Kad domovi postanu rerne: Novi koncept "klima skloništa" štiti Evropljane od ekstremnih vrućina

Dok Evropa "gori" na +40, gradovi nude spas od vrućine - u "klima skloništima". Biblioteke, muzeji i čak škole postaju utočište za građane tokom ekstremnih talasa vrućine. Ovaj novi koncept osmišljen je da zaštiti najranjivije – i postaje hit u gradovima širom Evrope.

Naime, koncept "klima skloništa“ postaje sve popularnije rešenje. Tokom talasa ekstremnih vrućina, poput onih koje su nedavno pogodile Lisabon i druge evropske gradove, neka mesta mogu da ponude javnosti utočište i osveženje. To mogu biti javni parkovi i bašte, biblioteke, kulturni centri, muzeji ili škole koje su tokom dana otvorene za prijem ljudi posebno osetljivih na ekstremne temperature.

"Efekat toplotnog ostrva dodatno se pojačava tokom ovakvih talasa vrućine i obično se dešava u gradovima", kaže za Euronews naučnik za podatke Manuel Banza i dodaje:

"To je zato što su naši gradovi gusto izgrađeni, ima mnogo asfalta koji upija sunce, pa i u šest ili sedam uveče, kada sunce više nije jako, može biti veoma toplo jer je tlo zadržalo toplotu. Zatim imamo mnogo zgrada i često uske ulice, što dodatno otežava cirkulaciju vazduha".

On je objavio je rad u kojem identifikuje moguća klima skloništa u Lisabonu, glavnom gradu Portugala. Na interaktivnoj mapi grada, on je prikazao kartu koja pokazuje jačinu efekta urbanog toplotnog ostrva, a zatim dodao lokacije vrtova, fontana, česmi sa pijaćom vodom, javnih bazena i biblioteka.

profimedia

U Lisabonu, gde je toplotna nelagodnost u domovima svakodnevna realnost, Gradsko veće još uvek nije promovisalo takvu mrežu klima skloništa, ali mapa Manuela Banze može biti od velike pomoći.

"U domovima postoji velika temperaturna razlika, a Lisabon je jedan od najgorih gradova u Evropi kada je reč o energetskoj efikasnosti, što znači da ljudi i leti i zimi imaju problema da rashlade ili zagreju svoje domove. Zbog toga postoji i odgovornost lokalnih vlasti i javnih institucija da javni prostor transformišu u prostor koji postaje produžetak naših domova“, ističe on.

Više od polovine stanovnika Lisabona koji su učestvovali u anketi Agencije za energiju i životnu sredinu o energetskoj siromašnosti izjavilo je da oseća toplotnu nelagodnost u svojim domovima – kako leti (56,5%), tako i zimi (63,2%).

Pored nelagodnosti, visoke temperature se povezuju i sa povećanom smrtnošću. Između 28. juna i 3. jula ove godine, Portugal je zabeležio 284 slučaja prekomerne smrtnosti.

Barselona kao primer za ostatak Evrope

U međuvremenu, možda nešto može da se nauči od Barselone, španskog grada koji prednjači u uspostavljanju mreže klima skloništa – sa više od 400 takvih lokacija, Barselona služi kao model za druge evropske gradove.

profimedia

Analitičari ističu da ono što Barselonu čini zaista dobrim primerom, jeste jasno definisani kriterijumi koji određuju šta tačno predstavlja sklonište od vrućine.

Prema rečima Ane Tere Amorim-Maija, istraživačice specijalizovane za prilagođavanje gradova klimatskim promenama u Baskijskom centru za klimatske promene (BC3), "nije svaki prostor automatski klima sklonište".