Evropske države očajnički traže zdravstvene radnike, ali stručnjaci upozoravaju da je problem mnogo dublji

Veliki broj zemalja EU se suočava sa nedostatkom radne snage u zdravstvenom sektoru, navodi se u izveštaju EURES-a (Evropska služba za zapošljavanje) o nedostatku i višku radne snage za 2023. godinu.

Lekari specijalisti i medicinske sestre predstavljaju najdeficitarnija radna mesta koje se države EU bore da popune dovodeći stranu radnu snagu uz olakšane procedure za radnu vizu, prenosi ShengenVisaInfo.

Međutim, premda je veliki deo Unije u problemu sa zdravstvenim radnicima, zemlje u kojima je ovaj problem posebno izražen su Švajcarska, Nemačka, Norveška, Irska, Holandija, Austrija i Danska.

Štaviše, Irska i Švajcarska su se pojavile među zemljama EURES-a koje se najviše oslanjaju na strane lekare i medicinske sestre.

Izveštaj pokazuje koja su to deficitarna zanimanja koja su gore navedenim zemljama hitno potrebna:

• Lekari specijalisti
• Lekari opšte prakse
• Medicinske sestre
• Negovatelji
• Zdravstveni radnici koji nisu klasifikovani na drugom mestu
• Babice
• Fizioterapeuti
• Zubari
• Farmaceuti
• Audiolozi i logopedi

U jeku nedostatka radne snage, neke od zemalja članica EU se istovremeno bore i sa sve starijim stanovništvom zbog čega se još više oslanjaju na radnu snagu iz inostranstva.

To implicira da strani stručnjaci koji pripadaju ovim zanimanjima trenutno imaju veće šanse da obezbede posao i radnu vizu u nekoj od gore navedenih zemalja.

Jedan od osam lekara u Nemačkoj je stranac

Nemačka je jedna od zemalja EU koja konstantno prijavljuje nedostatak radne snage u zdravstvenom sektoru. Potreba za inostranom radnom snagom u ovoj zemlji se ogleda i u sve većem broju stranih lekara u Nemačkoj.

Prema Federalnom zavodu za statitiku (Destatis), 12 odsto lekara u Nemačkoj - njih oko 62.000, nije imalo nemačko državljanstvo u 2023. godine. Ova cifra predstavlja povećanje od sedam odsto u odnosu na deceniju ranije kada je broj stranih lekara iznosio 29.000.

Sveukupno, 115.000 stranih lekara preselilo se u Nemačku, kako dalje ukazuje Destatis.

Osim lekara, Nemačkoj su potrebne medicinske sestre iz drugih zemalja, kako bi se država uhvatila u koštac sa nedostatkom radne snage. U decembru 2023. ShengenNews je izvestio da je Nemačkoj potrebno dodatnih 150.000 medicinskih sestara do 2025. godine.

profimedia

Da bi rešile ovu situaciju, nemačke vlasti traže da privuku medicinsko osoblje iz inostranstva, uključujući i iz Latinske Amerike.

Pored toga, može se primetiti da su neke zemlje EU, uključujući Nemačku i Dansku, nedavno ublažile neke zakone o imigraciji. To znači da strani radnici koji žele da se presele u ove zemlje mogu mnogo lakše doći do radne vize.

U 16 od 31 države fale lekari specijalisti

U svakoj zemlji EU nedostaju zdravstveni radnici, zaključila je Evropska komisija u svom izveštaju o zdravstvenom stanju u EU od 15. decembra 2023.

"Postoji hitna potreba za ulaganjem u zdravstvenu radnu snagu", navodi se u izveštaju i objašnjava da će, kako stanovništvo bude starilo, potražnja za zdravstvenim radnicima dalje rasti, dok se Evropa suočava sa sve vše hroničnih bolesti.

Da nema zdravlja bez zdravstvene radne snage rekao je i Hans Klube, regionalni direktor SZO za Evropu. Izveštaj SZO zasnovan na podacima iz preko 50 zemalja pokazao je ogroman stepen nedostatka radne snage u zdravstvenom sektoru još 2022. godine.

"Mogli bismo da se suočimo sa ogromnim nedostatkom od skoro 1,8 miliona zdravstvenih radnika, a brojke samo rastu", rekao je Klube na Evropskom zdravstvenom forumu u Bad Gastajnu u septembru 2023, a prenosi BMJ.

"U nekim zemljama ima samo 2,4 lekara na svakih hiljadu ljudi"

profimedia

Iz EURES-a čak kažu da je nedostatak lekara specijalista identifikovan u čak 16 od 31 zemlje koje se istražuju.

"U 15 zemalja imamo nedostatak medicinskih sestara, negovatelja i lekara opšte prakse. U 11 zemalja postoji nedostatak kućnih negovatelja. A u otprilike polovini zemalja koje smo istraživali nedostatak radne snage je identifikovan kao ozbiljan", rekla je Iren Mandl, šefica službe za informacije EURES-a.

Zašto Evropa gubi radnu snagu?

Generalna direktorka za zdravlje i bezbednost hrane u Evropskoj komisiji Sandra Galina kaže da nedostatak radne snage nije nov problem.

"Postoje dugoročni problemi sa zadržavanjem osoblja, novcem, motivacijom, usavršavanjem i pojavom medicinskih dezertera. I postoji veliko preterivanje uzimanja osoblja iz javnog u privatni sektor", rekla je ona.

SZO je, međutim, trenutnu krizu nazvala višestrukom, rekavši da se sastoji od mnogo pojedinačnih - uključujući one koje se tiču uslove rada, mentalnog zdravlja, obrazovanja, rodne ravnopravnosti i nedostatka finansijskih ulaganja.

"Prilično je teško. Širom Evrope vidimo mnogo lekara koji izlaze na ulice protestujući zbog uslova rada, prekomernog radnog vremena i nedostatka resursa", rekao je Kristijan Kejzer, predsednik Stalnog komiteta evropskih lekara početkom godine za Euractiv.

Stručnjaci su saglasni da je neophodna strategija EU koja će uključiti razgovore o evropskom sistemu za praćenje koji bi pokazao podatke o stvarnom broju zdravstvenih radnika, nedostatku i uslovima rada u svim zemljama, što bi potom moglo dovesti do preporuka za investiranje i akcija.

Tanjug AP/Ben Birchall/PA via AP

Prikupljanje "visokokvalitetnih i uporedivih podataka" za podršku politikama i planiranju zdravstvene radne snage država članica već je bilo u zaključcima Saveta iz 2010. godine, ali stručnjaci tvrde da dostupni podaci ne odražavaju stvarnost.

Kajzer je takođe predložio da se dogovori o tome koliko je lekara i medicinskih sestara potrebno u svakoj zemlji i zemljama koje se obavezuju da će obučiti potreban broj radnika.

"Ako ne obučite dovoljno lekara i medicinskih sestara, zavisite od drugih zemalja i kradete zdravstvenu radnu snagu obučenu u drugim evropskim zemljama", sugerisao je.