Komplikovana računica uoči dva glasanja o nepoverenju Ursuli fon der Lajen: Ko će kako glasati i zbog čega?

Evropska komisija će verovatno "preživeti" dva glasanja o nepoverenju zakazana u Evropskom parlamentu u četvrtak. Prvo je predložila krajnje desničarska grupa "Patriote za Evropu", dok je drugo zatražila Levica. Međutim, ishod glasanja mogao bi da pokaže koliko je nezadovoljstvo Ursulom fon der Lajen rasprostranjeno među evropolsanicima.

Obaranje Evropske komisije izuzetno je teško ostvariti. Za usvajanje predloga za izglasavanje nepoverenja potrebne su najmanje dve trećine glasova, što predstavlja većinu svih poslanika, kako bi Komisija bila primorana da podnese ostavku.

To znači najmanje 360 glasova — prag koji je nemoguće dostići bez podrške dela sadašnje "centrističke koalicije", saveza koji čine Evropska narodna partija (EPP), Socijalisti i demokrate (S&D) i Obnovimo Evropu (Renew Europe), koji podržavaju Komisiju.

EPP ima 188 poslanika, S&D 136, a Obnovimo Evropu 75 mesta. EPP, stranka Ursule fon der Lajen, u potpunosti stoji iza Komisije i očekuje se da će glasati protiv oba predloga za izglasavanje nepoverenja.

Socijalisti i liberali takođe će odbaciti pokušaje izglasavanja nepoverenja, uprkos određenim tenzijama unutar koalicije zbog neformalne saradnje EPP-a sa krajnjom desnicom i velikog zalaganja Komisije za pojednostavljenje regulative.

"Ne možemo sebi priuštiti ‘blokiranu EU’", rekla je predsednica S&D-a Iratše Garsija Peres tokom plenarne debate o predlozima za izglasavanje nepoverenja u ponedeljak.

Tanjug/AP Photo/Pascal Bastien

Iako se složila sa Levicom u kritici neaktivnosti Komisije po pitanju Gaze, Garsija Peres je istakla da je upravo njena grupa zaslužna za to što je Komisija predložila delimičnu suspenziju sporazuma EU-Izrael i sankcije protiv izraelskih naseljenika i krajnje desničarskih ministara, kao i za uvođenje stambenog plana i odbranu klimatskih ciljeva.

"Levica je odbila pregovore. Naš odgovor je jasan: dijalog, pregovori i kompromis su plodonosni za poboljšanje života građana", rekla je ona.

Predsednica grupe Obnovimo Evropu Valeri Ajer bila je još eksplicitnija, nazvavši stranke koje su predložile izglasavanje nepoverenja "trolovima".

"Ekstremisti i populisti su najgori neprijatelji Evrope, inženjeri haosa koji žele da unište Evropu iznutra", rekla je Ajer tokom debate, misleći na Levicu i PfE, jasno stavljajući do znanja da njena grupa neće podržati nijedan predlog.

Tanjug AP/Jean-Francois Badias

Ipak, ostaje da se vidi koliko će poslanika iz S&D-a i Renew-a odstupiti od partijske linije glasanjem za neki od predloga ili odlučivanjem da ne prisustvuju glasanju.

Druga opcija je verovatnija, jer se široko smatra načinom izražavanja nezadovoljstva: samo 98 socijalističkih poslanika od 136 glasalo je protiv poslednjeg predloga za izglasavanje nepoverenja u julu, dok je jedan bio za, a troje uzdržano.

Psihološki prag

360 je broj na koji treba obratiti pažnju u dva glasanja o nepoverenjuju iz još jednog razloga: to je bio ukupan broj poslanika koji su branili Evropsku komisiju glasanjem protiv poslednjeg predloga za izglasavanje nepoverenja.

To je bila vrlo tanka većina u parlamentu, koji ima 719 članova. I to je manje od 370 glasova koliko je Komisija dobila prilikom potvrde u novembru 2024. — što je, pak, manje od 401 glasa koliko je Ursula fon der Lajen dobila kada je potvrđena za predsednicu Komisije u julu 2024.

Dalji pad njene podrške zavisiće uglavnom od dve političke grupe: levičarskih Zelenih/EFA i desničarskih Evropskih konzervativaca i reformista (ECR).

Iz različitih razloga, ove dve grupe bile su podeljene u poslednjem glasanju o poverenju. Među konzervativcima, rumunski poslanici iz ultranacionalističke stranke AUR i Poljaci iz stranke Pravo i pravda (PiS) veoma su kritični prema fon der Lajen, dok su Belgijanci i Italijani više naklonjeni njenom političkom kursu.

"Svaka nacionalna delegacija (unutar ECR-a) biće slobodna da odluči kako će glasati u skladu sa razlozima i interesima sopstvenog naroda", najavio je kopredsednik ECR-a Nikola Prokačini tokom debate, i čini se da će glasanje ponovo podeliti grupu.

Unsplash

Unutar Zelenih, Italijani i Španci su generalno kritičniji prema Komisiji, i odbili su da učestvuju u poslednjem glasanju o poverenju, dok su Nemci i poslanici iz nordijskih zemalja oprezniji.

Prošli put glasali su protiv predloga za izglasavanje nepoverenja, tvrdeći da ne mogu podržati pokušaj koji dolazi od krajnje desnice. Ovog puta verovatno će ponoviti taj potez čak i kada je reč o predlogu Levice, koja napada Komisiju zbog sporazuma EU-Merkosur, njenog "neuspeha" da se pozabavi klimatskom i socijalnom krizom i njenog pristupa izraelskom ratu u Gazi.

"U ovim ključnim trenucima, da li zaista želimo institucionalnu krizu? Šta tačno rešava to što sada nemamo Komisiju?", upitala je kopredsednica Teri Rajntke tokom debate.

Dok ekstremi u hemiciklu ponovo pokušavaju da sruše Komisiju, sa malim izgledima za uspeh, pojavljuje se simbolična trka između dva glasanja: koji predlog će dobiti veću podršku, i manje glasova protiv, u složenoj dinamici.

PfE bi mogao da podrži predlog za izglasavanje nepoverenja koji dolazi od Levice, kako je sugerisao njen predsednik Žordan Bardela, a potvrdio interni izvor za Euronews.

Levica neće uzvratiti istom merom, kako je jasno stavila do znanja njena kopredsednica Manon Obri. Ali očekuje se da će neke delegacije, poput italijanskog Pokreta pet zvezdica, prekršiti partijsku disciplinu.