno je da je Haški tribunal doneo niz presuda protiv članova vojnog i političkog rukovodstva Republike Srpske, a da nije imao nijednu utvrđenu važnu činjenicu. Međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. godine doneo odluku da je u Srebrenici počinjen navodni genocid, pre svega, na osnovu čitavog niza političkih presuda koje je doneo Haški tribunal protiv Srba a koje nisu zasnovane na dokazima i činjenicama već na pretpostavkama i lažnim iskazima svedoka", rekao je Linta.

Dodao je da, pored toga, Haški tribunal nije dokazao da su pogubljenja muslimanskih ratnih zarobljenika bila genocid, odnosno, da su zločini u Srebrenici izvršeni sa genocidnim namerama.

"U pitanju je ratni zločin koji je počinjen iz osvete zbog masovnog stradanja srpskih civila i zarobljenih srpskih boraca na području Srebrenice i šire. Zarobljeni muslimanski borci nisu streljani zbog nacionalne, etničke ili verske pripadnosti, već zato što su tretirani kao neprijatelji koji su počinili masovne zločine nad Srbima od proleća 1992. do 1995. godine. Potpuno je jasno da je u pitanju ratni zločin, a ne genocid", zaključio je Linta.

Međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. godine zločin u Srebrenici okarakterisao kao genocid, u kojem je u julu 1995. godine, kako se tvrdi, pobijeno 8.000 muškaraca i dečaka iz tadašnje enklave pod zaštitom Ujedinjenih nacija.

Pod pritiskom dela međunarodne zajednice, Generalna skupština UN izglasala je krajem maja 2024. godine rezoluciju kojom je 11. jul proglašen Međunarodnim danom sećanja na ovaj zločin za koji se optužuju Srbi.