Slovenija preispituje NATO članstvo: Politički manevar ili početak velike evropske debate o bezbednosti?

Inicijativa za referendum o članstvu Slovenije u NATO-u otvorila je pitanje odnosa Ljubljane prema najmoćnijem vojnom savezu na svetu, ali sagovornici Euronews Srbija ocenjuju da je reč pre svega o unutrašnjem političkom manevru, a ne o ozbiljnom procesu izlaska iz Alijanse. Dok deo javnosti negoduje zbog povećanja izdvajanja za odbranu, stručnjaci upozoravaju da bi napuštanje NATO-a za Sloveniju značilo preuzimanje velikog bezbednosnog i finansijskog tereta.

Prema oceni Esiha, inicijativa predsednika stranke Resnica Zorana Stevanovića za referendum o članstvu Slovenije u NATO-u prvenstveno je deo unutrašnjih političkih previranja.

"Ovaj predlog za referendum treba razumeti isključivo u unutrašnjim političkim preigravanjima. Stranka Zorana Stevanovića je van koalicijskih partnera, a vlada Janeza Janše je veoma zavisna od ove stranke", rekao je Esih.

On je naveo da Stevanović trenutno ima političke probleme unutar svoje partije, a da je predlog referenduma došao u trenutku kada je pažnja javnosti bila usmerena na samit NATO-a.

"Stevanović je izveo ovaj manevar i upravo kada je bio vrh NATO-a u Ankari predložio je ideju o referendumu o članstvu Slovenije u NATO-u", rekao je novinar Dela te podsetio da je slična inicijativa postojala i ranije, kada je tadašnji premijer Robert Golob pokrenuo raspravu o mogućem referendumu, ali da su se političke partije u Sloveniji tada usprotivile toj ideji.

NATO skepticizam postoji, ali...

Govoreći o protestima protiv NATO-a i povećanja izdvajanja za odbranu, Esih je ocenio da u Sloveniji postoji određeni nivo skepticizma prema Alijansi, ali da on ne znači nužno želju za izlaskom iz članstva.

Euronews

Podsetio je da je Slovenija na referendumu o ulasku u NATO 2003. godine dobila podršku 66 odsto građana, dok je podrška ulasku u Evropsku uniju bila znatno veća – oko 90 odsto.

"Neka vrsta blažeg NATO skepticizma u Sloveniji uvek postoji. Uveren sam da je sada taj skepticizam još jači", rekao je Esih.

Ipak, smatra da bi eventualni referendum najverovatnije pokazao da bi Slovenija ostala članica NATO-a.

"Sumnjam da bi na kraju Slovenija izašla iz NATO-a. Većina bi bila za ostanak, ali procenat bi verovatno bio negde između 55 i 60 odsto", naveo je Esih.

Prema njegovim rečima, slovenački NATO skepticizam više je povezan sa antiameričkim stavovima nego sa odnosom prema Rusiji.

"Za razliku od Srbije, gde se anti-NATO sentiment često povezuje sa rusofilijom, u Sloveniji se on više vezuje za antiamerikanizam i kritiku politike Sjedinjenih Američkih Država", rekao je Esih.

Esih ocenjuje da inicijativa za referendum nema dovoljnu političku podršku u parlamentu.

"To mu ne bi uspelo. Levica je leva stranka, Stevanović je krajnje desna stranka i sada imamo dva ekstrema", rekao je on.

Kako je naveo, u slovenačkom parlamentu trenutno postoje dve političke opcije koje zagovaraju izlazak iz NATO-a.

Izlazak iz NATO-a moguć, ali veoma skup

Stručnjak za bezbednost Daniel Šunter ocenio je da je pitanje izlaska iz NATO-a pre svega unutrašnje političko pitanje, a ne realna opcija za Sloveniju.

Euronews

"Ovo je pre svega unutrašnje političko pitanje i posledica političke dinamike u Sloveniji. Mala antisistemska stranka dobila je poziciju sa koje može da promoviše svoje političke ciljeve, ali ona ne predstavlja stav većine političkih partija koje oblikuju politiku države", rekao je Šunter.

On je podsetio da Slovenija ima specifičan istorijski odnos prema vojsci i bezbednosti. Prema njegovim rečima, Slovenija je tokom perioda bivše Jugoslavije imala snažne pacifističke i demilitarizacione pokrete, što i danas utiče na odnos dela javnosti prema vojnim pitanjima. Ipak, smatra da bi izlazak iz NATO-a za Sloveniju predstavljao ozbiljan izazov.

"Politički možete doneti odluku, ali ako je kompletan sistem odbrane vezan za vojni savez, onda morate da izvršite veliku rekonstrukciju unutrašnjih mehanizama funkcionisanja i napravite računicu koliko to košta", rekao je Šunter.

On je dodao da bi takva računica verovatno pokazala da se izlazak iz NATO-a Sloveniji ne bi isplatio.

Miletić: "Ne postoji budžet NATO-a"

Govoreći o zahtevima da članice NATO-a povećaju ulaganja u odbranu, Miletić je ukazao na, kako je rekao, čestu zabludu o funkcionisanju Alijanse.

"Ne postoji budžet NATO-a gde sve zemlje daju pare. To je ovde malo zamena teza. Ulaganja se odnose na vaše oružane snage, vaše vojne budžete i vaše kapacitete, a ne na NATO“, rekao je Miletić.

Euronews

On je objasnio da Sjedinjene Američke Države insistiraju da evropske zemlje preuzmu veći deo odgovornosti za sopstvenu odbranu.

"Amerika kaže: Evropljani moraju da se brinu o odbrani svog kontinenta. Imate dovoljno novca, dovoljno veliku populaciju i ekonomiju, možete da ulažete u svoje vojske", naveo je Miletić.

Prema njegovim rečima, Slovenija je specifičan primer jer nema sopstvenu borbenu avijaciju.

"Slovenija nema lovačku avijaciju. Zašto onda američki avioni treba da rade air policing koji toj zemlji odgovara? To je pitanje koje sada postavlja Vašington", rekao je Miletić.

Miletić smatra da bi eventualni referendum u Sloveniji imao određenu simboličku težinu, ali da ne bi automatski značio izlazak iz Alijanse. Kako je objasnio, za raspisivanje referenduma u Sloveniji potrebna je odluka parlamenta ili najmanje 40.000 potpisa građana.

"Stevanović bi morao da skupi potpise, jer u parlamentu nema podršku. Većina političkog establišmenta, i sa leve i sa desne strane, smatra da Slovenija treba da ostane u NATO-u", rekao je Miletić.

Dodao je da Stevanovićeva stranka ima mali broj poslanika i da njegov uticaj prvenstveno dolazi iz medijske vidljivosti.

"On ima glasni mikrofon, ali nije deo političkog establišmenta Slovenije. Ekstremna desnica i ekstremna levica tradicionalno su protiv NATO-a, ali nemaju većinu", zaključio je Miletić.

Više pogledajte u videu u tekstu ili na našem Youtube kanalu.