Himna EU na esperantu i dan u čast Marija Dragija: Najneobične evropske građanske inicijative koje su razmatrane

Od 2012. godine, građani uživaju demokratsko pravo da pozovu na donošenje novog zakona u EU o određenim pitanjima putem Evropske građanske inicijative (ECI). Od tada je podnet 121 predlog, od kojih su neki zaista originalni, piše Euronews.

ECI omogućava bilo kojoj grupi građana da predloži zakonodavne inicijative Evropskoj komisiji u oblastima u kojima EU ima nadležnost.

Iako se većina predloga fokusira na ozbiljna politička pitanja kao što su zdravlje, dobrobit životinja ili prava potrošača, nekoliko njih odstupa od tog trenda i prilično su neobični.

Tako su ECI inicijative uključivale zahteve za potpunom zabranom uzgoja životinja, poziv na ustanovljenje posebnog evropskog praznika u čast bivšeg italijanskog premijera Marija Dragija, pa čak i predlog da se evropska himna peva na esperantu.

Kako funkcioniše Evropska građanska inicijativa

Svaka ECI inicijativa mora biti predložena od strane najmanje sedam građana EU iz isto toliko država članica. Kada inicijativa bude odobrena, predlagači imaju dvanaest meseci da prikupe milion potpisa od građana sa pravom glasa. Ti potpisi moraju dolaziti iz najmanje sedam zemalja EU, pri čemu broj potpisa u svakoj mora dostići minimalni nacionalni prag.

Tanjug/AP/Geert Vanden Wijngaert

Potpisi se mogu prikupljati online ili na papiru. Kada se potreban broj potpisa prikupi i verifikuje, predlog se zvanično podnosi Evropskoj komisiji i Evropskom parlamentu.

Komisija zatim mora da odgovori u roku od šest meseci. Iako nije zakonski obavezna da predloži novi zakon, mora javno da objasni da li planira da preduzme nešto po tom pitanju, i ako ne, zašto ne.

Koje inicijative su aktuelne?

Trenutno je sedam inicijativa u fazi aktivnog prikupljanja potpisa. Među njima, dve dobijaju posebno veliku podršku. Prva, pod nazivom "Stop uništavanju video igara", ima za cilj da spreči izdavače da daljinski onemoguće igre nakon objavljivanja. Ova praksa je uobičajena kod online igara koje postanu neisplative kada broj igrača opadne, ostavljajući potrošače bez pristupa proizvodima koje su kupili.

Druga, pod nazivom "Stop okrutnosti, stop klanju", zalaže se za postepeno zatvaranje svih farmi životinja u EU. Predlaže smanjenje broja takvih farmi za 50 odsto godišnje i podršku prelasku na biljne proteine i laboratorijski uzgojeno meso.

Ova najnovija kampanja za dobrobit životinja prati širi trend. Od deset inicijativa koje su do sada dostigle prag od milion potpisa i izazvale zvaničan odgovor Komisije, nekoliko se fokusiralo na zaštitu životinja ili životne sredine.

Tanjug/AP Photo/Jean-Francois Badias, File

Jedna je pozivala na potpunu zabranu uzgoja životinja radi krzna, dok je druga želela da se okonča trgovina ajkulskim perajima u EU. Još jedna inicijativa poziva na zabranu u EU široko korišćenog i kontroverznog herbicida glifosata. Druga zahteva zabranu korišćenja kaveza i bokseva za krmače u stočarstvu, sa ciljem poboljšanja uslova života životinja.

Neobične građanske inicijative

Tokom godina, neki predlozi su se isticali ne samo po ambiciji već i po ekscentričnosti. Od 2012. godine, ukupno je registrovana 121 inicijativa, od kojih je 23 odbijeno već u fazi registracije.

Među najneobičnijima bila je inicijativa iz 2012. da se evropska himna peva isključivo na esperantu, veštačkom jeziku zasnovanom na korenima glavnih evropskih jezika. Komisija je odbila zahtev, tvrdeći da ne postoji pravni osnov za takvu promenu.

Godine 2013. jedna inicijativa je pozivala na zabranu prostitucije širom EU, a naredne godine predlog je čak sugerisao ukidanje Evropskog parlamenta. Tokom pregovora o Bregzitu 2018, jedna inicijativa je zahtevala referendum na nivou cele EU o odluci Ujedinjenog Kraljevstva da napusti Uniju. Sve ove inicijative Komisija je odbila uz obrazloženje da ne postoji pravni osnov u zakonodavstvu EU za predložene promene.

Druge inicijative su bile prihvaćene, ali nisu uspele da prikupe dovoljan broj potpisa. Jedan takav slučaj bio je predlog da se 26. jul proglasi "Evropskim danom Šta god bude potrebno", u znak sećanja na govor bivšeg predsednika Evropske centralne banke Marija Dragija. Inicijativa je prikupila samo 254 potpisa, uglavnom iz Italije i Francuske.

Još jedna kampanja, koja je imala za cilj ograničavanje uvođenja 5G mreža, dobila je više pažnje, sa preko 83.000 pristalica, ali je i dalje bila daleko od potrebnog miliona.

Predlozi za univerzalni osnovni prihod širom EU takođe su se pojavljivali više puta. I pokušaj iz 2013. i onaj iz 2020. nisu uspeli da dostignu prag potpisa, što sugeriše da ideja još uvek nije stekla široku podršku među Evropljanima.