Ostavka Lekornija novi potres na nestabilnoj političkoj sceni Francuske: Da li slede novi izbori?

Francuski premijer Sebastijen Lekorni i njegava vlada podneli su ostavke svega par sati pošto je premijer imenovao novi kabinet. To je postala administracija najkraćeg veka u modernoj francuskoj istoriji, a kriza u zemlji se produbila. 

Do neočekivane ostavke je došlo pošto su i saveznici i protivnici premijera zapretili da će oboriti novu vladu, posle čega je Lekorni rekao da ne može da obavlja posao koji mu je poveren. Opozicija traži od predsednika da da ostavku ili raspiše vanredne parlamentarne izbore jer ne vidi drugi izlaz iz krize. Premijer, peti u dve godine, je na tom mestu bio svega 27 dana, a vlada koju je imenovao trajala je 14 sati. 

"Više nisu bili ispunjeni uslovi da obavljam dužnost premijera i da dozvolim vladi da sutra izađe pred Narodnu skupštinu. Stranke nastavljaju da zauzimaju stav kao da sve imaju apsolutnu većinu u Narodnoj skupštini. I na kraju sam se našao u situaciji gde sam bio spreman da pravim kompromise, ali svaka politička stranka želi da druga strana usvoji ceo njen program. To važi za stranke iz centrističkog bloka, a važi i za opoziciju", rekao je Lekorni. 

Francuska politička scena je izrazito nestabilna od Makronovog reizbora 2022. godine jer nijedna grupacija nije uspela da formira stabilnu većinu. Makronova odluka da raspiše vanredne parlamentarne izbore prošle godine samo je produbila krizu i stvorila još fragmentisaniji parlament. Makron je više puta odbijao ostavku i nove izbore. 

"Makron ostaje bez opcija. Blizak saveznik predsednika, 39-ogodišnji Lekorni je viđen kao najbolja šansa da izgradi konsenzus u duboko podeljenom parlamentu, pre svega, kada je reč o budžetu za narednu godinu. Sledeći korak nije jasan, iako je pritisak sve veći da Makron ponovo raspusti parlament. To bi moglo da dovede do toga da Nacionalni front Marin le Pen preuzme vlast i formira narednu vladu. Mada, moglo bi da dođe do slične situacije kao i sada, i nove nestabilnosti. Ovo će imati uticaj na francusku ekonomiju, drugu po veličini u EU", naveo je Džon Lester iz agencije AP. 

Thomas Traasdahl/Ritzau Scanpix

Posle više nedelja konsultacija Lekorni je u nedelju imenovao kabinet, da bi i saveznici i protivnici zaključili da je previše ili pak nedovoljno desničarski, uz pitanje dokle će trajati. Zato je Lekorni ponudio ostavku. Francuska se retko kada suočila sa ovoliko dubokom krizom od stvaranja Pete republike 1958. godine.

U pokušaju da reši krizu Makron je zatražio od odlazećeg premijera da do srede uveče još jednom pokuša da pregovora sa drugim partijama. Inače, francuski ustav omogućava Makronu da ponovo imenuje Lekornija za premijera, ukoliko to želi. 

"Predsednik je poverio gospodinu Sebastijanu Lekorniju, odlazećem premijeru zaduženom za svakodnevno upravljanje, zadatak da do srede uveče obavi završne pregovore i definiše plan za delovanje i stabilnost zemlje", saopštila je Jelisejska palata.

Kantone: Nešto novo će se desiti

Komentarišući najnovija dešavanja, urednik Euronewsa u Briselu Serđo Kantone je za Euronews Srbija rekao da dva ministra u Lekornijevoj vladi nisu bila prihvatljiva za republikance, konzervativnu stranku desnog centra.

"Oni žele reforme, insistiraju na reformama, zato što su sa ekonomske tačke gledišta oni konzervativci. Ovoga puta Lekorni je predložio dva ministra koji nisu išli u pravcu te dvojice republikanaca. Jedan je Bruno Le Mer, bivši ministar finansija i ekonomije, koji je trebalo da bude ministar odbrane u ovoj vladi. Republikanci ga ne vole jer ga smatraju odgovornim za ogroman spoljni dug i ogroman deficit Francuske, zato što je bio u prethodnoj godini na čelu ministarstva finansija i ekonomije kada je taj dug nagomilan. Drugi je Rolan Leskir koji je trebalo da bude ministar. Njega su republikanci sa sumnjom gledali, zato što smatraju da je previše blizak socijalistima", rekao je Kantone. 

Na pitanje da li će se ići na nove izbore, Kantone je rekao da tako deluje.

"Prema onome što je Lekorni rekao komentarišući taj poslednji pokušaj formiranja vlade koji sledi, zvuči da će izbora biti. On je rekao: Pokušaću ponovo. I posle tog pokušaja predsednik će morati da izvuče sopstvene zaključke. A to znači da to možemo da tumačimo kao poslednji pokušaj pre raspuštanja parlamenta i pred nove izbore. Ili da će Makron podneti ostavku na mesto predsednika i da će biti predsedničkih izbora. U oba slučaja nešto će se novo desiti", rekao je Serđo Kantone.