"Evropski NATO" na pomolu? Berlin i Pariz spremaju "plan B" u slučaju povlačenja Amerike

Rezervni plan koji bi osigurao da Evropa može da se brani koristeći postojeće vojne strukture NATO-a u slučaju povlačenja SAD, dobija sve veći zamah. Prema saznanjima koje prenosi Wall Street Journal, ovaj koncept dobio je ključni "glas poverenja" od Nemačke, koja se dugo protivila ideji vojne nezavisnosti od Vašingtona.

Zvaničnici koji rade na ovim planovima, koje neki već nazivaju "Evropski NATO", teže da postave više Evropljana na ključne pozicije komande i kontrole unutar Alijanse, te da američke vojne resurse postepeno zamene evropskim. Učesnici u ovim neformalnim razgovorima, koji se vode na marginama zvaničnih sastanaka Severnoatlantskog saveza, naglašavaju da cilj nije stvaranje konkurencije postojećem savezu, već osiguravanje njegovog opstanka.

Evropski lideri nastoje da očuvaju moć odvraćanja prema Rusiji, operativni kontinuitet i nuklearni kredibilitet, čak i ako Vašington odluči da povuče svoje snage ili odbije da brani saveznike, kao što je u više navrata zapretio Donald Tramp.

Izveštaj WSJ-a podvlači dubinu evropske zabrinutosti za američku pouzdanost. Ideja koja se rodila prošle godine naglo je ubrzana nakon Trampovih retoričkih napada na saveznike, koje je nazvao "kukavicama", a sam NATO "papirnim tigrom".

Dodatno ulje na vatru dolilo je odbijanje Evrope da podrži američku kampanju protiv Irana, što je Tramp iskoristio kao povod za nove pretnje o povlačenju.

Istorijska promena Berlina

Tanjug/AP/Ebrahim Noroozi

Odlučujući politički katalizator bila je istorijska promena kursa Berlina. Nemački kancelar Fridrih Merc, suočen sa nepredvidivošću američke politike pod Trampom, počeo je da se udaljava od decenijske doktrine apsolutnog oslanjanja na američke bezbednosne garancije. Berlin, koji je godinama bio kočnica pariskim idejama o "strateškoj autonomiji", sada postaje motor promena.

"Tranzicija je počela. Teret se seli sa SAD na Evropu i to će se nastaviti u okviru nove strategije odbrane i nacionalne bezbednosti", izjavio je predsednik Finske, Aleksandar Stub, jedan od ključnih zagovornika ovog plana.

Stub, koji održava bliske kontakte sa Trampom, ističe da je ključno da se ovaj proces odvija organizovano i kontrolisano, umesto haotičnog i ishitrenog povlačenja Amerikanaca.

Od obaveštajnih podataka do nuklearnog oružja

Zoonar/Dmitri Maruta, Zoonar GmbH / Alamy / Profimedia

Ipak, sprovođenje ovog plana biće izuzetno teško. Čitav NATO je decenijama građen oko američkog liderstva – od logistike i obaveštajnih službi do vrhovne vojne komande. Evropljanima nedostaju ključni kapaciteti u oblastima kao što su satelitsko praćenje i rano upozoravanje na rakete, nuklearni štit (koji trenutno u potpunosti može da pruži samo SAD za čitav kontinent) i dopuna goriva u vazduhu i strateška avijacija.

Takođe, mesto vrhovnog komandanta savezničkih snaga u Evropi (SACEUR) tradicionalno pripada Amerikancu, a zvanični Vašington za sada ne pokazuje nameru da tu poziciju prepusti.

Promena stava Nemačke otvorila je i najosetljivije pitanje: zamenu američkog nuklearnog kišobrana. Merc i francuski predsednik Emanuel Makron navodno su već započeli razgovore o tome da li bi francuske nuklearne snage odvraćanja mogle da se prošire i pokriju druge evropske zemlje.

Kao još jedan ključni faktor uspeha navodi se i povratak obaveznog služenja vojnog roka, koji mnoge zemlje ponovo razmatraju radi jačanja nacionalne kohezije i odbrambene moći.

"Vreme je da Evropa preuzme veću odgovornost za svoju sudbinu", poručuju zvaničnici uključeni u planiranje. Iako je put do "evropeizacije" NATO-a dug i popločan praktičnim preprekama, proces koji je nekada bio nezamisliv sada se čini neizbežnim. Evropa se priprema za budućnost u kojoj će njena bezbednost zavisiti prvenstveno od sopstvenih snaga, a ne od političke volje preko okeana, ističe se u tekstu WSJ.