Ko će biti Gagarin 21. veka? Zastava potpuno neočekivane evropske zemlje mogla bi da se “vijori” na Mesecu 2027. godine

Čovek se vraća na Mesec, a sa njim i stara rivalstva i nove ambicije. Evropa želi da ima svoju reč, dok Nemačka želi da bude u prvim redovima. Štaviše, Berlinu se ukazuje istorijska prilika.

Planirano je da ljudi ponovo slete na Mesec 2027. godine - što je povratak koji dolazi u vreme rastućih geopolitičkih tenzija koje u mnogo čemu podsećaju na Hladni rat: naoružavanje, novi blokovi moći i rastuće napetosti između Istoka i Zapada.

Kao i u prošlosti, svemir je ponovo postao pozornica za strateško nadmetanje. Novo sletanje na Mesec predstavlja mnogo više od naučnog napretka: ono se smatra izrazom tehnološkog vođstva i geopolitičke moći u novoj svemirskoj trci. Stalno prisustvo na Mesecu obećava uticaj na buduće svemirske standarde, pitanja korišćenja resursa i međunarodnu saradnju.

Ambicije su u skladu s tim visoke. Pored SAD-a i Evrope, posebno Rusija i Kina trenutno guraju svoje programe. U ovom kontekstu, Evropska unija sve više dolazi u fokus. Ne samo kao partner SAD-a, već sve više kao nezavisan igrač u svemiru.

To postavlja novo pitanje: da li bi ova trka mogla završiti sa prvim Nemcem na Mesecu?

Američki lunarni program sa evropskim potpisom

Credit: JOE MARINO / UPI / Profimedia

Povratak ljudi na Mesec deo je NASA programa Artemis. Sjedinjene Države predvode, dok međunarodni partneri - pre svega Evropska svemirska agencija (ESA), igraju centralnu ulogu.

Orbita oko Meseca sa ljudskom posadom planirana je za prvu polovinu 2026. godine sa misijom Artemis 2. Godinu dana kasnije, Artemis 3 će dovesti astronaute na površinu Meseca po prvi put od 1972. Dugoročno, program predviđa i izgradnju mesečeve stanice Gateway.

Evropa je uključena ne samo politički, već i tehnološki. Ključna komponenta misije je evropski servisni modul svemirskog broda Orion, koji ESA razvija za NASA-u i koji se uglavnom gradi u Nemačkoj.

Ova uloga bi sada mogla biti nagrađena čak i prioritetom na Mesecu - šef ESA-e, Jozef Ašbaher, objasnio je da je odlučio da prvi Evropljani na budućoj misiji na Mesec treba da budu astronauti nemačke, francuske i italijanske nacionalnosti. Nemačka bi trebalo da bude prva.

Gerst kao Gagarin 21. veka?

Credit: INA FASSBENDER / AFP / Profimedia

Četvoro Nemaca trenutno se nada karti za Mesec. Prema sadašnjem stanju stvari Aleksandar Gerst i Matijas Maurer smatraju se najverovatnijim kandidatima.

Gerst, geofizičar i vulkanolog, i Maurer, istraživač materijala, već su boravili na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS) i članovi su aktivnog tima astronauta Evropske svemirske agencije (ESA).

Iskustvo je posebno ključno za proces selekcije: prema trenutnim kriterijumima, samo astronauti koji su već bili u svemiru mogu se razmatrati za misiju na Mesec. Dvoje nemačkih rezervnih astronauta, Ameli Šoenenvald, biohemičarka, i Nikola Vinter, još ne ispunjavaju ovaj uslov.

Međutim, pošto bi moglo proći još nekoliko godina pre nego što se zaista zakaže misija na Mesec, ne može se isključiti da će do tada i oni steći svemirsko iskustvo, i samim tim imati šansu.

Gerst je već otvoren za misiju na Mesec. Na pitanje da li bi mogao da zamisli let na Mesec, odgovorio je: "Naravno".

Za njega, ove misije imaju brojne prednosti. Oni koji igraju aktivnu ulogu u lunarnom programu ostaće i na čelu ključnih budućih tehnologija u svemirskim putovanjima - na primer, u posmatranju Zemlje, istraživanju klime i tehnološkoj autonomiji Evrope.

