Migracije kao izazov 21. veka: Danica Šantić u emisiji "Despot Stefan"

Migracije su obeležile prethodnih 26 godina, a posebno poslednju deceniju. Upravo su one bile tema večerašnje emisije „Despot Stefan“, u kojoj je gostovala profesorka sa Geografskog fakulteta, Danica Šantić. Razgovor je otvorio pitanja odlaska i dolaska stanovništva, demografskog pada, starenja populacije, ali i odnosa društva prema migrantima – između straha i potencijala.

"Migracije su verovatno tema 21. veka, ali i starenje stanovništva", naglasila je Šantić na početku emisije. 

Ona podseća da migracije nisu nova pojava, već konstanta ljudske istorije. 

"Od one Lusi iz istočne Afrike pre 2,18 miliona godina do danas, kretanje je odlika ljudske prirode. Ljudi su se oduvek selili da bi poboljšali ekonomske uslove ili pobegli od opasnosti", objašnjava ona, ističući da migracije menjaju svet, baš kao što se svet stalno menja – i fizički i društveno.

Prema njenim rečima, dve trećine migranata u svetu su ekonomski migranti. U savremenoj nauci, kaže, termin „problem“ sve više se zamenjuje rečju „izazov“. 

"Migracije nisu problem, one često mogu biti rešenje problema. Ali negativni narativi preovlađuju. Kada vidite nekoga ko vam deluje drugačije, javlja se otpor", objašnjava Šantić. 

Podseća i da su građani Srbije decenijama odlazili na rad u inostranstvo, ali da nikada nisu prekidali vezu sa domovinom. 

"Naši gastarbajteri ne vole ni kada ih zovemo dijaspora. Kažu – mi nikada nismo otišli".

Euronews Srbija

Govoreći o migrantskoj krizi 2015. godine i Balkanskoj ruti, Šantić ističe da je Evropa tada reagovala nespremno, ali i da je politika preuzela primat nad naukom.

"Na jednoj konferenciji u Briselu rečeno nam je da smo mi istraživači spori, a politika ne može da čeka", navodi ona. 

Iako svaka država ima pravo da reguliše migracije, ostaje otvoreno pitanje – gde su ljudi koji ne dobiju azil i zašto je broj deportacija nizak.

Šantić upozorava da Evropu u narednim decenijama čekaju masovni dolasci ekonomskih migranata, pre svega zbog demografskog pada i starenja stanovništva. 

"I da danas sve žene u Evropi rode troje ili četvoro dece, efekti na tržište rada videće se tek za 20 ili 30 godina. Ekonomija ne može da čeka", kaže ona. Kao ilustraciju navodi primer Španije, koja je nedavno odobrila regularni status za 500.000 neregularnih migranata, jer joj je radna snaga neophodna.

Posebno se osvrnula na lično iskustvo sa terena tokom Balkanske rute. Od 2015. do 2022. učestvovala je u istraživačkom projektu, obilazeći neformalne migrantske kampove. 

"Nikada se nisam osećala nesigurno. Uvek su se prema meni odnosili sa poštovanjem", ističe Šantić, naglašavajući da negativni narativi često opstaju i kada se ispostavi da optužbe nisu bile utemeljene.

Na pitanje o pozitivnim primerima integracije, Šantić navodi lokalne inicijative u Italiji, gde su migranti naseljavali opustela sela i oživeli ruralne krajeve. Ipak, smatra da nijedna država nije razvila savršen sistem integracije. 

Kompletnu emisiju pogledajte u video prilgu na početku teksta.