Evropa pred dilemom: Da li je vreme za dijalog sa Moskvom?

Dok su oči Sjedinjenih Američkih Država uprte u Iran, a rat u Ukrajini ne jenjava, u Evropi se sve glasnije postavlja pitanje: da li je kucnuo čas za razgovor sa Moskvom? Ipak, pre nego što sedne za sto, Brisel mora da reši dva ključna pitanja - o čemu će se tačno pregovarati i ko će predstavljati evropsku stranu.

Ova tema dominira na dnevnom redu neformalnog sastanka ministara spoljnih poslova EU, koji se danas i sutra održava na Kipru.

Kaja Kalas: Ne smemo upasti u rusku zamku

"Pre nego što uopšte počnemo razgovore sa Rusima, moramo se međusobno usaglasiti o temama o kojima želimo da diskutujemo", podsetila je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas.

Credit: Kyriakos HADJIELIA / AFP / Profimedia

Ona je danas ocenila da Evropska unija ne sme dozvoliti da "upadne u rusku zamku" fokusiranjem na to ko će lično predstavljati Evropu u eventualnim pregovorima, naglasivši da su pregovori isključivo timski napor.

"Verujem da je to zamka koju nam Rusija postavlja: da se gložimo oko toga ko će s njima razgovarati, dok oni već biraju ko im je po volji, a ko ne", izjavila je Kalasova po dolasku na samit, ističući da je suština dijaloga daleko važnija od samog pregovarača.

Pritisak Ukrajine i američka pasivnost

Debata o obnavljanju kontakata sa Kremljom intenzivirana je nakon što su američki posrednički napori zapali u ćorsokak, dok je pažnja predsednika Trampa gotovo potpuno usmerena na krizu sa Iranom.

U takvim okolnostima, Ukrajina vrši pritisak na Evropu - koja je do sada, odlukom Vašingtona, bila u drugom planu, da preuzme inicijativu i aktivniju ulogu.

"Evropa mora učestvovati u pregovorima. Važno je da ima snažan glas i prisustvo u ovom procesu, a neophodno je precizno definisati ko će je predstavljati", izjavio je nedavno ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

AP/Petros Karadjias, Mikhail Metzel/Sputnik, Kremlin Pool via AP, Andriy Andriyenko, UES via AP

S druge strane, ruski predsednik Vladimir Putin pokazao je znake otvorenosti za dijalog, ali uz provokativan predlog: da Evropa kao posrednika izabere njegovog dugogodišnjeg saveznika, bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera. Ovaj predlog su države članice EU ekspresno odbile.

Iz Brisela poručuju da je sada najvažnije izvršiti pritisak na Moskvu kako bi bila primorana da za pregovarački sto sedne "u dobroj veri".

Evropske "crvene linije"

Na sastanku na Kipru, fokus razgovora biće na onome što Evropa zahteva od Rusije, a ne na ruskim zahtevima, što je bio čest slučaj u prethodnim rundama pregovora pod vođstvom SAD.

Kaja Kalas mesecima insistira na definisanju jasnih "crvenih linija". One uključuju zahtev za prekidom vatre pre početka zvaničnih pregovora, odbijanje priznavanja ruske kontrole nad okupiranim ukrajinskim teritorijama i garancije da će Moskva odgovarati za počinjene zločine.

Diplomatski izvori navode da je ukrajinski ministar spoljnih poslova ovog meseca predložio da Evropa započne proces pokušajem obustave napada na ključnu infrastrukturu, poput aerodroma.

Ko će voditi reč?

Iako se na Kipru ne očekuje konačna odluka o imenu pregovarača, spekulacije ne prestaju. Ime Angele Merkel, koja je bila arhitekta ranijih (ispostavilo se neuspešnih) mirovnih sporazuma, više se ne smatra aktuelnim.

Kalasova je indirektno sugerisala da bi ona mogla preuzeti tu ulogu, tvrdeći da zna kako da izbegne ruske zamke, mada mnogi veruju da bi Kremlj nju automatski odbacio.

Credit: Spiros GIAGKOU / AFP / Profimedia

Ukoliko se ne postigne dogovor o visokom zvaničniku EU, uloga bi mogla pripasti nekom od šefova država članica. Interesovanje je već pokazao finski predsednik Aleksandar Stub, koji neguje dobre odnose sa Donaldom Trampom.

Kaja Kalas je pre dve nedelje ocenila da trenutna pozicija Putina, koja prema njenom mišljenju nije pozicija sile, predstavlja "priliku" za okončanje rata. Iako nakon četiri godine sukoba Moskva nije uspela da u potpunosti ovlada Donbasom, a tokom marta i aprila je čak izgubila deo teritorija, sumnja u Putinovu iskrenu volju za pregovorima i dalje ostaje velika.