Da li će nemački astronaut zaista biti među onima koji će kročiti na Mesec, u ovoj fazi se ne može utvrditi, rekao je Gerst. Prema njegovom mišljenju, to bi u svakom slučaju zahtevalo značajno jače učešće Evropske svemirske agencije u obezbeđivanju ključnih komponenti za misije.

Evropska težnja ka nezavisnosti

Credit: Scott Schilke / ddp USA / Profimedia

Međutim, Evropljanin na Mesecu ima i veliki simbolički značaj za Evropu. Uprkos bliskoj saradnji sa NASA-om, Evropa ostaje zavisna od SAD-a u mnogim oblastima svemirskih putovanja. Istovremeno, Evropska unija teži cilju da postane tehnološki nezavisnija.

Ova strategija dobija podsticaj rekordnim budžetom za Evropsku svemirsku agenciju (ESA). Države članice obezbeđuju gotovo 22,1 milijardu evra za period od 2026. do 2028. godine. Jedan od fokusa je na nezavisnom pristupu Evrope svemiru.

Nemačka želi da definiše svoju ulogu u ovom okviru - kao najjača evropska ekonomska sila, po mogućstvu u prvim redovima. Ministarka za istraživanje Doroti Bar (CSU) govori o svemirskim putovanjima "Made in Germany".

Čini se da nije slučajno što je njeno ministarstvo zvanično uključilo termin "svemir" u svoj naziv od početka novog zakonodavnog perioda.

Sa 5,1 milijarde evra, Nemačka je najveći doprinosilac ESA-i. Prema rečima Barove, ulaganje u svemirska putovanja je neophodno uprkos ograničenim budžetima - ne samo kao investicija u budućnost, već i kao doprinos evropskom suverenitetu i bezbednosti.

Konkurencija u svemiru

Credit: Imaginechina / ddp USA / Profimedia

Druge velike sile takođe imaju ambicije van planete Zemlje. U Rusiji, na primer, državna svemirska agencija Roskosmos planira da potroši milijarde i želi da u mnogo većoj meri nego ranije uključi privatne investitore.

Između ostalog, planira da uspostavi sopstveni satelitski internet servis po uzoru na Starlink, koji bi, prema rečima direktora Roskosmosa Dmitrija Bakanova, trebalo da bude pokrenut 2027. godine.

Međutim, izgledi Rusije u novoj trci za Mesec trenutno se smatraju ograničenim. Stručnjaci očekuju kašnjenja zbog logističkih i finansijskih problema. Misija Luna-26 na Mesec već je odložena za 2028. godinu.

Kina, s druge strane, mnogo je dinamičnija. Narodna Republika ubrzano gura napred svoj svemirski program i sve više se pozicionira kao strateški konkurent SAD-u. Zvanični cilj je lansiranje misije sa ljudskom posadom na Mesec do 2030. godine, iako Peking do sada nije otkrio mnogo o konkretnim rokovima.

Simbolični prvi korak ka Mesecu

Credit: Imaginechina / ddp USA / Profimedia

Što se tiče Nemačke, putovanje na Mesec bi moglo početi već 2026. godine, ali za sada ne direktno sa nemačkim astronautom. Italijanska dizajnerka Đulija Bona, koja živi u Berlinu, kreirala je maskotu koja bi mogla da poleti u svemir na NASA-inoj misiji Artemis 2.

Dizajn prikazuje malog astronauta na ramenu džina zvanog Orion, nazvanog po svemirskoj kapsuli misije i takođe je aluzija na mitologiju u kojoj je Orion povezan sa boginjom Artemidom. Takvi takozvani indikatori nulte gravitacije imaju dugu tradiciju: kaže se da je Jurij Gagarin 1961. godine poneo mali srećni predmet sa sobom u svemir.

Bona je rekla da je spontano učestvovala u takmičenju. Činjenica da je njen dizajn dospeo u finalni krug za nju je bila "neočekivana radost".

Ona se sada nada da će videti svoju maskotu kako lebdi između astronauta u direktnom prenosu kada bude lansirana misija Artemis 2, što bi bar bio simboličan prvi korak Nemačke ka Mesecu.