Mogu li institucije BiH bez stranaca: Ključni izazov tri decenije nakon Dejtona

Vršilac dužnosti visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini Luis Krišok ostaće na toj poziciji do daljeg, nakon što ambasadori Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira nisu postigli dogovor o kandidatu za novog visokog predstavnika, saopšteno je iz Kancelarije visokog predstavnika (OHR). Izbor novog visokog predstavnika i odluka Predsedništva o povratku stranih eksperata u Komisiju za nacionalne spomenike aktuelizovala je dugogodišnje pitanje o prisustvu stranaca u političkom životu u institucijama Bosne i Hercegovine.

U praksi o zatvaranju OHR-a se govori, ali samo u formi želja određenih politika, dok se uporedo bira novi visoki predstavnik međunarodne zajednice.

U Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine je troje stranih sudija, ali u Centralnoj banci, u rukovodstvu već duže od dve decenije, nema stranih stručnjaka. Postavlja se pitanje mogu li institucije Bosne i Hercegovine da funkcionišu bez stranaca. 

Poslednji guverner Centralne banke Bosne i Hercegovine koji nije državljanin BiH bio je Piter Nikol, do 2004.

Nakon njega, za guvernere su imenovani isključivo domaći ekonomisti, i tako su poštovane odredbe Ustava BiH.

"Prvi Upravni odbor Centralne banke će se sastojati od guvernera kojeg imenuje Međunarodni monetarni fond, koji neće biti državljanin Bosne i Hercegovine niti bilo koje susedne države, sa mandatom od šest godina. Nakon tog perioda, Upravni odbor Centralne banke će se sastojati od pet lica koja imenuje Predsedništvo", navodi se u Ustavu.

Sa Ustavnim sudom BiH nije takav slučaj.

Ustavni sud BiH

Od nastanka u toj instituciji, od ukupno devet, sede i troje stranih sudija koje imenuje predsednik Evropskog suda za ljudska prava, iako Ustav predviđa mogućnost i za dogovor da bude popunjen isključivo domaćim sudijama.

"Za imenovanja koja se budu vršila nakon isteka perioda od pet godina od prvih imenovanja, Parlamentarna skupština može zakonom predvideti drugačiji način izbora troje sudija", navodi se u Ustavu.

Međutim, to se već 24 godine nije dogodilo.

Zaštita od blokada ili kočenje napretka ka unutrašnjem dogovoru?

Sa druge strane, politički kompromis oko odlaska stranaca, ali iz Komisije za nacionalne spomenike, postignut je pre 10 godina.

Ipak, nedavno je izglasano, sa dva prema jedan, da se u tu komisiju vrate stručnjaci iz UNESCO-a.

"Neki ljudi iz političkog miljea su govorili - šta će nama neko iz Kenije govoriti. Ako taj iz Kenije ima Kembridž, jedan od najboljih univerziteta, završen upravo u polju zaštite nacionalnih spomenika, pa možda nam mogu i pomoći", rekao je ministar transporta i komunikacija BiH (NS) Edin Forto.

"Sve dok neko vodi alibi politike i neko se krije iza tih, misli da oni trebaju. Ja lično nisam takav tip", kaže predsedavajuća Saveta ministara BiH (HDZ BiH) Borjana Krišto.

"Ako pitate njih u Sarajevu, oni kažu da žele da Bosna i Hercegovina bude suverena država, je li tako? Ako žele da bude suverena država, u suverenoj državi nema mesta za to da stranci donose odluke", kaže delegat u Klubu Srba DN PS BiH (SNSD) Radovan Kovačević .

"Optimalna bi situacija bila da mi preuzmemo sve institucije, u smislu da nema stranaca.  Međutim, dok god postoje blokade u funkcionisanju institucija, nažalost, oni će se još uvek nalaziti u institucijama Bosne i Hercegovine", navodi poslanik u PD PS BiH (SDP BiH) Albin Muslić za Euronews.

Dok jedni strance vide kao zaštitu od blokada, a drugi kao one koji koče napredak ka unutrašnjem dogovoru, analitičari ističu da i jedni i drugi moraju preuzeti veću odgovornost i staviti interese građana i institucija iznad stranačkih.

"Kada se to ne koristi u političke svrhe, vidimo da se biraju odlični kadrovi, da oni izvrsno vode te institucije, posebno guvernerka Jasmina Selimović i njen tim, ali i ostale. Kada vidimo od Suda Bosne i Hercegovine, tužilaštva i nekih drugih institucija koje su ranije imale strance i koje su uklanjale, to je ta zabluda da će neko bolje voditi računa o Bosni i Hercegovini nego mi sami. Poražavajuće je da upravo oni koji se najviše busaju u prsa s tim da su za Bosnu i Hercegovinu, srozavaju naše ljude i Bosnu i Hercegovinu dovodeći strance, time pokazuju da mi nismo dovoljno sposobni", rekla je za Euronews politička analitičarka Ivana Marić. 

Između zahteva za većim suverenitetom i potrebe za međunarodnim mehanizmima zaštite, ključni izazov tri decenije nakon Dejtona ostaje isti - izgraditi institucije u koje će građani imati poverenje.