Pet od 10 najzagađenijih gradova u Evropi nalazi se u jednoj zemlji

Dve zemlje dominiraju listama 10 najzagađenijih i najčistijih gradova u Evropi. Stanovnici Finske udišu jedan od najčistijih vazduha u Evropi, pokazuje novi izveštaj. Ova zemlja ima najviše gradova sa bezbednim nivoima zagađenja vazduha.

Ipak, kao celina, zemlja nije uspela da ispuni smernice Svetske zdravstvene organizacije za bezbedne nivoe PM2.5 čestica (fine čestice u vazduhu).

Samo tri evropske zemlje su 2025. godine bile u okviru ovih smernica o zagađenju vazduha, prema izveštaju IQAir o kvalitetu vazduha u svetu za 2025. To su Estonija, Island i Andora.

Dok u nekim delovima sveta ne postoje podaci o kvalitetu vazduha u realnom vremenu, Evropa je jedan od najdetaljnije praćenih regiona na svetu.

Izveštaj je analizirao 2.303 grada – 163 više nego 2024. – u 43 evropske zemlje. Od toga je 1.182 grada zabeležilo porast prosečne godišnje koncentracije PM2.5, dok je 886 gradova zabeležilo pad. Samo 104 evropska grada bila su u okviru bezbedne granice Svetske zdravstvene organizacije za fine čestice.

Finska je bila na prvom mestu, sa 25 gradova ispod preporučene granice, zatim Švedska sa 15 i Španija sa 12.

Gde su najzagađeniji gradovi u Evropi?

Osam zemalja – Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Srbija, Turska, Moldavija, Rumunija, Crna Gora i Poljska – imalo je koncentracije PM2.5 veće od 15 mikrograma po kubnom metru (µg/m³), što ih svrstava među najzagađenije u Evropi. To je daleko iznad bezbednog nivoa od 5 µg/m³.

Ipak, Turska ima veliki broj najzagađenijih gradova u regionu. Razlog su kombinacija velike upotrebe fosilnih goriva, gust saobraćaj, industrijske emisije i vremenski uslovi koji zadržavaju zagađenje.

Tanjug AP/Armin Durgut

Igdir je zauzeo prvo mesto, sa prosečnim nivoom PM2.5 od 64,4 µg/m³ u 2025. godini. Buca je druga sa 51,5 µg/m³. Još tri grada iz Turske su ušla u top 10: Godekli (četvrto mesto), Konja (šesto mesto) i Duzce (osmo mesto).

Novi Pazar u Srbiji je na trećem mestu sa 34,1 µg/m³. U Bosni i Hercegovini, Prijedor je na petom mestu, Goražde na sedmom, a Gračanica na devetom i listu zatvara Čačak u Srbiji.

Mnogi od ovih gradova imaju slične izvore zagađenja: termoelektrane na ugalj, grejanje domaćinstava lošim ugljem i drvetom u neefikasnim pećima, kao i gust saobraćaj. Ove probleme dodatno pogoršavaju geografija i vremenski uslovi koji zadržavaju zagađenje blizu tla.

Gde su gradovi sa najčistijim vazduhom u Evropi?

Na drugom kraju liste, Finska zauzima polovinu mesta među 10 najčistijih gradova. Ostrvo Uto je na prvom mestu sa samo 1,3 µg/m³ PM2.5. Muonio je drugi, Kitila treći, Ranua peti, a Nivala deseti.

Povoljna geografija i mala gustina naseljenosti doprinose ovome, ali ključni su strogi propisi o emisijama i velika upotreba obnovljivih izvora energije (više od 54 odsto).

Sandgerdi na Islandu je četvrti sa 2,2 µg/m³, Bredkalen u Švedskoj šesti, Faro u Portugalu osmi, a Alftanes na Islandu deveti.

Kako da se zaštitite od PM2.5 čestica

PM2.5 čestice su toliko male da mogu da uđu duboko u pluća i krvotok. Povezuju se sa zdravstvenim problemima kao što su bolesti disajnih organa, kardiovaskularne bolesti i dugoročne bolesti poput raka.

Ako živite u području sa visokim zagađenjem, možete se zaštititi praćenjem nivoa zagađenja u realnom vremenu putem aplikacija kao što su IQAir i AirVisual. Kada nivo zagađenja poraste, preporučuje se da ostanete u zatvorenom prostoru, sa zatvorenim vratima i prozorima.

Sisteme za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju (HVAC) treba podesiti na režim recirkulacije vazduha. Prečišćivači vazduha takođe mogu pomoći u uklanjanju čestica i gasova.

Ako morate napolje, preporučuje se nošenje KN95 maske, koja može filtrirati sitne čestice u vazduhu, uključujući prašinu i viruse.