Da li ekonomija tera Putina da okonča rat? Politikolog o otvorenom pismu Zelenskog ruskom lideru

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski uputio je otvoreni poziv ruskom lideru Vladimiru Putinu za direktan sastanak i razgovore o okončanju sukoba. Kremlj je odgovorio da Zelenski može da doputuje u Moskvu u bilo kom trenutku. Kasnije je ruski predsednik na forumu u Sankt Peterburgu rekao da je to pismo bilo na momente i nepristojno. Do razmene poruka došlo je u trenutku kada se pažnja međunarodne zajednice sve više usmerava ka drugim kriznim žarištima, pre svega na Bliski Istok. 

U otvorenom pismu ruskom predsedniku Volodimir Zelenski kaže da bi bilo pogrešno čekati dok rat u Evropi ponovo ne dođe u središte pažnje Sjedinjenih Država, dodajući da se do mira može doći samo direktnim angažovanjem Ukrajine i Rusije.

Politikolog Aleksandar Đokić za Euronews Srbija, kaže da Sjedinjene Američke Države od 2024. godine nisu posebno zainteresovane da budu iskreni medijatori u ovom sukobu, barem ne na način na koji su to bile ranije, tokom administracije Džoa Bajdena. Tada su vršile veći pritisak na Rusiju i bile aktivnije uključene.

"U ovom trenutku, mislim, poslednje dve godine one su više tu da na neki način prosto prodaju oružje Ukrajini za evropski novac, a da daju određene izjave sa strane i da izražavaju neku frustraciju. Pokušavaju opet da naprave neke dogovore sa Rusijom, ali koji ne mogu očigledno da se realizuju dok rat traje. Tako da je to sve na pauzi. Bilo je tu nekih pregovora koji nisu mogli da se okončaju ničim konkretnim, pošto, kažem, američka administracija nije se zaista investirala u to", kaže Đokić.

Dodaje da pismo nije bilo direktno upućeno Putinu, već pre svega partnerima Ukrajine. Njegova poruka je da Ukrajina nije izgubljen slučaj i da i dalje ima smisla ulagati u njenu odbranu.

"Zelenski time pokazuje optimizam u okviru ratnih okolnosti, slično kao što i Putin svojim nastupima signalizira samopouzdanje i uverenje da Rusija drži inicijativu. Obе strane na taj način pre svega šalju poruke Zapadu, naglašavajući sopstvenu snagu i održivost svojih pozicija u ratu", kaže sagovornik.

Deo ruske elite nije bio za pokretanje rata

Aleksandar Đokić smatra da u Rusiji od početka rata postoji deo elite koji nije bio za pokretanje rata, ali struktura moći ne funkcioniše na način u kojem takvi stavovi mogu da preovladaju.

"Ključnu ulogu imaju bezbednosne strukture koje su u potpunosti preuzele primat u donošenju odluka. One su trenutno najuticajniji faktor u državi, uz predsednika Putina koji balansira između tih centara moći. To se vidi i kroz sve veću kontrolu interneta i ograničavanje sloboda, uprkos kritikama iz poslovnog sektora i javnosti. Ekonomija je pritom ušla u fazu ratne privrede, što stvara određene probleme, pre svega nedostatak kvalifikovane radne snage i pritisak na tržište rada zbog mobilizacije i vojne proizvodnje", kaže sagovornik.

Ipak, uprkos tim strukturnim problemima, politički centri moći nastavljaju istim pravcem, bez namere da menjaju kurs.

AP/Evan Vucci, Sarah Meyssonnier, Gavriil Grigorov/Sputnik, Anatolii Lysiansky

Đokić ističe da se postavlja pitanje da li strukturama koje vode Rusiju uopšte odgovara završetak rata. Realnije je očekivati neku vrstu zamrznutog konflikta, a ne klasičan mirovni sporazum.

"Takav model održava stanje stalne političke i bezbednosne mobilizacije, što odgovara postojećoj strukturi vlasti. Rusija je pritom postala autoritarnija nego ranije, i malo je verovatno da će se taj sistem značajno promeniti u skorije vreme", kaže sagovornik.

U tom kontekstu, nastaju i novi ekonomski centri moći, nacionalizacija imovine, preraspodela resursa i jačanje kruga bezbednosnih elita koje upravljaju ključnim tokovima u državi.

Đokić dodaje da je Rusija u velikoj meri postala zavisna od Kine nakon gubitka zapadnih tržišta. Veći deo energetskog izvoza sada ide ka Kini i Indiji.

"Međutim, Kina nije jednako zavisna od Rusije i nastupa kao jači partner u tom odnosu. Ona diktira uslove, posebno cenu energenata, i ne žuri sa strateškim projektima poput gasovoda “Snaga Sibira 2”", zaključuje Đokić.

Rusija jeste važna Kini u smislu sirovina i određenih komponenti za vojnu industriju, ali taj odnos nije ravnopravan.