Sudbina Ursule fon der Lajen: Poljuljano poverenje u predsednicu Evropske komisije posle glasanja

Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, preživela je glasanje o nepoverenju njenom vođstvu. Sa 360 glasova protiv, 175 za i 18 uzdržanih, predlog za izglasavanje nepoverenja je odbijen.

Za njegovo usvajanje bila je potrebna dvotrećinska većina od ukupno 720 poslanika Evropskog parlamenta. Glasanje je pokrenuto nakon što je 75 poslanika, uglavnom sa desnice, prikupilo potpise za održavanje glasanja. Oni su optužili fon der Lajen da je odbila da objavi razmenu poruka sa direktorom američke farmaceutske kompanije "Pfizer" tokom pandemije koronavirusa.

O očekivanjima nakon glasanja o nepoverenju razgovarali smo sa saradnikom Instituta za evropske studije, Petrom Milutinovićem, koji je rekao da je situacija sada poput teniske utakmice između aktuelne vlasti u EU i opozicije.

Euronews Srbija

"Dakle, sada postoji jedan vid prebacivanja odgovornosti jednih na druge, i ispostavilo se da je, u stvari, sudbina Ursule von der Lajen vrlo izvesna. Dakle, ona ostaje na vlasti u Briselu, a Evropska komisija će nastaviti sa svojom agendom. Ta agenda se prevashodno tiče toga da države članice nastave sa izdvajanjima za naoružanje, svake pojedinačno, dok se istovremeno sve više novca izdvaja kroz njihov instrument za oporavak i rezilijentnost", kaže sagovornik. 

Kako kaže, to je jedan vid nastavka oporavka evropskih privreda nakon pandemije, jer ta pandemija je bila zapravo okidač da se i ovaj postupak izglasavanja nepoverenja dogodi. 

"Zato što se sada ispostavilo da, s obzirom na to da je pandemija predstavljala svojevrstan presedan i krizu neviđenih razmera, nije bilo moguće u potpunosti ispoštovati sve demokratske procedure", kaže Milutinović. 

Kako kaže, Ursula fon der Lajen je neposredno komunicirala sa direktorom američke kompanije "Pfizer" u vezi sa nabavkom vakcina, u vrednosti od oko 35 milijardi dolara.

"Dakle, ovde se radi o presedanu koji se sada koristi u političke svrhe. Ursula von der Leyen, u tom kontekstu, nije pokazivala veliku toleranciju prema desničarskim strankama koje su danas opozicija unutar EU. Iako im je u određenim situacijama pružila izvestan manevarski prostor, istovremeno je bila vrlo direktna i odlučna da im ne prepusti previše uticaja. Sada joj oni, u političkom smislu, na to uzvraćaju", pojašnjava sagovornik. 

Navedena situacija je pokazala da postoji sagalsanost da Ursula treba ba bastavu sa sprovođenjem agende Evropske komisije.

"Predlozi rumunskog političara iz političke grupacije evropskih konzervativaca i reformista mogu se sagledavati iz različitih uglova, jer, kao u životu, postoje različite perspektive na stanje stvari. On je rumunski populistički desničar i nacionalista kome možda nije previše stalo do demokratije", kaže Milutinović i konstatuje: 

"Sada želi da "vrati lopticu“ Ursuli fon der Lajen i testira njeno ponašanje u ovoj situaciji, jer se čini da ni jedna ni druga strana nisu u potpunosti poštovale demokratske procedure u svojim poslovima."

Kako kaže, na taj način  je došlo do prebacivanja odgovornosti između strana, a sada se pokazuje da sistem mora da uvede drugačiji način odlučivanja u svojim organima.

Celo gostovanje pogledajte u video prilogu na početku teksta