Ptičiji grip u porastu u Evropi: Povećan i rizik za ljude u kontaktu sa pticama, koji su simptomi?

Jedan od najozbiljnijih talasa ptičjeg gripa poslednjih godina zabeležen je ove jeseni u Evropi, prema Evropskoj agenciji za bezbednost hrane (EFSA). Između 6. septembra i 14. novembra 2025. godine otkriveno je 1.443 slučaja patogenog virusa HPAI A(H5) kod divljih ptica u 26 evropskih zemalja, što je četiri puta više u odnosu na 2024. godinu i najviše od 2016. godine.

Vodene ptice širom Evrope značajno su pogođene, a virus je otkriven čak i kod naizgled zdravih divljih ptica, što ukazuje na rasprostranjenu kontaminaciju životne sredine. Istovremeno, u Nemačkoj, Francuskoj i Španiji primećena su žarišta visoke smrtnosti među običnim ždralovima, što dodatno pojačava zabrinutost stručnjaka.

Velika većina otkrivenih slučajeva (99%) odnosi se na soj A(H5N1), pri čemu je većina slučajeva povezana sa novom varijantom već cirkulišućeg virusa. Čini se da je ova varijanta uvedena u Evropu sa istoka i brzo se proširila na zapad.

Široka cirkulacija virusa među pticama povećava rizik od izloženosti ljudi, posebno za one koji dolaze u direktan kontakt sa divljim ili domaćim pticama tokom rada ili aktivnosti, upozoravaju stručnjaci Evropskog centra za prevenciju bolesti (ECDC).

Informisanje i preduzimanje preventivnih mera smatraju se ključnim alatima zaštite.

Stroga izolacija 10 do 14 dana

Osobe koje su bile u kontaktu sa životinjama zaraženim virusom ptičjeg gripa treba da budu pod nadzorom 10 do 14 dana. Ako se pojave simptomi, preporučuje se:

• trenutna izolacija,
• brzo dijagnostičko testiranje.

Na šta zdravstveni radnici treba da obrate pažnju

Tokom sezone gripa, lekari i zdravstveni radnici treba da budu informisani o situaciji sa životinjama u svom području. U oblastima sa aktivnim slučajevima kod životinja, preporučuje se uzimanje detaljne istorije izloženosti kod pacijenata sa simptomima koji bi mogli biti povezani sa mogućim prenosom sa životinje na čoveka.

Simptomi kod ljudi

Prenos sa čoveka na čoveka je izuzetno redak. Najčešći simptomi pojavljuju se 2–8 dana nakon izloženosti:

• Visoka temperatura (>38 °C),
• Često iznenadni kašalj (suvi ili produktivni),
• Bol u grlu i mišićima,
• Jaka malaksalost i umor,
• Glavobolja,
• Curenje iz nosa ili zapušen nos.

Teži simptomi (mogu se brzo razviti):

• Teška upala pluća (pneumonija) sa otežanim disanjem
• Akutni respiratorni distres sindrom (ARDS)
• Višestruko otkazivanje organa

Kod nekih pacijenata mogu se javiti i probavni simptomi (mučnina, povraćanje, proliv) i konjunktivitis (crvenilo očiju).

Simptomi su vrlo slični običnom sezonskom gripu, pa je ključno da osoba koja je bila u kontaktu sa živinom ili divljim pticama odmah javi lekaru i spomene tu okolnost. Rano lečenje antivirusnim lekovima (oseltamivir, zanamivir) značajno povećava šanse za preživljavanje.

Smrtnost kod teških oblika (naročito H5N1) i dalje je visoka (oko 50–60 odsto prijavljenih slučajeva), ali većina ljudi koji su izloženi virusu ne oboli ili ima blage simptome.

Uputstva ECDC i EFSA

Evropske agencije ECDC i EFSA objavljuju tromesečne izveštaje o epidemiološkoj slici ptičjeg gripa kod životinja i ljudi, istovremeno pružajući procenu rizika.

Za podršku evropskim zemljama, takođe su izdali niz vodiča i protokola, kao što su:

• Vodič za nadzor i ciljano testiranje za rano otkrivanje zoonotskog gripa,
• Protokol za istragu ljudskih slučajeva ptičjeg gripa,
• Zajednički pristup Jedinstvenog zdravlja (One Health) za istraživanje i upravljanje žarištima.

Konačno, stručnjaci upozoravaju da su pojačan nadzor i primena stroge biosigurnosti na farmama ključni za sprečavanje unošenja virusa u domaću živinu i smanjenje daljeg širenja u objektima.