Birači centra bi mogli da odluče izbornu trku u Francuskoj, ali u korist desnice: Šta pokazuju ankete?
Komentari
28/05/2026
-19:51
Prema najnovijoj anketi agencije Odoxa, Žordan Bardela je trenutno najjači kandidat za predsednika Francuske na izborima 2027. godine. U hipotetičkom drugom krugu protiv Eduara Filipa, koji važi za najozbiljnijeg predstavnika centra i desnog centra, Bardela bi pobedio sa 52 prema 48 odsto glasova. Ta prednost nije ogromna, ali je važan pokazatelj trenda koji traje već duže vreme i koji ozbiljno brine centrističke krugove u Parizu.
Najznačajnija stvar koju ova anketa otkriva nije ni sam Bardelin rezultat, već odakle dolazi sve veći deo njegove podrške. Veliki broj birača koji su još donedavno bili čvrsto u centru, tj. glasači aktuelnog predsednika Emanuela Makrona, republikanci, pa čak i neki umereni socijalisti, sada ozbiljno razmišljaju da pređu na Bardelinu stranu.
Ljudi koji su pre pet ili šest godina smatrali Nacionalno okupljanje radikalnom i opasnom strankom, danas kažu da su spremni da im daju glas.
Šta ih je nateralo da promene mišljenje?
Na ovakve trendove koje pokazuju ankete, uticao je, pre svega, svakodnevni život, ističu analitičari. Mnogi Francuzi su umorni od visokih cena, problema sa imigracijom, kriminala u velikim gradovima i osećaja da država više ne kontroliše sopstvenu sudbinu.
Makronova vladavina, koja je počela sa velikim obećanjima o modernizaciji i "novoj Francuskoj", na kraju je ostavila gorak ukus kod velikog dela biračkog tela. Oni koji su verovali u centristički pristup "ni levo, ni desno" sada smatraju da taj pristup više ne funkcioniše. Umesto toga, traže nekoga ko će govoriti jasnije i odlučnije.
Tanjug AP/Michel Euler
A tu na scenu stupa Žordan Bardela. Sa svojih 34 godine deluje svežije i bliže običnim ljudima nego većina političara njegove generacije. Ne predstavlja stari, kruti profil krajnje desnice iz prošlosti. Priča mirnije, fokusira se na konkretne probleme, kupovnu moć porodica, bezbednost u gradskim četvrtima, zaštitu francuskog identiteta i kritiku Brisela.
Time je uspeo da "omekša" imidž Nacionalnog okupljanja i privuče ne samo tvrde desničare, već i one koji su ranije bili u centru ili blago desno od centra.
Povezane vesti
Melanšon bi mogao da izbaci Eduara Filipa, što bi bio poklon za Bardelu
Zabrinjavajuće za centar je to što Eduar Filip sve teže obezbeđuje prolazak u drugi krug. U prvom krugu je gotovo izjednačen sa Žan-Likom Melanšonom, 17 prema 16 odsto. Još pre mesec dana Filip je bio znatno ispred, ali Melanšon hvata zalet na talasu nezadovoljstva u radničkim i imigrantskim četvrtima.
Pad Filipa od četiri procentna poena direktno je uslovilo rast Melanšona za isto toliko. Ako se ovaj trend nastavi, realna je opasnost da Filip završi treći, a da se u drugi krug plasiraju Bardela i Melanšon.
U tom slučaju bi ishod bio prilično predvidiv i jasan, tj. Bardela bi protiv Melanšona pobedio sa ubedljivih 70 i više odsto glasova.
Melanšon, iako uspeva da mobiliše tvrdu i ekstremnu levicu i birače u siromašnim predgrađima, ostaje duboko polarizujuća i kontroverzna figura. Optužen je za antisemitizam nakon što je ismejavao izgovor jevrejskih imena i isticao jevrejsko poreklo Džefrija Epstina.
Tanjug AP/Thomas Padilla
Odbio je da se distancira od ultralevičarske grupe umešane u ubistvo mladog desničarskog aktiviste Kventina Deranka. Mnogi ga otvoreno nazivaju "Žan-Mari le Pen našeg vremena", kako je rekao jevrejski političar Rafael Gluksman.
Njegov radikalizam, koji uključuje i oštre stavove o kapitalizmu i Evropskoj uniji, zapravo odbija široke slojeve umerenih birača, čak i onih koji nisu desničari.
Zbog toga bi njegov prolazak u drugi krug zapravo bio veliki poklon za Bardelu. Većina Francuza, kako pokazuju ankete, bi u takvom duelu verovatno izabrala mladog lidera desničarskog Nacionalnog okupljanja, umesto duboko kontroverznog radikalnog levičara.
Povezane vesti
Ako se ovakav trend nastavi, Žordan Bardela bi mogao da ostvari ono što njegovoj stranci decenijama nije polazilo za rukom, da uđe u Jelisejsku palatu. Time bi postao najmlađi predsednik Francuske u novijoj istoriji i prvi predstavnik krajnje desnice na tom položaju.
Komentari (0)