Misteriozni upadi dronova: 10 evropskih zemalja na meti, NATO saopštio da pojačava budnost

Sve veći broj dronova u evropskom vazdušnom prostoru u poslednjih nekoliko meseci izazvao je zabrinutost. Naime, najmanje 10 evropskih zemalja prijavilo je misteriozne upade dronova u poslednjim mesecima: Litvanija, Letonija, Danska, Norveška, Rumunija, Poljska, Estonija, Nemačka i Francuska.

Danska je 29. septembra privremeno zabranila sve komercijalne letove dronova u zemlji. Evropska unija je pokrenula inicijativu "zid od dronova" duž istočne granice s Rusijom, dok je NATO najavio pojačanu budnost u baltičkim državama.

Litvanija

Litvanske vlasti su saopštile 28. jula da je dron ušao u zemlju iz Rusije. Ministarka odbrane Dovil Sakalien izjavila je da je dron verovatno bio namenjen Ukrajini, ali je slučajno preleteo u litvanski vazdušni prostor.

profimedia

Nekoliko dana kasnije pronađen je u vojnoj zoni za obuku, s eksplozivom, prema rečima glavne tužiteljke Nide Grunskiene. To se dogodilo nakon što je 10. jula drugi ruski dron takođe ušao u litvanski vazdušni prostor.

Litvanija je zatražila pomoć NATO-a u jačanju vazdušne odbrane, a ministar spoljnih poslova Kestutis Budris i generalni sekretar NATO-a Mark Rute dogovorili su "hitne korake za jačanje odbrane duž NATO-ove linije fronta".

Poljska

Najmanje 19 ruskih dronova preletelo je 9. septembra poljski vazdušni prostor, što je centralna komanda označila kao "akt agresije".

Poljska vojska ih je oborila - što je prvi put da je zemlja direktno reagovala na ruske vojne aktivnosti od početka invazije na Ukrajinu 2022. Ukrajinske snage su nakon toga saopštile da će obučavati poljske kolege za borbu protiv dronova. septembra poljska vojska je rasporedila savezničke avione zbog dronova koji su napadali delove Ukrajine u blizini granice. Nekoliko dana kasnije, tačnije 13.
septembra dron je leteo iznad predsedničke palate Belvedere u Varšavi i bio je neutralisan.

Tanjug/AP/Rafal Niedzielski

Dva dana kasnije, 13. septembra, poljska policija uhapsila je 17-godišnju državljanku Belorusije i 21-godišnjeg Ukrajinca zbog letenja dronovima iznad vladinih zgrada. Istražene su i njihove kuće, kao i pravni osnov boravka u zemlji.

Rumunija

Ruski dron je 8. septembra prekršio rumunski vazdušni prostor tokom noćnih napada na Ukrajinu, što je nateralo vojsku da angažuje borbene avione F-16. Ministarstvo odbrane uputilo je "snažnu osudu" zbog ruskih napada na civilne ciljeve u Ukrajini, nazvavši ih "ozbiljnim kršenjem međunarodnog prava".

Istog dana, dron iz beloruskog vazdušnog prostora pao je u istočni deo Letonije. Predsednik Letonije Edgars Rinkevič rekao je da je u toku istraga i da vlada komunicira s NATO saveznicima.

Još jedan upad u rumunski vazdušni prostor desio se 13. septembra, kada su dva F-16 pratila ruski dron. BBC je identifikovao dron kao "Geran" – ruski naziv za kamikaza dron Šahed 136, koji Rusija koristi u napadima na Ukrajinu.

Dron je primećen 20 kilometara od sela Kilija Veke, ali je zatim nestao s radara. Rumunske vlasti su navele da nije leteo iznad naseljenih mesta niti predstavljao opasnost. Novi zakon daje pravo vlastima da obaraju ovakve letelice, ali ovaj put to nije učinjeno.

Danska i Norveška

Prošle nedelje dronovi su primećeni iznad pet danskih aerodroma: Kopenhagen, Aalborg, Billund, Esbjerg i Sonderborg. Aerodromi u Kopenhagenu i Aalborgu bili su zatvoreni nekoliko sati.
Danske i NATO vlasti navele su da još nije jasno ko stoji iza napada, ali da se rusko učešće ne može isključiti.

Danska je razmatrala pozivanje na Član 4 NATO-a, kao Poljska, jer se incident tumači kao hibridni napad na kritičnu infrastrukturu, izjavio je zamenik premijera Trols Lund Poulsen.

Tanjug/AP/Bo Amstrup/Ritzau Scanpix

Norveške vlasti zatvorile su 23. septembra vazdušni prostor oko aerodroma u Oslu na oko tri sata zbog dronova, a letovi su preusmereni.

Danska i Norveška zajedno istražuju incidente, ali još nema potvrđene veze među njima. Dansko ministarstvo odbrane saopštilo je 28. septembra da su dronovi primećeni i iznad nekoliko vojnih objekata, uključujući bazu "Skrydstrup" i "Jutland". Vlasti su rasporedile više "kapaciteta" tokom noći, ali nisu saopštili detalje.

Prema navodima AP-a, stotine prijava o dronovima još nisu zvanično potvrđene kao sumnjive. Uoči samita Evropske unije u Kopenhagenu, vlada je najavila zabranu svih civilnih letova dronova od ponedeljka do petka kako bi se izbegla konfuzija između legalnih i neprijateljskih dronova.

Nemačka i Švedska podržavaju Dansku tokom samita pružanjem protivdronskih sistema (C-sUAS), koji koriste radarske, optičke i akustične tehnologije.

Francuska

Francuski vojni zvaničnici izvestili su da su 22. septembra neidentifikovani dronovi nadletali vojnu bazu Mourmelon-le-Grand.

Letelice nisu bile u vlasništvu ili pod kontrolom francuske vojske, potvrdili su zvaničnici za lokalne medije, navodi Euronews.

Nisu objavljeni detalji o tipu dronova, osim što je rečeno da "nisu mali". Zbog toga su pojačane mere bezbednosti u skladištu baze, gde se nalazi 501. tenkovski puk koji je obučavao ukrajinske vojnike. Baza je podnela prijavu žandarmeriji, koja vodi istragu o poreklu dronova.

Nemačka

U saveznoj državi Šlezvig-Holštajn, koja se graniči s Danskom, 26. septembra su primećeni dronovi.

"Policija u pokrajini značajno pojačava mere odbrane od dronova, u saradnji s drugim severnim nemačkim pokrajinama", rekla je ministarka unutrašnjih poslova Sabina Zuterlin Vak.

Prema izveštaju nemačke službe za kontrolu vazdušnog saobraćaja (DFS), do sada je zabeleženo 144 preleta dronova ove godine, od čega 35 u blizini aerodroma u Frankfurtu. Oko 90 odsto slučajeva primećeno je oko aerodroma, a uglavnom su ih uočili piloti ili kontrolori leta. Nije poznato koliko ovih letelica ima špijunski karakter.