Ko je bio biznismen iz Bijeljine koji je poginuo u Americi: Iz SFRJ otišao s 40$ u džepu, vratio se pred rat s milionima

Slobodan Pavlović, privrednik iz Bijeljine koji je sinoć tragično nastradao u saobraćajnoj nesreći u Americi bio je osnivač Slobomir televizije i univerziteta, kao i Pavlović banke.

Do saobraćajne nesreće je, prema pisanju medija, došlo kada je njegov automobil podleteo pod kamion.

U autobiografiji koju je napisao na 62 strane, Pavlović je otkrio više o svom životu, ali ponajviše detinjstvu i prvim koracima ka poslovnim uspesima, u nadi da će njegova priča motivisati mlade da krenu istim putem.

Rođen je u Popovima, nedaleko od Bijeljine gde je i odrastao i često s ponosom isticao da je baš kada dok je čuvao ovce i krave dobijao najbolje poslovne ideje. Tada je, prisetio se, maštao o tome da izgradi most preko Drine koji će povezati Srbe s obe strane, a zamišljao je da on bude viseći, poput onog u filmu "Tarzan". Kada je zaista izgrađen Pavlovića most, biznismen je u šali rekao da izgleda mnogo bolje od onog kog je zamišljao.

Kaže da nije imao idilično detinjstvo, a bio je četvrto od sedmoro dece. Njegov otac koji je bio zatvoren zbog svojih antikomunističkih opredeljenja je imao presudnu ulogu u donošenju odluke da ode u Ameriku i to sa samo 40 dolara u džepu i potpunim neznanjem engleskog jezika.

U Čikago je emigrirao 1965. godine, a još u avionu ka SAD uvideo je koliko je slabo razvijeno bilo tržište nekretninama u ovom gradu. U Americi se obogatio tako što je uspeo da napravi šablon od tada potpuno nove ideje - pozajmljivao je novac kako bi kupovao propale kuće i zgrade, koje je nakon redizajniranja izdavao dok se same ne isplate, a potom i prodavao.

MN Press

U domovinu se vratio tek pred rat 1992. godine s revolucionarnom idejom da izgradi jedan ceo grad i otvori univerzitet. Podigao je spomenik Filipu Višnjiću ispred gradske biblioteke u Bijeljini, i crkvu Hristovog vaskrsenja u Popovima. Devedesetih je započeo izgradnju Pavlović banke i Slobomir P Univerziteta u Slobomiru. Naziv mesta, koje bi još više trebalo učvrstiti veze između BiH i Srbije, potiče od spajanja imena bračnog para Pavlović – Slobodan i Miroslava.

Ali, dok od 800 studenata prva generacija treba da diplomira 2007. godine, izgradnja grada značajno zaostaje za planovima. Iako se šezdesetosmogodišnji Pavlović hvalio da je u dobroj formi, jer je svako jutro ustajao u šest sati da bi vežbao i sam je govorio da "samo Bog zna hoće li doživeti da vidi Slobomir izgrađen do kraja".

Kontroverze sa američkim vlastima

Pavlović je 1986. godine pozvan da svedoči pred američkim Okružnim sudom pod sumnjom da je primio 1.3 miliona dolara koje je trebao deponovati na račun u švajcarskoj banci. Transkript njegovog svedočenja otkriva da je on mislio da su ljudi od kojih je dobio novac trgovci drogom.

Osuđen je na uslovnu kaznu. Istakao je svojevremeno da nikada nije bio u zatvoru i da više nikada nije došao u sukob sa zakonom.

Ovaj biznismen koji se obogatio trgujući nekretninama, takođe se u sudskim arhivama spominje kao član grupe od pet ljudi iz Čikaga optuženih za pokušaj podmetanja požara u zimu 1981. godine. Radilo se o oronuloj stambenoj zgradi koja je prethodno osigurana na veliki iznos. Petorka je tokom suđenja ispričala različite verzije o njihovoj ulozi u pomenutom događaju.
Paljevina je bila nespretno izvedena. Sudski dokumenti navode da je, dok je vlasnik zgrade pokušavao da istera stanare, palikuća dva puta bezuspešno pokušavao da zapali zgradu da bi ga na kraju nekoliko stanara uhvatilo kako prosipa benzin.

Istražni organi su rekonstruisali događaje: Pavlović, koji je ranije prodao zgradu jednom od saučesnika, osigurava visoki iznos osiguranja na zgradu, te sa 9.000 dolara pomaže bekstvo saučesnika nakon podmetanja požara. U toku procesa Pavlović pristaje da promeni neke od navoda iz ranijih svedočenja i prebacuje krivicu na druge, prenosi Blic.

MN Press

Protiv Pavlovića i njegovog advokata bila je podignuta još jedna optužnica za pranje novca koja se odnosi na period između 1983. i 1984. godine. I u ovom slučaju, sudeći prema optužnici, federalni agenti su se Pavloviću predstavljaju kao kriminalci. Tom prilikom agenti daju Pavloviću i njegovim saradnicima 2.2 milona dolara koje bi oni, uz proviziju, trebali prebaciti na račune u švajcarskim bankama.

Da bi se izbegla pitanja o poreklu novca, ukupna suma prebačena je u transakcijama manjim od 10.000 dolara. Novac je prvo položen u banku u američkoj državi Indijana. Za to vreme, posrednik u Jugoslaviji, koji se u optužnici spominje kao diplomata, prebacuje u Švajcarsku novac kojim raspolaže u jednoj banci u Skoplju. Na kraju mu ova ‘pozajmica’ biva nadoknađena od ranije deponovane sume u američkoj banci, čime se zatvara krug. To je bio poslednji put da se Pavlović našao pod udarom zakona u SAD-u.

U svojoj autobigrafiji, Pavlović posvećuje samo jedan paragraf periodu od pet godina u kojem je, kako je napisao, "otkrio stvarnu dubinu ljudske mržnje i zlobe", dok se "branio od zlih ljudi i nepravednih optužbi".