Advokat Bubić podneo žalbu Sudu BiH protiv odluke CIK BiH: Birači nisu ovce, istina je u biračkoj kutiji
Komentari
12/08/2025
-12:33
Goran Bubić, advokat predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, izjavio je danas da je u ime pravnog tima, kao punomoćnik, podneo žalbu Sudu BiH protiv odluke Centralne izborne komisiji (CIK) BiH od 6. avgusta o prestanku mandata na poziciji predsednika Republike Srpske.
Bubić je u pisanoj izjavi za Srnu naglasio da u ovom slučaju krivično pravo i posledično odluka CIK-a služe kao instrumenti političkog pritiska.
"Birači nisu ovce, istina je u biračkoj kutiji, pa se postupci koji poništavaju volju građana, i ne podržavaju vladaviniu prava, treba napadati svim raspoloživim pravnim sredstvima", poručio je Bubić.
On je naveo da je u žalbi primarno osporena mogućnost retroaktivne primene prestanka mandata jer je prestanak mandata u odluci određen sa datumom 12. jun, a odluka je doneta 6. avgusta.
Pojašnjava da priroda ustavnog mandata predsedika Republike Srpske, u ovom slučaju očekivana ustavna aktivnost u periodu od 12. juna, pa do 4. avgusta, kao dana uručenja drugostepene presude (ukupno 52 dana), proizvela je niz pravnih posledica u Republici Srpskoj kada su u pitanju opšti akti, poput ukaza o proglašenju zakona, kao i pojedinačni akti iz nadležnosti predsednika Republike.
TANJUG/FOTO SRNA/Srđan Jeremić
Šta s tim, pita Bubić i ističe da je potpuno zanemarena izvršnost odluke krivičnog suda, u korist pravosnažnosti, o čemu se ćuti i u dispozitivu (i obrazloženju) odluke CIK BiH.
Drugi žalbeni argument je da je stalni član CIK BiH Vanja Bjelica Prutina, koja je u parničnom sporu sa žaliteljem, nije mogla učestvovati u radu CIK-a i trebalo je da bude isključena ex lege.
Povezane vesti
Po njenoj tužbi, kaže Bubić, pred Osnovnim sudom u Sokocu vodi se parnični postupak, sud je doneo prvostepenu presudu 12. oktobra 2024. godine kojom je odbijen tužbeni zahtev, a Vanja Bjelica Prutina je podnela žalbu protiv prvostepene presude.
"Razumno je zaključiti da zbog aktuelnog parničnog postupka postoji neprijateljsko raspoloženje imenovane prema žalitelju, pa je nejasno zašto se ovaj član CIK BiH nije sam izuzeo od glasanja u smislu članova 35 i 36 Zakona o upravnom postupku BiH", naveo je Bubić.
Precizira, između ostalog, da je parnični postupak apsolutno relevantan za isključenje imenovanog člana CIK iz procesa donošenja odluke koja se osporava žalbom iz razloga što parnični postupak nije pokrenuo žalitelj, već je postupak pokrenut mimo volje žalitelja.
"U vezi s postupkom člana CIK čini se verovatnim da je nepoštovanje načela nepristrasnosti modus operandi u postupcima protiv Milorada Dodika", navodi Bubić.
Ova pristrasnost je očigledna u aktivnostima nelegitimnog Kristijana Šmita koji nameće krivično delo iz člana 203a KZ BiH, ciljano protiv žalitelja, ističe Bubić i podseća na Šmitu izjavu od 10. novembra 2023. godine u Beču, kada je rekao:"
"Možete li imati aktivnu i efektivnu političku strukturu koja odlučuje, donosi jednoglasnu odluku i da ljudi kao što je ovaj Milorad Dodik, za koga se smatra da je ponekad vrlo blizak gospodinu (Sergeju) Lavrovu, sedi za stolom kao i mi? Ja ne mogu".
Bubić precizira da strani državljanin, de iure očigledno nelegitiman, nastupa lično i osvetnički prema žalitelju, zato što Ruska Federacija, a ni Republike Kina, kao stalne članice SB UN, Šmita ne priznaju da je legitiman visoki predstavnik u BiH. Ne priznaje ga ni Republika Srpska jer ga Savet bezbednosti UN nije potvrdio za visokog predstavnika na sednici od 22. jula 2021. godine.
Povezane vesti
Advokat Bubić ukazuje da je navedeno uvertira osuđujućoj presudi i oduzimanju mandata predsedniku Republike Miloradu Dodiku.
"Sve ovo ne podržava vladavinu prava već predstavlja lični obračun stranca sa žaliteljem - neposlušnim ustavnim političkim predstavnikom naroda, koji ga s pravnom argumentacijom, a ne proizvoljno, ne priznaje za visokog predstavnika u BiH", naveo je Bubić.
Tanjug AP/Radivoje Pavicic
Ukazujući na nespornu činjenicu da se Dodik protivio izboru sudije (Sene Uzunović) u Stalni krivični sud u Hagu, a sudija nije izabrana, Bubić ističe da postupajući sudija pojedinac, kao raniji tužilac u Tužilaštvu BiH, zajedno sa nekoliko drugih tužilaca, pisano je tražila da se krivično procesuira žalitelj, zbog njegovih navodnih najava rušenja institucija BiH.
"Ni ovo nije sporno, a iz ove činjenice sledi da je prvostepni sudija zbog svog ranijeg stava prema žalitelju, imala neku vrstu predrasude o krivici žalitelja", navodi Bubić i ukazuje:
"Pitali smo - zar u BiH nije moguće da o pravima i obavezama ustavno izabranog predsednika Republike Srpske odlučuju sudije i službena lica koji nisu lično involvirani u odnos sa gospodinom Miloradom Dodikom. Da ne postupaju lica koja imaju neprijateljski stav prema njemu".
U žalbi je istaknuto i da je prestanak mandata prema osporenoj odluci u protivnosti s Ustavom Republike Srpske, koji je usklađen s Ustavom BiH i po stavu Venecijanske komisije, naveo je Bubić citirajući članove Ustava Srpske, uz zaključak da to znači da jej osporenim pojedinačnim aktom utvrđen prestanak mandata predsednika Republike na način koji je suprotan Ustavu Republike Srpske.
Podsetili su u žalbi i da je pravno neprihvatljivo inkriminisati postupanje ustavnog predsednika Republike Srpske po Ustavu Republike, kako sledi iz činjeničnog opisa osuđujućeg dijela presude Sud BiH od 26. februara.
"Ko uopšte može počiniti krivično delo ako nesporno koristi ustavno ovlašćenje i prema samom činjeničnom opisu u presudi? Krivično delo se može izvršiti zloupotrebom ovlaštenja, prekoračenjem ovlaštenja (činjenjem), ali i nevršenjem ovlaštenja (nečinjenjem), ali nikako 'vršenjem ovlaštenja' i to još 'ustavnog ovlaštenja'.
"U ovom slučaju krivično pravo i posledično odluka CIK služe kao instrumenti političkog pritiska. Birači nisu ovce, istina je u biračkoj kutiji, pa postupke koji poništavaju volju građana, i ne podržavaju vladavinu prava, treba napadati svim raspoloživim pravnim sredstvima", zaključio je Bubić.
Komentari (0)