Vikend kao radni dan: Gde se u Evropi najviše radi subotom i nedeljom?

Evropa se sve više deli između onih koji vikend koriste za odmor i onih za koje je to – radni dan kao i svaki drugi. Novi podaci Eurostata pokazuju velike razlike među državama, od severa kontinenta gde vikendom radi tek nekoliko odsto zaposlenih, do Balkana i Mediterana gde se taj udeo penje i preko 40 odsto.

Istovremeno, dok jedni rade i subotom i nedeljom, druge evropske zemlje eksperimentišu sa kraćom radnom nedeljom i modelima koji bi mogli da promene način na koji se radi u budućnosti.

Više od jedne petine radnika u Evropi - 21,3 odsto - redovno radi subotom i nedeljom, pokazuju najnoviji podaci Eurostata. A u nekim zemljama taj udeo je znatno veći, posebno na Balkanu i u mediteranskom regionu.

U Grčkoj čak 41 odsto zaposlenih i samozaposlenih radi vikendom, u Bosni i Hercegovini 33 odsto, dok su Malta, Kipar i Severna Makedonija na oko 32 odsto.

Istovremeno, sever i istok Evrope beleže znatno niže brojke. U Litvaniji samo četiri odsto radnika radi vikendom, dok je u Mađarskoj taj udeo sedam odsto, a u Poljskoj 7,5 odsto.

Nije veliko iznenađenje da vlasnici firmi imaju manje slobodnih vikenda od zaposlenih: 46 odsto njih mora da radi, u poređenju sa 18,5 odsto zaposlenih.

Kada se posmatraju samo zaposleni, Grčka, Kipar i Severna Makedonija ponovo su na vrhu liste, sa više od 30 odsto, dok su Švajcarska i Malta odmah ispod sa oko 29 odsto.

Kod samozaposlenih i poslodavaca, Grčka ponovo prednjači sa čak 75 odsto. Niže pozicije zauzimaju Belgija (66 odsto) i Francuska (60 odsto).

Često rad vikendom ne znači i duže ukupno radno vreme. U slučaju Grčke, međutim, podaci su u skladu sa drugim statistikama sa Eurostata koje pokazuju da Grci rade više sati od bilo koga drugog u EU.

U kojem sektoru rada je najverovatnije da se radi vikendom?

Radne smene u velikoj meri zavise i od sektora u kojem se ljudi zapošljavaju. Na primer, skoro polovina zaposlenih u uslugama i prodaji (47,6 odsto) redovno radi vikendom, kao i radnici u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu (47,2 odsto).

To je takođe uobičajeno i za veliki broj zaposlenih u takozvanim "elementarnim zanimanjima" (25,7 odsto), što podrazumeva rutinske fizičke poslove koji često zahtevaju znatan fizički napor.

Koje zemlje testiraju četvorodnevnu radnu nedelju?

Trenutni trend u Evropi više ide ka skraćivanju radne nedelje nego ka njenom produžavanju.

Najnovija zemlja koja je to testirala je Poljska, brzo rastuća ekonomija koja se istovremeno suočava i sa problemom sagorevanja na poslu (burnout).

U leto 2025. pokrenut je pilot-projekat koji ima za cilj da smanji radnu nedelju sa 39 na 35 sati, bez smanjenja plata.

Zaposleni mogu da izaberu jednu od tri opcije: da rade šest sati dnevno, da imaju produženi vikend od tri dana ili da dobiju dodatne dane godišnjeg odmora.

Eksperiment, koji je pokrenulo Ministarstvo rada u 90 javnih i privatnih preduzeća i koji obuhvata oko 5.000 zaposlenih, biće analiziran 2027. godine.

Svako uključeno radno mesto dobilo je i do 210.000 evra subvencije kako bi se pokrili eventualni poremećaji u organizaciji smena zbog kraćeg radnog vremena.

Druge evropske zemlje koje su testirale četvorodnevnu radnu nedelju su Ujedinjeno Kraljevstvo, Nemačka, Portugal, Island, Francuska i Španija.