Grupa intelektualaca u pismu Blinkenu: Strukture Dejtonskog sporazuma postale su prepreka političkom preživljavanju

Grupa intelektualaca i aktivista iz celog sveta uputila je američkom državnom sekretaru otvoreno pismo Entoni Blinkenu kojim traže da se SAD angažuju na temeljnoj reviziji Ustava Bosne i Hercegovine i tvrde da je “teško stečeni mir pod pretnjom”.

Glavni autor pisma i saopštenja je, kako prenosi Al džazira Balkans, Dejvid Petigr, profesor filozofije i studija holokausta i genocida sa državnog Univerziteta Southern Connecticut u SAD.

Među potpisnicima pisma su i Jakob Finci, Dervo Sejdić, Slaven Kovačević, Zlatan Begić, Adil Kulenović, Sonja Biserko, Janus Bugajski, Emir Ramić, Daniel Server...

U pismu se, između ostalog, navodi da su upravo strukture Dejtonskog mirovnog sporazuma postale prepreka političkom preživljavanju Bosne.

"Mantra koju ponavljaju brojni internacionalni zvaničnici, da se Bosna sastoji od dva entiteta i tri konstituentna naroda dovela je do trenutne egzistencijalne krize.”

Dodaje se kako su, zbog pomanjkanja međunardne intervencije, “naročito nakon 2006. godine, dejtonske strukture prešle na etnonacionalističku retoriku podela i pretnje secesijom koje destabiliziraju Bosnu i region”.

U pismu su srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik i lider HDZ BiH Dragan Čović predstavljeni kao separatistički lideri koji su eksploatisali koncept "konstituentnih naroda" kako bi, kako se tvrdi, kreirali dalje podele i mržnju”.

Dodaju da ove agende imaju podršku od Ruske Federacije, čija je “Ambasada u Sarajevu u aprilu 2021. godine insistirala da se Bosna u načelu sastoji od dva entiteta i da nije jedinstvena država”.

Smatraju da je došlo vreme za temeljnu reviziju Ustava BiH kako bi, kako navode, "zemlja mogla ispuniti uslove za pristupanje NATO-u i Evropskoj uniji".

Prvi korak - primena pet presuda

Uzdaju se, kažu, u SAD za vođstvo, savetovanje i podršku i potrebna im je, dodaju, podrška od SAD kako bi se, navodi, "Bosni pomoglo da prođe tranziciju od sistema koji daje prioritet konstituentnim narodima i etničkim podelama u naciju građana jednakih prava i dostojanstva.”

Smatraju da bi prvi korak u ovom procesu trebalo da bude implementacija pet presuda Evropskog suda za ljudska prava: Sejdić-Finci, Zornić, Pilav, Šlaku i Pudarić te gašenje na etnicitetu zasnovanog izbornog modela u BiH u korist modela u kojem je individualni građanin BiH u prvom planu i u središtu izbornog procesa vođenog načelom „jedan građanin, jedan glas“.

Smatraju i da fraza “konstituentni narodi” koja je deo Dejtonskog mirovnog sporazuma, ne odgovara duhu Sporazuma”.

Tvrde da "bez temeljnog restrukturiranja Ustava kako je postavljen u Dejtonu, promena za BiH neće biti moguća.”

Njihov predlog je da bi Vlada SAD trebalo da se, kako kažu, "konstruktivno angažuje" i to na dva načina.

"Nema vremena za gubljenje”

Prvi je, kažu između ostalog, da SAD inicira i podrži proces kreiranja potpuno novog društvenog ugovora za 21. vek u BiH, a drugi da SAD ohrabri Kancelariju visokog predstavnika da upotrebi bonska ovlašćenja da se ustavna i izborna reforma implementiraju na celoj teritoriji BiH u skladu sa svim presudama Evropskog suda za ljudska prava.

"Ovo bi značilo da su svi građani u mogućnosti i imaju pravo da se kandiduju na bilo koji položaj u svojoj opštini i time imaju pravo i da budu birani da svoju opštinu predstavljaju u državnom parlamentu. Konačno, u skladu s uslovima restrukturirane demokratije, svi građani Bosne bi birali jednog Predsednika među nominovanim kandidatima.”

Na kraju pisma se ukazuje da, kako tvrde, “uz internacionalna mešanja u unutrašnja bosanska pitanja od Hrvatske, Srbije i Ruske Federacije te uz pogoršanje društvenih podela unutar Bosne kroz sve izraženiji govor mržnje, negiranje genocida i veličanje presuđenih ratnih zločinaca, sve dok traju pretnje secesijom i kreiranjem trećeg entiteta, nema vremena za gubljenje”.