Kipar obećava novi pristup tokom predsedavanja Evropskom unijom

Kipar je saopštio da će doneti "nov pristup za pregovarački sto" od momenta kada danas preuzme predsedavanje Evropskom unijom.

Kao jedna od manjih članica evropskog bloka, Kipar će svoj šestomesečni mandat na čelu EU obavljati disciplinovano i posvećeno, ali i sa "drugačijim načinom razmišljanja", izjavio je juče kiparski ministar spoljnih poslova Konstantinos Kombos, prenosi Gardijan.

"Verujemo da male države u ovakvim situacijama imaju mnogo toga da ponude", rekao je Kombos za britanski list.

Kako je istakao, to je sasvim drugačiji mentalitet koji može da se donese za pregovarački sto, drugačiji pristup.

"Kao mala država, mi smo posvećeni. Ne doživljavamo (predsedavanje) kao nešto što moramo da obavimo, želimo da ga obavimo na najbolji mogući način", naveo je Kombos.

On je naglasio da je Kipar posebno osetljiv na patnje Ukrajinaca.

"Agenda sa pravom jeste Ukrajina i tako će i ostati. Ali želimo da u raspravu uključimo i pitanja koja se odnose na širi region Bliskog istoka, jer Kipar vidi sebe kao deo tog regiona", rekao je Kombos.

Kombos je istakao i da Nikozija neće "stajati na putu" odnosima evropskog bloka sa Ankarom.

"Predsednik (Kipra Nikos Hristodulidis) je javno rekao da bi voleo da predsednik (Turske Redžep Tajip) Erdogan prisustvuje neformalnom sastanku Saveta u aprilu. Nećemo da koristimo predsedavanje za pokretanje nacionalnih pitanja", poručio je on.

Posle 14 godina, Kipar je preuzeo rotirajuće predsedavanje Savetom EU 1. januara.

Kako je objavio Dojče vele, Kipar će predvoditi Uniju u politički osetljivom trenutku koji će oblikovati njenu ulogu na globalnoj sceni.

Kada je Republika Kipar prvi put preuzela predsedavanje Savetom 2012, Evropska unija se borila da obuzda posledice finansijske krize koja je bila na vrhuncu. Evrozona i njena kohezija bili su pod stalnim pritiskom, dok su zemlje poput Grčke, Španije, Portugala i Irske bile u programima finansijske pomoći.

Ni Kipar nije bio izuzetak.

Za vreme predsedavanja, zemlja se suočavala sa ozbiljnim problemima u bankarskom sektoru, što će je samo nekoliko meseci kasnije primorati na paket pomoći EU i Međunarodnog monetarnog fonda - finansijski program spasavanja tokom krize evrozone.

Danas, četrnaest godina kasnije, Kipar preuzima predsedavanje po drugi put, u potpuno drugačijem kontekstu. DW naglašava da je Evropska unija sada pozvana da redefiniše svoju ulogu političkog aktera usred dugotrajnih geopolitičkih tenzija, kako u Istočnoj Evropi, tako i na Bliskom istoku.