Unutar zidina Vatikana: Koja umetnička, verska i kulturna blaga se nalaze u središtu Rimokatoličke crkve

Komentari

Unutar zidina Vatikana: Koja umetnička, verska i kulturna blaga se nalaze u središtu Rimokatoličke crkve - Copyright Profimedia

Autor: Euronews Srbija

24/04/2025

07:36

veličina teksta

Aa Aa

U srcu Rima, na površini manjoj od jednog kvadratnog kilometra, nalaze se objekti od verskog značaja za rimokatolički svet. Ipak, unutar svojih zidina Vatikan čuva neka od najvažnijih umetničkih, verskih i kulturnih blaga – od arhitektonskih znamenitosti do baroknih i renesansnih umetničkih dela – koja nedvosmisleno svedoče o bogatim istorijskim slojevima srca Rimokatoličke crkve.

Najprepoznatljiviji simbol Vatikana predstavlja remek-delo renesansne i barokne arhitekture — Bazilika Svetog Petra. Prema predanju, podignuta je na mestu stradanja Svetog apostola Petra – jednog od dvanaestorice apostola i prvog pape. Izgradnja bazilike, započeta 1506. godine, trajala je više od jednog veka i završena je 1626. Njena kupola - delo Mikelanđela, dominira rimskom panoramom i predstavlja simbol ne samo Vatikana, već i celokupnog hrišćanstva. Takođe, u vatikanskoj katedrali su izložena brojna umetnička dela među kojima se ističe Mikelanđelova "Pietà", Đotov mozaik "Navicella", Donatelov ciborij (nadstrešnica).

Pietà

Jedno od najpoznatijih dela renesansnog umetnika Mikelanđela Buonarotija, skulptura "Pietà", prikazuje mladu Devicu Mariju kako u naručju drži telo mrtvog Hrista.

Bazilika nije samo crkva, već i glavna građevina Vatikana u kojoj se održavaju najvažnije verske ceremonije. Ona je mesto hodočašća za brojne rimokatolike, a papske mise okupljaju desetine hiljade vernika. Kovčeg sa telom pape Franje nalazi se u bazilici Svetog Petra gde će vernici moći da mu odaju poslednju poštu pre sahrane.

Umetnički dragulj Vatikana svakako je Sikstinska kapela, koja se izdvaja svojim freskama — remek-delima renesansnih majstora kao što su Mikelanđelo, Rafael, Bernini i Botičeli. Ona je najčuvenija po Mikelanđelovim freskama - "Stvaranje Adama" i "Strašni sud".

Međutim, Sikstinska kapela ima posebno mesto u infrastrukturi Vatikana: Sikstina je mesto gde se održava papska konklava - izbor novog poglavara Rimokatoličke crkve. Kardinali se okupljaju u kapeli, donose odluku i glasaju za novog papu. Po završetku glasanja, rezultat je obznanjen svetu. Za vreme konklave kapela je zaključana - odatle naziv konklava (cum clava ili pod ključem), a kardinali ne napuštaju prostoriju dok ne izaberu papu.Tradicija održavanja konklave u Sikstinskoj kapeli, uz stroga pravila i potpunu tajnost, garantuje poverljivost i nesmetan tok izbora pape. Ovaj vekovima dug postupak čini Sikstinsku kapelu ključnim delom infrastrukture Vatikana simbolizujući snagu i jedinstvo Katoličke crkve.

Trg Svetog Petra, delo baroknog arhitekte Berninija, mesto je okupljanja vernika i može da primi oko 300.000 ljudi. Upravo na ovom trgu okupiće se vernici kojima će se, nakon što im se sa balkona Bazilike Svetog Petra kardinal protođakon obrati rečima "Habemus Papam“, obratiti i novoizabrani papa i uputiti im svoj blagoslov – Urbi et Orbi.

Lođa blagoslova

Lođa blagoslova je naziv za balkon Bazilike Svetog Petra koji gleda prema Trgu Svetog Petra. Najpoznatiji trenutak koji se odvija na Loži blagoslova je objavljivanje novog pape nakon konklave Takođe, upravo sa ovog balkona papa daje svoj prvi blagoslov.

U središtu trga stoji egipatski obelisk, star više od 3.000 godina, koji je u Vatikan prenet iz Heliopolisa tokom vladavine cara Kaligule. Oko obeliska smeštene su dve monumentalne fontane, delo Berninija i Maderne.

Administrativni i upravni centar Vatikana je Apostolska palata, koja ujedno služi i kao rezidencija papa. U srcu Vatikana, papina rezidencija se nalazi u neposrednoj blizini Bazilike Svetog Petra, a unutar njenih zidina smeštena je i Sikstinska kapela. Unutar palate nalazi se "soba suza" - odaja u kojoj novoizabrani poglavari Rimokatoličke crkve zadužuju papsku odoru. U neposrednoj blizini rezidencije nalazi se Dom Svete Marte, u ovoj rezidenciji smeštaju se kardinali tokom papske konklave.

Unutar vatikanskih zidina nalaze se neki od najstarijih muzeja na svetu, sa bogatim zbirkama dela od proverene umetničke vrednosti. Pored muzeja Pio-Clementino i Chiaramonti, koji čuvaju dragocene antičke skulpture, u sastav Vatikanskih muzeja ulaze i Vatikanska pinakoteka, kao i Muzej savremene umetnosti.

U okviru Vatikana, u neposrednoj blizini Apostolske palate, nalaze se barake Švajcarske garde – objekat koji služi kao rezidencija i radni prostor za pripadnike ovog najstarijeg vojnog tela na svetu. Iako se nazivaju „barakama“, zapravo je reč o modernizovanom kompleksu koji pruža sve potrebne uslove za život i obuku gardista.

Švajcarska garda

Garda koja čuva papu i Vatikan je Švajcarska garda, koja je ujedno i najstarija vojna formacija na svetu, uspostavljena u 16. veku. Regruti garde moraju da budu katolici stari između 19 i 30 godina, visoki preko 174 centimetra, uzornog ponašanja, neoženjeni i da imaju završenu vojnu školu u Švajcarskoj.

Takođe, gotovo polovinu teritorije Vatikana čine Vatikanski vrtovi koji se prostiru na čak 23 hektara. U Vatikanskim vrtovima prožimaju se elementi britanske i francuske baštovanske tradicije. Unutar vrtova nalazi se više različitih znamenitosti poput Fontane Orao i Lurdske pećine koji su svedoci sedam vekova staroj istoriji vrtova, budući da su bašte nastale za vreme vladavine pape Nikole III početkom 13. veka.