EU na putu ka nezavisnosti: Sporazumi sa Australijom i Merkosurom redefinišu globalnu trgovinu

Evropska unija aktivno radi na redefinisanju svojih globalnih trgovinskih odnosa, s fokusom na smanjenje zavisnosti i jačanje strateške pozicije. Dva nedavna sporazuma, sa Australijom i blokom MERCOSUR, predstavljaju ključne korake u toj strategiji. Docentkinja Ivana Todorović sa FEFA fakulteta u razgovoru za Euronews Srbija objašnjava da ovi sporazumi nisu samo puki trgovinski aranžmani, već su prvenstveno usmereni na diversifikaciju lanaca snabdevanja i jačanje geopolitičkog uticaja Evropske unije.

Analizirajući sporazum Evropske unije i Australije, Todorović ističe da, iako je komuniciran kao trgovinski sporazum, njegov direktni uticaj na izvoz Evropske unije verovatno će biti ograničen.

"Australija je možda tek jedan odsto ukupnog izvoza EU", navodi ona, sugerišući da su trgovinski efekti u tom smislu značajno manji.

Pravi značaj ovog sporazuma leži u segmentu lanaca snabdevanja, predstavljajući, kako kaže, "udžbenički primer strategije friendshoringa". Ova strategija podrazumeva da velike ekonomije traže partnere u zemljama sa kojima imaju geografsku blizinu (tzv. nearshoring) ili su bliske po svojim političkim stavovima i vrednostima.

Primarni cilj Evropske unije kroz partnerstvo sa Australijom je smanjenje kritične zavisnosti od Kine, posebno kada je reč o sirovinama. Kina trenutno kontroliše gotovo celokupnu količinu ključnih sirovina koje Evropa koristi za proizvodnju visokovrednih proizvoda, poput automobila, koji dominiraju u njenom izvozu.

"Ideja je zapravo da kroz strateško partnerstvo sa Australijom, kroz mogućnost da evropski investitori dobiju status koji se izjednačava negde sa lokalnim investitorima u Australiji, Evropa zapravo dođe do toga da kontroliše makar deo tih sirovina", objašnjava Todorović.

Euronews

Ipak, upozorava da ne treba očekivati brze rezultate. Iako je Australija najveći proizvođač, put do potpunog integrisanja u lanac vrednosti zahteva kontrolu ne samo nad sirovinama već i nad njihovom preradom. Taj proces, naglašava, trajaće godinama, a možda i deceniju, što implicira da je "blagostanje", reč koju koristi Ursula fon der Lajen, prejaka za kratkoročni period.

Važnost boljeg pristupa strateškim australijskim sirovinama i retkim mineralima za EU je izuzetna. Evropa se fokusira na proizvode visoke dodate vrednosti, što je ključna karakteristika njene spoljnotrgovinske strategije. Pandemija kovida 19 jasno je pokazala ranjivost evropske ekonomije kada dođe do prekida u lancima snabdevanja, sa sporijim oporavkom u poređenju sa fleksibilnijim ekonomijama. Sporazum sa Australijom je stoga odgovor na dve ključne neizvesnosti: pretnju carinama koje bi mogle doći iz administracije poput one Donalda Trampa, te kontrolu Kine nad lancima snabdevanja.

"Evropa traži alternativu. Diversifikacija je tu sada reč koja se najčešće pominje", naglašava Todorović.

Drugi značajan sporazum Evropska unija je potpisala početkom godine sa blokom MERCOSUR, što je izazvalo masovne proteste poljoprivrednika širom EU. Iako će formalno stupiti na snagu tek 1. maja, što znači da ekonomski efekti na izvoz, uvoz i cene još uvek nisu vidljivi, politički efekti su i te kako prisutni. Snažan poljoprivredni lobi u EU iskazao je zabrinutost, ne samo zbog potencijalno konkurentnijih cena proizvoda iz Južne Amerike, već i zbog tereta standarda koji opterećuju evropske proizvođače.

Euronews

Todorović detaljno objašnjava da su evropski proizvođači opterećeni takozvanim ESG regulativama (Environmental, Social and Governance standards), koje se odnose na kvalitet i proces proizvodnje.

"Ono što čini proizvod iz drugih ekonomija jeftinijim jeste činjenica da je Evropa mnogo opteretila svoje proizvođače takozvanim tarifama vezanim za environmental, social and governance standarde, odnosno ESG", kaže ona.

To, međutim, ne znači nužno niži kvalitet proizvoda iz MERCOSUR-a, jer proizvod koji ne zadovoljava evropske standarde kvaliteta neće moći ući na tržište EU. Razlika je u tome što zemlje sa manje strogim kontrolama zagađenja ili socijalnih standarda imaju prostor za jeftiniju proizvodnju.

Kada je reč o tome ko će imati više koristi od sporazuma sa MERCOSUR-om, odgovor je složen.

"U kratkom roku definitivno južnoameričke države", smatra Todorović, jer će imati pristup velikom i bogatom tržištu sa konkurentnim cenama.

S druge strane, Evropa proizvodi proizvode koji donose veću zaradu, poput automobila, te će rast prodaje tih proizvoda imati značajne beneficije za evropske proizvođače. Pored ekonomskih benefita, ono što je isto jako važno za Evropu jeste da će u srednjem roku sigurno jačati svoj strateški, odnosno geopolitički položaj kroz ove saveze, smatra Todorović. Stoga se može zaključiti da postoji korist za obe strane, ali "u različitim rokovima".

U konačnici, oba sporazuma odražavaju širu strategiju Evropske unije ka diversifikaciji, smanjenju zavisnosti i jačanju njene ekonomske i geopolitičke pozicije u svetu koji se brzo menja.